Били Берон: Волим овај клуб!

Били Берон се наметнуо као један од лидера Томићевог тима по доласку у редове српског шампиона. За кратко време је Звездине навијаче уверио да је фантастичан шутер и захвалан тимски играч. Звездин бек је за српске медије дао опширан интервју у којем је говорио о клубу, тиму, животу у Србији…

Колико си знао о Београду и Србији пре него што си потписао за Црвену звезду?

Почео сам да упознајем европску кошарку када је мој брат (Џими) почео да игра овде 2009. године. Од тада се образујем о европској кошарци – када се то ради, једна од првих ствари коју научите јесте Србија, њени кошаркашки понос, страст, историја… Црвена звезда долази на ред врло брзо. Знао сам много о овом тиму, гледао сам утакмице у Евролиги доста често. Такође, мој отац је био тренер на колеџу и доводио је играче одавде, тако да и он зна много о Београду и Србији. Да закључим, знао сам много и пре доласка.

Постоје ли неке играчке карактеристике које ти је отац рекао да су типичне за играче из Србије?

Имао је неколико српских играча и одувек их је поштовао због тога како чврсто играју, као и због кошаркашке школе коју су прошли. Срби су свуда у кошаркашком свету, чује се много о њиховим успесима. Заиста мој отац много цени српске играче, а када отац има такво мишљење, онда и син има такво мишљење. Научио ме је много о Београду и овдашњој кошарци, још откад сам био млад.

Прошло је два месеца, какви су твоји утисци о граду?

Мојој супрузи и мени се много допада. Живимо у лепом крају близу Скадарлије. Јако је фино, много је ствари које можемо да радимо као пар, ствари које нису у вези са кошарком. Заиста уживамо у Београду. Много је лепих ресторана, а волимо и много да шетамо, тако да ћете нас видети како шетамо градом. Ситнице попут кафе, доручка, вечере, одласка у биоскоп, много је живота у овом граду који чине да додатно уживам. Такође, много људи говори енглески, што је за нас сјајно.

Јеси ли већ осетио кошаркашку грозницу којом су људи овде заражени?

Наравно, наравно. Толико је много навијача, чак су многи почели да ме прате и на друштвеним мрежама. Допада ми се то, осећај је добар. Јесте тешко отићи од куће, бити далеко 10 хиљада километара, некада је тешко прилагодити се, али навијачи овде олакшавају то прилагођавање јер су учинили да се моја жена и ја овде осећамо добродошлима.

Које су највеће снаге овог Звездиног тима?

Баланс у тиму и то што играмо чврсто, врло чврсто. Некада неке победе нису лепе за око, али побеђујемо и то је најважније. Не желимо да сада будемо на врхунцу, циљ је да зенит достигнемо када дође плеј-оф АБА лиге и Еврокупа. Радимо заиста вредно и на свакој утакмици се неко други искаже. Докле год радимо напорно и представљамо изазов једни другима, бићемо у реду. Природно, побољшаћемо се свакодневним тренинзима и утакмицама. Биће потребно време, али позитивни смо.

Када кажеш да представљате изазов једни другима, на шта конкретно мислиш?

На тренинге свакога дана. Играмо заиста чврсто на тренинзима, агресивно у одбрани. Тренинзи су нам изузетно чврсти, некада је то као туча у бару јер има много физичког контакта. Пошто су одбране толико добре, у нападу и на тренингу морамо да играмо у високом ритму како бисмо нешто постигли. Када је тако, онда скоро као да је лакше на утакмици јер смо спремни. То је најважнија ствар.

Тим још није достигао зенит, у којим сегментима видиш највише простора за напредак?

Морамо да будемо ефикаснији са акцијама које играмо. Зашто играмо одређену акцију, која је њена сврха? Ако Оџо уђе у игру и има мисмеч, хајде да му дамо лопту. Који је најбољи начин да му дотуримо лопту, а да је не изгубимо? Шта тренер жели, шта тренер каже? Који нам је задатак на овој утакмици? Кога желимо да зауставимо на мечу? На таква питања морамо да одговарамо, да будемо још концентрисанији на такве детаље. То ће доћи временом, али морамо и ментално да будемо свесни тога. Рекао бих да већ постајемо бољи у том смислу.

Разговарао сам са много младих играча и они скоро увек кажу како им старији помажу на тренинзима, саветима ван њега… Како тачно функционише тај однос?

Рецимо да неко од млађих одигра лоше, на нама је да им кажемо да дигну главу горе и да није страшно. Са друге стране, говоримо им и да остану усредсређени после добре утакмице. Такве ситнице су важне јер је сезона дуга, а млађи играчи носе дрес великог клуба и улога може да им се промени. На пример ако неко има 20 година и навикао је да игра са млађима, да буде главни играч, а сада улази са клупе и мора да разуме своју улогу. Зато треба да схвате да није најбољи онај играч који даје највише поена. Не функционише тако. Најбољи је онај који на најбољи начин испуни своју улогу у тиму, то у Европи доноси успех. Највећи изазов јесте научити младе која је њихова улога, шта је тиму потребно да они ураде како бисмо сви били успешни. Морамо да наставимо то да радимо, али и да се забављамо, да се постарамо за то да не намећу себи превише притиска. Биће и добрих и лоших утакмица – учи из грешака и гледај напред.

Када си долазио у клуб сви су већ знали да имаш изванредан шут. Шта још из твог репертоара нисмо до краја видели?

Желим да истакнем чврсту игру у одбрани. Ако морам да чувам најбољег противничког играча, чуваћу га до краја својих могућности. Не желим да ме знају једино као шутера, на крају сезоне желим да сви ви кажете: „Били игра агресивно, Били уме лепо да дода, Били може и да шутира, али и да игра добру одбрану“. Мислим да ће тако и тим имати највише користи од мене.

Какви су методи тренера Томића, како изгледају тренинзи?

Очекује да играчи буду максимално концентрисани у сваком тренутку свакога дана, то је за сада најупадљивије. Жели да будемо ефикасни када смо на терену, да доследно спроводимо оно што је договорено, као и да знамо зашто радимо ту ствар коју радимо у одређеном тренутку. Много ми се допада тај фокус који тражи. Дођемо у дворану и увек се зна шта треба да радимо и шта тим радом треба да постигнемо. Када он говори, тражи да сви слушају са пуном пажњом, мислим да је то сјајно за нас. Има и индивидуалних и тимских разговора, а добро у овој екипи јесте што се сви слажемо међусобно како треба и што се дружимо и ван терена. Има много разговора, сваком успешном тиму он је потребан.

Споменуо си то, и често играче говоре о хемији у тиму, доброј атмосфери. По твом мишљењу, из чега се она састоји?

Ситнице попут разговора са саиграчима: ‘Како ти је породица, како ти је жена‘… Да се стварно интересујеш за то како су, не само у вези са кошарком, него лично. На терену хемија подразумева да до детаља познајемо врлине и недостатке једни других, као и навике на игралишту. ‘У којој позицији је он најуспешнији, где воли да добије лопту‘, такве ствари.

За сада се Џо Регленд наметнуо као лидер тима, шта је то што он доноси?

Агресивност. Много је паметан играч, зна у којим позицијама саиграчи желе лопту и уме да процени када да нападне, када да сачека, а када да креира за друге. Такви детаљи могу много да значе, а он је способан да 40 минута игра у истом ритму. Забавно је играти са таквим човеком.

 

Пета година у Европи, пет различитих земаља. Меродаван си да кажеш шта је кључ брзог прилагођавања на нову средину?

Пре свега, мораш да прихватиш место у које идеш и да му се радујеш. Увек је тешко отићи од куће, то сам рекао, али када си већ дошао, нема враћања у том тренутку. Новајлије које тек дођу из САД упадну у ту замку. Мисле како би могли да буду код куће, да раде ово или оно, да буду са пријатељима… У том смислу ми моја супруга много помаже. Једноставно, мораш да дођеш и да се зближиш са културом, са људима, навијачима, саиграчима… Мораш да се трудиш да искористиш ново искуство и да разумеш да је благослов то што имаш прилику да будеш кошаркаш, да стварно верујеш у то.

 

 

Узевши у обзир све о чему смо до сада говорили, претпостављам да знаш много о ривалству Црвене звезде и Партизана. Први дерби ове сезоне је 24. новембра…

То су узбудљиве утакмице, волим такве утакмице, због њих се и бавимо кошарком. Знамо колико значе навијачима, колико је узбуђење присутно, то су мечеви у којима се највише ужива и које наш посао чине забавнима. Радујем се дербију.

Споменули смо да ти је Звезда пети клуб у пет сезона. Постоји ли шанса да се у Београду задржиш нешто дуже, иако си потписао једногодишњи уговор?

Наравно. Ако ме буду желели, дефинитивно бих размислио о томе. Волим овај клуб, до сада је све изванредно – град, људи, навијачи, председник, тренери, управа, саиграчи, а и мојој жени се допада овде, што је врло важно. Навикао сам се на селидбу, али зашто да не?