Болан пораз, али и лекција коју морамо научити

Фудбалери Црвене звезде убедљиво су поражени у другом колу Лиге шампиона у Паризу. ПСЖ је славио са 6:1(4:0).

Желели смо елиту, Лигу шампиона и дуеле с највећим светским тимовима. Тамо нам је и место, али за почетак, морамо „прегрмети“ болне транзиције у почетку. Никоме коме је црвено-бела боја у срцу, није лако након синоћњег пораза. „Пола туцета“ у мрежи не прија, иако смо за ривала имали најскупљи тим на свету и најбоље фудбалере данашњице.

Међутим, овакав пораз може доста доброг да донесе у будућности, ако прихватимо неке ствари. Француски шампион нам је очитао лекцију из модерног фудбала. Попут суперсоничног авиона су изгледали фудбалери Париза. Брзо, технички перфектно, све у трку. Импозантно је с којом лакоћом одигравају неке ствари. И то је главна ствар која се мора променити код нас. Утакмица на „Парку принчева“, друга је димензија у односу на домаћи фудбал, који изгледа као успорени снимак. Не може се замерити нашим играчима, жеља и борбеност били су присутни, само понекад то није довољно.

Модеран фудбал је добио на темпу и динамици. И у том правцу морамо пратити трендове, ако желимо да се такмичимо са најбољима. Људи који су уживо пратили меч, имали су утисак да неко држи наше фудбалере, те им не дозвољава да прате играче у тегет дресовима. Игра се и размишља брзо, ако секунд дуже мислиш, у проблему си. И то је примарна ставка у разлици између два тима. Нема стајања. Ни на 5:0. Идеш по шести. Притисак, поготово када се изгуби лопта. Јуриша се на ривала и не дозвољава му се да дише. Наравно, не ко „муве без главе“, него уиграно и укомпоновано. Тактички перфектно дотеран тим, где свако зна свој посао. Невероватно какав пресинг су демонстрирали фудбалери француског тима. Од 1. до 90. минута.

И томе морамо тежити. Овај пораз није трагедија. И сам ПСЖ је губио убедљиво претходних сезона. Примали су и они шест комада на „Камп Ноу“. Испадали, губили, али извлачили поуке како би дошли на овај ниво.

Трагедија ће бити ако не променимо свест код нас самих. Фудбал се не игра у „месту“ и само с лоптом у ногама. То је праисторија. Шта више, највише се игра без лопте. Ту лекцију морамо да научимо. Након тога можемо причати о тактици и избору играча.