55. РОЂЕНДАН НАШЕ КУЋЕ!

У години када Црвена звезда поново после 27 година учествује у групној фази Лиге шампиона наша Маракана слави свој 55. рођендан. Овај стадион видео је најбоље фудбалере света – од Пелеа и Марадоне преко Бекенбауера, Ван Бастена и Кројфа до Кристијана Роналда и Малдинија. На овом стадиону Црвена звезда бацила је на колена Реал Мадрид, Ливерпул, Арсенал, Бајерн, Милан и друге великане европског фудбала.

Прва званична утакмица на Маракани

Тврд, шљаком покривен терен, мале трибине капацитета свега 25.000, иструлели кров изнад централног дела, разрушена  десна страна седења и стајање на истоку и западу – то је био први стадион Црвене звезде.  На том стадиону Митић, Мркушић, Станковић, Ђајић, Огњанов, Томашевић, Палфи и друге звездине легенде извојевали су многе велике победе и навијачима приредили многе незаборавне тренутке.

Међутим, уочи сусрета са Фиорентином у оквиру Купа европских шампиона 1957. године, забрањено је да се ова утакмица одржи на стадиону Црвене звезде због дотрајалих трибина. То је дефинитивно био знак за челнике клуба да размишљају о изградњи новог стадиона, јер је стари стадион био дотрајао и премали да прими све оне који су желели да бодре своје љубимце. Последња утакмица на старом терену одиграна је 27. децембра 1959. године против ФК Новог Сада, а потом је започела градња новог.

Но, набављање новца за изградњу није било. Челници клуба су дошли на идеју да се новац прикупља продајом чувених “циглица” – купона у вредности од 20 тадашњих динара које су продаване на постојећем стадиону, али и на многим другим местима широм Србије. Чак су и првотимци нашег клуба, попут мегапопуларног и уникатног Драгослава Шекуларца, обилазили у то време јаке компаније и нудили им да и они помогну.

После две године градње на истом месту направљен је нов, лепши стадион на коме ће се калити нове генерације, стварати нове легенде и освајати трофеји.

Карта за прву званичну утакмицу на Маракани

Капије новог стадиона званично су први пут отворене 1. септембра 1963. године, на утакмици коју је Звезда играла са Ријеком (2:1). Стадион је био пун! На тој утакмици присуствовало је 55 хиљада гледалаца, док је неколико хиљада остало испред капија (кажу да је први посетилац Маракане био Лаза Петровић, земљорадник из околине Лознице). Још недовршен стадион Црвене звезде пружао је импресивну слику.

Званично највећа посета икада забележена на стадиону Рајко Митић је у утакмици против Ференцвароша (23. априла 1975), када је тај меч полуфинала Купа купова по проценама посматрало чак 110.000 људи, колико је тада и био капацитет.

Због своје грандиозности, навијачи су свој нови стадион прозвали Маракана, по – у то време највећим стадиону на свету – „Маракани“ у Рио де Жанеиру. Од тада је то име саставни део приче о Црвеној звезди. А да би се направио нов стадион, требало је да се избаци преко 350.000 кубика земље и 15.000 кубика камена. Поред велелепног изгледа, стадион је добио и у то време траву изузетног квалитета, са дренажом и свим слојевима непоходним за „живот“ травнатог терена.

Тим Црвене звезде против Ријеке 1.сеп.1963.

Први гол на „звездиној фудбалској шкољки“ постигао је Трифун Михајловић, у сусрету пионира Црвене звезде и Јединства из Земуна, предигри првенственог меча са Ријеком. Први званични, прволигашки, погодак дело је Ријечанина Вукоја, док је први гол за сениорски тим Црвене звезде постигао Душан Маравић, на истој утакмици.
На новом стадиону забележено је и ово: Костић је први пошао са центра, први корнер извео је Мелић, а у десетом минуту игре дошло је и до прве повреде. У једном дуелу Костић и Шангулин сударили су се главама и обојица су до краја утакмице играли са завојима на глави.

На новом стадиону су први пут запаљене бакље са којима су присталице Црвене звезде славиле прву победу пред распроданим гледалиштем у предвечерје првог септембарског дана.

Тако је почела историја дуга сад већ више од пола века, током које ће Маракана постати дом многих легенди и бити поприште многих историјских утакмица које се и дан данас препричавају.