Без тебе на клупи, стварно труло је

“Љубомора ваше „интелигенције“ се добро слаже са зачуђујућом површношћу. Људи виде само спољни сјај, а садржајем се не баве. Труде се да достигну тај вештачки сјај. Неки пут у томе успеју, јер је ваша нација интелигентна и врло надарена, али тај вештачки сјај брзо тамни и пошто га не одржава права снага, која долази изнутра. Површност се показује свуда, како у обичном, тако и у интелектуалном животу. На пример: видели сте у иностранству, у Француској, Швајцарској, Енглеској, лепе и добро одржаване хотеле. Желите да идете њиховом стопом. Подижете зграде где камен замењујете штуком, богати намештај од тврдог дрвета фурнираним тричаријама из Беча. Лепо то изгледа док је сасвим ново, али убрзо, будући да ви ни своје зграде лошег квалитета ни безвредни намештај не одржавате као што чини швајцарски, француски или енглески хотелијер са својим хотелом подигнутим од доброг материјала и намештајем доброг квалитета, спољашњост и унутрашњост вашег хотела постаје једноставно бедна.”

Сведоци смо најуспешнијих две ипо године нашег клуба у постабаријевској ери, али наши људи имају памћење човечије рибице, а и не могу да разлуче шта у ствари желе и шта хоће? Не могу да препознају да је рад и резултати истог највеће и најмеродавније мерило. Кад је фудбал у питању , најмеродавнији су трофеји , а господин о којем данас пишемо, их има 2, она најбитнија, са тенденцијом да тај исти освоји по трећи пут.

Писаћемо у каснијим редовима целу генезу његовог мандата, али мора да се зна једно. Владан Милојевић је Звезда!

ПОЧЕТАК И РЕНЕСАНСА

Владан Милојевић је дошао у клуб на лето 2017. године. Преузео је екипу која је била у потпуном расулу, без икаквог самопоуздања. Једини циљ који је пред њим постављен је била титула првака. Партизан је у сезони 2016/2017, престигао наш тим у фото финишу првенства и победио у Купу Србије. Клуб је био пољуљан и није добро радио и пре тога, после титуле која је освојена под Миодрагом Божовићем, већ је забадао главу у песак пред проблемима, па је кулминација достигла врхунац са Партизановом дуплом круном те сезоне.

Поред Милојевића, кандидати за ужарену и тад упражњену клупу су били Бенито Карбоне и Иван Вукомановић а постојала је и мала нада да на истој остане и Бошко Ђуровски који је предводио екипу у последњих неколико кола претходног првенства после одласка популарног Грофа.

Многи се не би усудили да преузму „врућ кромпир“ у руке, али се он није плашио и поред нејасног ростера, и поред свог притиска који носи клуб имена Црвена звезда.

Екипа је била физички тотално неспремна, без јасног идентита што у психолошком , што у играчком смислу, окована притиском властитих навијача, као и чињеницом да се у том моменту Партизан изједначио по броју титула са нашим клубом.

Узео је врућ кромпир у руке, и прионуо на посао. На базичним припремама на Златибору је снимио целу ситуацију и кренуо је мозаик да се склапа. Одрађен је сјајан прелазни рок, са гомилом повратника из иностранства као и куповином суперталентованог Немање Радоњића из Чукаричког. 

Екипа се уигравала из утакмице у утакмицу, из тренинга у тренинг, радило се паклено, па је резултат стигао већ у трећем месецу мандата. Милојевић је био тај који је мање више једини веровао у своју екипу. Напујдао их је великом дозом самопоуздања, екипа се није никог плашила и у сваку утакмицу је ушла „са ножем у зубима“. 

Екипа је играла и чврст и директан фудбал. Крила Радоњић и Срнић су играли сјајно у оба правца. Дамјан Ле Талек је дефинитивно померен на место централног дефанзивца и уз Вујадина Савића представљао је бедем испред сјајног Милана Борјана. Филип Стојковић и Милан Родић су деловали беспрекорно на бековским позицијама. Капитенску траку је преузео Мичел Доналд и загосподарио везним редом. „Усијану главу“ у виду Гелора Канге је „охладио“ и држио читав јесењи део првенства на „прихватљивој“ температури, што је Габонац вратио са два кључна гола против Спарте и Краснодара у Београду. Крстичић је давао тон игри на средини терена и био прави метроном. Боаћи и Пешић су немилосрдно тресли мреже што у Европи, што у домаћем првенству.

Звезда је у групи са Арсеналом , БАТЕ-ом и Келном завршила као друга са 9 бодова и прошла у прво европско пролеће после 26 година и тамо завршила своју мисију, незаслужено испавши од московског ЦСКА. Гол разлика је била чудесних 3:2 у групној фази, што довољно осликава чврстину коју је та екипа поседовала , фантастично вођења са клупе.

Владан Милојевић  је окупио сјајан стрчни штаб око себе. Почевши од Милана Косановића, дугогодишњег тренера у омладинској школи Војводине, с чијим омладинцима је био првак два пута Србије у омладинској конкуренцији, а радио је као помоћник Вељка Пауновића у походу на светски омладински трон , са репрезентацијом Србије. За тренера голмана је доведен Душан Гашић, који је најзаслужнији за све значајне одбране вансеријског Милана Борјана. Ту су такође присутни Влада Јанковић, Никола Лепосавић као и Ивица Момчиловић.

Црвена звезда је ту прву сезону завршила са освојеном шампионском титулом. Кад се саберу сви бодови освојени у регуларном делу сезоне и у плеј офу, Звезда је 28. пехар освојила са 98 бодова и гол разликом 96:19. Оставила је вечитог ривала са 23 поена мање и са убедљиво највише датих и најмање примљених голова у лиги. У Купу екипа је испала од Мачве на пенале, и то је дефинитвно био кикс сезоне. 

ИСТОРИЈСКИ ПОХОД НА ЛИГУ ШАМПИОНА

Увек је за српске клубове после освојене титуле било тешко да се избори у квалификацијама за групну фазу једног од УЕФА такмичења. Први разлог је кратак одмор између краја сезоне и почетка припрема за нову. Припреме које треба у основи да трају 6 недеља , морале су да се раде по микроциклусима и да то све стане у 4 недеље пре прве утакмице у квалификацијама. Изузетно је тешко темпирати екипу да буде колико толико на нивоу за тако кратак период. Без обзира на име и јачину противника. Кад на то додамо да мора упоредо да се ради доселекција, онда се наилази на јако велики проблем и за сваку екипу и то све може да буде погубно.

Отишли су носиоци игре Ле Талек, Доналд, резервиста Рачић, Пешић. На зиму су још екипу напустили Боаћи и Канга. Бен је стигао на зиму на Милојевићево инсистирање из Олимпијакоса. 

Екипа се попуњавала у ходу. Стигли су Ебесилио, Мелег, Јевтовић, Симић и Дегенек у јеку квалификација и сви су морали упоредо са јако битним утакмицама да се уходавају са екипом а да се истовремено јуре резултати што у Европи, што у домаћем првенству које је одувек било приоритет.

Релативно лако је Звезда избацила Спартакс и Судуву, а у трећем колу је налетела на тврду и грубу екипу екипу Спартака из Трнаве. После продужетака, Звезда је обезбедила нову групну фазу евротакмичења и првобитни евроциљ је испуњен почетком августа. Чекао се жреб за плеј оф, а он је одредио да за групну фазу Лиге шампиона треба да падне Ред Бул Салцбург.

Салцбург је екипа у власништву компаније „Ред Бул“, добро познатог бренда енергетских пића, са милијардером на челу , са јасним системом рада и најбољом Академијом на свету. Екипу је водио Марк Розе, млади и перспективни тренер, који се са омладинском екипом Ред Була попео на кров Европе. Тренутно тај исти Розе , води Борусију Менхенгладбах, водећу екипу Бундеслиге. 

У првом мечу, пред празним трибинама суспендоване Маракане, тог истог Марка Розеа и његову талентовну екипу из Моцартовог града , Владан Милојевић и његов стручни штаб су га зауставили без ударца на гол Милана Борјана. Звезда је пропустила неколико прилика да оде са фином залихом у Салцбург. 

Сви памте други меч и легендарни реванш , али је у првом мечу, Владан Милојевић очитао „тренерску буквицу“ свом младом колеги са друге стране.

Ред Бул је била дефинитивно талентованија и боља екипа од Црвене звезде, и може се рећи да је Црвена звезда срећно прошла даље, јер је противник био знатно доминантнији у реваншу, а Звезда је блицкригом, са два гола Бена у 5 минута ушла у Лигу шампиона.

Екипу су појачала 3 играча у виду Марка Марина, повратника из Кине Боаћија, као и великом жељом самог Милојевића, доласком Горана Чаушића.

У Лиги шампиона је извучена најтежа могућа група. ПСЖ, Наполи и Ливерпул су за неколико класа боља екипа од Црвене звезде и смешила се нула на табели. Али тако није мислио стручни штаб и играчи.

Са Наполијем је у историјској првој утакмици за клуб у Лиги шампиона, сачувана мрежа. Наполи је уз Барселону играо највертикалнији могући фудбал на свету. Са доста трчања у леђа , са игром из дубине, а наш стручни штаб је зауставио такву офанзивну машинерију. 

О утакмици са Ливерпулом кући су испричане бајке, и та утакмица ће остати као једна од најлегендарнијих утакмица нашег клуба у историји. Превазиђен пресинг Јиргена Клопа, на најбољи могући начин, заустављено трчање Салаха, Манеа, Лалане и осталих фудбалера који су 6 месеци касније постали прваци Европе. 

Екипа ПСЖ-а натерана у Београду да се добрих 20 минута другог полувремена презнојава за пролаз даље у нокаут фазу, а исти тај ПСЖ је довео то лето Нејмара из Барселоне за светски рекорд у трансферима.

АПАТИЈА ПРОЛЕЋНЕ ПОЛУСЕЗОНЕ

Црвена звезда је у зимској паузи освежила екипу са доласком двојца из БАТЕ-а Иванићем и Милуновићем, као и тандемом из Напретка, Вукановићем и Вулићем. 

Екипа је играла анемично и негледљиво али се дошла до нове титуле првака Србије. Изгубљено је финале Купа са Партизаном и то није била права увертира за летње квалификације и завршетак једне од најбољих сезоне у историји клуба.

Екипа је била селектирана за наредну сезону, упало се у апатију због велике бодовне предности у шампионату и неиграња Европе у првенству. Ту је изгубљен фокус, и морало је да се реагује.

„ГАРДИСТИ“ 

Шта се дешавало у случају „гардисти“, јавност не зна, и не треба да зна, јер такве ствари треба да остану у самом клубу. Али је нова сезона почела тако што је један по један напуштао клуб, чак бивали су поклоњени клубовима у које су одлазили. 

Да ли су исти рушили атмосферу у свлачионици, то је велико питање? На које никад нећемо добити одговор.

НОВИ ПОХОД НА ЛИГУ ШАМПИОНА

Жреб је судбином натерао Звезду да опет иде на ноге Судуви, која је прођена уз одређене муке, својствене изласку из припремног периода, као и уигравању појачања.

Дошли су Шпанац Кањас, Португалац Томане, Радован Панков, Дегенек је откупљен поново од Али Хилала, млади репрезентативац Његош Петровић, као и Бразилац Жандер као најбесмисленији трансфер на инсистирање самог врха стручног штаба, који је тактички неодговоран. А сви знамо колико наш стручни штаб полаже на тактичкој дисциплини.

Прекретница квалификација је пролазак Копенхагена у историсјкој пенал серији и нови трећи улазак заредом у групну фазу евротакмичења је био загарантован. После швајцарског Јанг бојса је било питање да ли ће се у Лигу шампиона или у Лигу Европе.

Јанг бојс је екипа изразите брзине, са веома добрим атлетама, која игра директан фудбал у формацији 4-3-3. Милојевић и екипа су прекинули трчање, сузили терен ривалу, и на погодак више у гостима отворили поново врата Лиге шампиона.

Тотенхем , Бајерн и Олимпијакос су у групној фази чекали нашу екипу. Забележена је победа над Олимпијакосом у другом колу, па је клуб наставио са лепом традицијом бележења победа сваке године у групној фази Лиге шампиона. До прошле године и утакмице са Ливерпулом, ниједан српски клуб није имао победу у гррупној фази од кад се то такмичење игра по овом систему. 

Убедљиви порази од Тотенхема и Бајерна су бацили сенку на његов рад, али и поред тога, екипа је била на прагу да презими у Европи још једном. Нажалост и поред добро одигране утакмице у Пиерју, Олимпијакос је победио, али остаје жал јер је Звезда промашила пенал, и несмотрено направила пенал и омогућила Олимпијакосу да оде даље.

У првенству је убедљиво на првој позицији и поново је освојена јесења титула, са 11 бодова више од вечитог ривала.

Милојевић је у квалификацијама за европска такмичења имао импозантан скор од 12/12 , или 100 % у процентима.

Водио је највећи број европских утакмица него било који тренер кроз историју Црвене звезде. На 36 утакмица, Милојевић поседује скор од 13 победа, 9 нерешених резултата као и 14 пораза. 

ДЕРБИЈИ

Милојевић је морао пуно боље у дерби мечевима са Партизаном и ту нема спора. У сваки је улазио јако опрезно и јако је респектовао Партизан и онда кад није противник имао добру екипу, и кад је био зрео да изгуби са много голова разлике. И поред тога , Милојевић има позитиван скор од 2 победе, 4 ремија и 2 пораза. Посебно је болан пораз у финалу Купа.

ЗАКЉУЧАК

За Црвену звезду не постоји бољи тренер од Владана Милојевића. То је тренер који ништа не препушта случају, који јако добро спреми своју екипу за сваку утакмицу, без обзира на противника. Никога се не боји, жели да победи једнако Ливерпул у Лиги шампиона и Трепчу у првом колу Купа Србије. 

Од успаваног великана је направио поново европског дива. Набијен је УЕФА коефицијент клуба. У свакој сезони је испунио циљ клуба, а то је домаћа титула. 

За две ипо године ушао 3 пута у групну фазу евротакмичења, а једном је и презимио у истој. Вратио је искључиво радом клуб на мапу Европе, и успоставио доминацију у домаћим оквирима.

База домаћих играча је пресушила, нема шта довољно добро да се пробере за потребе клуба Црвене звезде. Тумабала се екипа из прелазног рока у прелазни рок, па с тим екипа је играла слабије, јер за његов стил ипак мора да одређена група играча буде у систему на мало дужи период. Али и поред тога, он испуњава циљеве, што европске, што домаће.

Публика Звездина је специфична. Хоће и резултат и игру и гурање играча из Академије у погон првог тима. Не може увек и јаре и паре. А Владан Милојевић није неко ко не зна да ради свој посао, а сигурно неће да ради нешто што се крши са његовим тренерским принципима и тренерским постулатима на којима се заснива његов рад.

Домаћи тренер који би могао да настави овакав низ , једноставно не постоји. Јако ће бити тешко ући у „Милојевићеве ципеле“. Звездина публика би морала мало више фудбалски да се едукује, не би ли схватила овог генијалца.

Називају га зихерашем, а не би та иста публика видела Европу у нашем главном граду, да није играо тако, већ романтичарима пре пада Берлинског зида и Босмана, мора да се црта, да Звезда не може да игра у овим временима, против европских ала другачије него тако, јер ће те исте але да је прогутају.

Владан Милојевић је донео Звезди 100+ милиона евра својим радом. 

На почетку текста је цитиран др. Арчибалд Рајс са јасном поруком звездашима. Ко је разуме, тај ће да разуме.