БРАНКО ЛАЗИЋ – РЕКОРДЕР ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!

Дошао је тихо и ушао у легенду. Капитен Бранко Лазић ће се на следећој утакмици против Задра, уписати у историју Кошаркашког клуба Црвена звезда као кошаркаш са највише званичних наступа.  Ово ће бити његова 430. утакмица у црвено-белом дресу и тако ће престићи Слободана Николића који је за Црвену звезду наступао 80-тих година прошлог века на укупно 429 званичних мечева. Поред тога Бранко се заједно са Луком Митровићем налази на челу листе по броју освојених трофеја, а да краја сезоне имаће прилику да се осами и на тој листи.

Скромни момак из Љубовије прешао је дуг пут од матичног клуба Младост преко ФМПа до рекордера. Његов долазак у Црвену звезду се поклапа са доласком нове управе и почетком нове епохе Црвене звезде, која је имала само један циљ – повратак на стазу славе. Тај повратак није био лак и једноставан. Управа је имала тежак задатак, да финансијски стабилизује клуб али и да омогући формирање система који ће учинити клуб спремним за титуле. Са друге стране, терен је био лакмус, а Бранко је једини играч који је целу ову епоху провео у клубу. Од прве до ове рекордне утакмице увек са једном жељом – помоћи клубу да победи без обзира на лични учинак.

Бранко Лазић на утакмици против Бајерна 2011. (уочи прве званичне) и против Арманија 2018. (429. званичне којом је изједначио рекорд)

У првој сезони тим је био скромнијих карактеристика. Палица је уручена искусном Карију Пешићу који је са плејадом домаћих играча и само једним странцем покушавао да спортски сектор постави на здраве ноге. Лазић је био битан шраф иако су му тада биле свега 22 године. Да није дошло до те судбоносне сарадње, питање би било да ли би Бранко уопште и био у Црвеној звезди. Чак и да занемаримо чињеницу да би клуб вероватно био отписан из регионалног такмичења а можда и из националног, Бранко једноставно није био тип играча који би по својим карактеристикама задовољио размажену Звездину публику. Иако је сезона завршена без трофеја, мирис промена осећао се у ваздуху. Бранко је те сезоне одиграо 48 утакмица заслужујући своје минуте пре свега дефанзивним задацима, што ће му бити основна кошаркашка карактеристика и до дана данашњег.

У следећу сезону клуб улази са знатно више амбиција. Извршен је велики број промена у играчком кадру али је Бранко Лазић био један од четворице играча који су остали из претходне сезоне. Од новајлија треба истаћи Луку Митровића, који је тада као јуниор био само нада али ће касније заједно са Бранком бити незаменљиви протагониста Звездиних успеха. Иако у сенци водећих играча његов допринос на игру је био све значајнији, посебно у моментима када је морао да се заустави најбољи противнички играч. Иако је победа било све више, тим као да није још био зрео за највеће домете. Помак је био осетан јер је освојен национални куп, али је изборен и пласман у Евролигу што је био један од главних циљева нове управе. Уочи тог историјског финалног турнира у Лакташима, у клуб је стигао тренер Дејан Радоњић, који ће имати немерљив утицај на развој многих играча па и Лазића.

Припреме за сезону 2013-2014 су биле у знаку поновног такмичења у Евролиги. Еуфорија међу Звездиним навијачима макон деценије суноврата  је била огромна. Поред озбиљних промена у играчком кадру, Бранко остаје незаменљив део тима. Његов значај из сезоне у сезону постаје све већи и већи, иако није био водећи нити у једном статистичком параметру. Био је део тима који је коначно одиграо Евролигашку утакмицу у препуној Арени против Локомотиве. После два минута без поена Црвене звезде, управо је Бранко Лазић пробио лед и то тројком за потпуни хаос на трибинама. Он је почињао већину утакмица и те сезоне, што довољно говори о томе колико је значио тиму. Европску одисеју Црвена звезда завршава у полуфиналу Еврокупа, а Бранко је био део четвтфиналног спектакла када је на утакмици против Будивељника пробијен рекорд са 24.232 гледалаца. Ипак Звездаши жељни трофеја ову сезону неће сматрати историјском јер сем одбране титуле у Купу нису успели да се домогну дуго чекане националне титуле.

Како каже пословица „тиха вода брег рони“ тако је и систем Црвене звезде на терену али и ван њега морао да доживи потпуну зрелост како би равноправно могао да уђе у борбу за трофеје. Прелазни рок 2014. године је био потпуно предодређен овом циљу. У клубу остају многи играчи и наравно и Бранко Лазић који је те сезоне био заменик капитену Луки Митровићу. Тиму се прикључују Калинић, Јовић, Дангубић, Цирбес и Вилијамс. Под вештом палицом тренера Радоњића сезона лова на трофеје могла је да почне. Од самог старта сезоне видео се још снажнији напредак у игри. У Евролиги клуб се домогао ТОП 16 фазе, али је то остало у сенци потпуне доминације на локалном нивоу. Бранко Лазић је том походу дао немерљив допринос. Поред пословичне одбране његов утицај у нападу је био све значајнији, а нарочито у шуту за три поена. Готово на свакој утакмици, а посебно на оним најзначајнијим је знао да убоде битну тројку. Главни конкурент на путу до титула је био највећи ривал Партизан, а Бранко је управо у овим утакмицама имао највећу инспирацију. Антологијско полуфинале АБА лиге је окренуло историјски ток домаће кошарке, и довело Црвену звезду на њен пиједестал. Бранко је у тој полуфиналној серији одрадио лавовски посао потпуно избацивши из игре главног играча Партизана Сашу Павловића. Немоћан да позитивно утиче на резултат свог тима, Павловић је само неспортским понашањем могао да провоцира кошаркаше Звезде. Бранка није могао да узнемири ни после разних провокација па и  песничења у међуножје. Након ове серије и поновног пласмана у Евролигу, по први пут је освојен трофеј Јадранске лиге. А онда је уследило оно што је армија Делија дуго чекала – титула у националном шампионату. Поново је Лазић био главни шраф у одбрани, али и инсипирисан у нападу. Још увек се памти његово брутално закуцавање преко Павловића:

Славље на Калемегдану у јуну 2015. године памтиће се дуго. Ера од 17 година чекања на титулу коначно је завршена. Његов допринос овој историјској сезони је измерен новим уговором, а он ће и у наредним бити Звездин војник или „министар одбране“ како су га назвали навијачи.

У наредну сезону са знатно мањим теретом улази читав клуб. Бранков утицај постаје све израженији јер својом улогом у одбрани и залагањем утиче на све играче да подигну готовост на највиши могући степен. Црвена звезда успева да одбрани све титуле осим Купа Радивоја Кораћа, док у Евролиги долази до плеј-офа.

Следећа сезона 2016/2017. ће вероватно бити његова најбоља у каријери а можда и најсавршенија Црвене звезде као клуба јер је систем тренера Радоњића добио пун смисао. Прелазни рок је био не тако буран али су играчи по свим карактеристикама одговарали укусу тренера. Одбрана која је била жила куцавица система који је спроводио Радоњић је постала гранитна и готово нерешива за све локалне клубове па и Евролигаше.  Лазић је са Џенкинсом и Дангубићем предводио спољну линију која је све своје противнике потпуно заустваљала. У АБА лиги је оборен рекорд по учинку у регуларној сезони. Заправо сви регионални тимови су били недостојан противник. Све три титуле су биле више него извесне а у Евролиги само стицајем околности клуб се није пласирао у плеј-оф. На крају сезоне заједно са Луком Митровићем са 10 трофеја постаје најтрофејнији у историји КК Црвена звезда. Са обзиром да је Лука напустио клуб већ ове сезоне има прилику да се осамостали на првом месту у историји клуба. На крају те веома успешне сезоне уследио је озбиљан ресет, када су многи играчи напустили клуб за уговоре који су вишеструко већи него у Звезди. Још битније, долази до одласка  најуспешнијег тренера у историји Црвене звезде, па је поновно потписивање уговора са Лазићем један од најважнијих корака које је наш клуб направио овог лета, а уз продужење сарадње му је сасвим очекивано припала и капитенска трака. Његова савршена сезона га је коначно довела и до дреса сениорске репрезентације, са којом осваја сребро на Европском првенству.

У овој сезони његов значај је немерљив јер новом тренеру и саиграчима преноси оно што је годинама стварано. То је пре свега одговорност према имену клуба и борбеност ма о како „малој“ утакмици да се ради. Почетак сезоне је пропустио због повреде коју је задобио током Европског првенства. После неколико уводних утакмица синергија новог тренера и Лазића као водећег играча одбране је почела да функционише. И поред другачијег концепта његова улога је остала је непромењена. Заједно са Дангубићем поново предводи дефанзиву спољне линије.

Играчина, људина, краљ, Звездино лавље срце, Звездин министар одбране. Због своје поузданости, несаломивог карактера и максималне посвећености клубу Бранко Лазић је кроз године и стотине наступа у најдражем дресу био и остао играч од највећег поверења било ког стручног штаба који је водио Звезду. Његова упорност, максимална одговорност и пожртвованост преко границе рационалног и безбедног промовисале су момка из Љубовије у својеврсни симбол ренесансе нашег клуба и једног од омиљених кошаркаша строге звездашке публике. Најуспешнији период у новијој историји великана са Малог Калемегдана поклопио се са играчким сазревањем популарног Шилета који је својим дефанзивним бравурама просто натерао армију Звездиних навијача да врхунску одбрану поздрављају готово подједнако као на постигнут кош. Максимално коректан и као противник и као саиграч, дајући беспоштедно свој максимум у свакој утакмици, Бранко Лазић макар једним малим делом враћа дух витештва и изворне сврхе спорта који се у данашњем времену све више губи.

Екипа редакције www.redstarbelgrade.rs честита Звездином капитену овај историјски јубилеј уз жељу да га послужи добро здравље и да већ од следећег викенда буде богатији за још један трофеј.