Анализа утакмице: Црвена звезда – Келн 1:0

Црвена звезда је и други пут савладала немачки тим идентичним резултатом и на основу тога се пласирала у нокаут фазу ЛЕ.

Владан Милојевић се за утакмицу деценије одлучио за „проверену“ формацију. Поново је посложио свој тим у 4-2-3-1 систем, са којим је имао пуно успеха током европског путовања. Ипак, мала минијатура са позицијиом Крстичића, испоставила се као пресудна.

Црвена звезда је изашла у саставу: Борјан – Стојковић, Савић, Ле Талек, Родић – Доналд, Јовичић – Срнић, Канга, Крстичић – Боаћи.

Било је евидентно да Звездин стратег иде на резултат. Није желео да „умире“ у лепоти, већ му је једино на памети било како да Звезду доведе до проласка даље. Идеја са рековалесцентом Јовичићем, била је да се у средини терена добије пре свега на хитрини и брзини, како би се на прави начин одговорило на Оскана и Јојића. Борбени „Бакула“ је издржао сат времена пуног темпа у којем је освојио велики број лопти. Због повреде Радоњића, Црвена звезда је била осуђена на изостанак вихора са левог крила. Милић, играч задатка, није успевао да пружи оно што се од њега тражило у Борисову, па је Владан Милојевић морао да смисли неки други начин како да искористи „лабавију“ позицију на десном боку Келна.

Постављање Крстичића на лево крило било је изненађење за већину љубитеља фудбала. Ненад је фантастичан играч, племенитог кова, али није играч за бочну страну. Ипак, „инжењер“ Звездиних успеха, имао је у глави како да искористи „Крлета“ и на таквој позицији. Звездина седмица је фудбалски веома интелигентна, миран пас и одличан осећај за простор су најјаче оружје овог играча. Владанова замисао се водила тиме, где би се Крстичић „увлачио“ у средишњи део терена, остављајући свог чувара у међу простору. То је имало за циљ да Родић крене с бока и тражи празан простор и лопту коју би Ненад послао. Једини гол на мечу је управо оно што је шеф стручног штаба и желео. Крстичић је послао лопту „испод“ земље, оставио Родића самог да у пуном трку претрчи Олковског, а након тога одлична повратна лопта и школска реализација Срнића.

Милојевић је био свестан да у оваквом мечу неће бити пуно прилика и да се мора бити стрпљив током читавог меча. Вребати праву шансу и прилику за „фатални ударац“, што се на крају испоставило као тачно.

Што се тиче дефанзиве, Звезда је коректно стајала током читавог меча. Већи проблеми су били током првог полувремена. Линије тима су биле „развучене“, лако су испадали везни играчи и остављали празан простор између две линије тима, где су дефанзивци прекшајем прекидали атаке ривале, што је резултирало картоном за Вујадина Савића. У таквим околностима, Мичел Доналд је највише „лутао“ средином, пошто за разлику од Јовичића, нема могућност да брзином исправља пропусте у позиционирању. Током првог дела игре, ни Крстичић није био велика помоћ Родићу у дефанзиви. Често је заостајао на средини поља.

На почетку другог полувремена, Милојевић је још једном показао да активно учествује током меча. Сузио је линије тима, Звезда се у том тренутку бранила у систему 4-4-2, где је Канга био најистуренији уз Боаћија у првој линији обране, која је стајала око средине терена. Крстичић се повлачио у средину уз Доналда, док су Срнић и Јовичић, након тога Пешић, дуплирали позиције на боку. У тако суженом простору за игру, који се свео на неких 30-40 метара, Звезда је изгледала много сигурније. Лако је излазила на крај с нападима Келна, а у завршници меча, лако отварала и контранападе из којих нажалост није постигла још који гол.

Појединачно, Звезда је јуче чинила компактну целину, где су се сви подредили задацима који су од њих захтевани. Није било искакања, истицања. За дуел против бундеслигаша, тражила се машина која ради као швајцарски сат. И целокупно гледано, нико се од Звездиних играча јуче није истицао феноменалном партијом, али није било ни слабе позиције у тиму. Шаховска борба у којој је Звезда показала да може и на овај начин да парира ривалима, доказ је озбиљног сазревања и израстања овог тима у праву такмичарску екипу која уме да игра на резултат.