Четири лака комада за осигуран четрнаести Куп

На данашњи дан одиграна је прва утакмица финала домаћег Купа између нашег клуба и екипе Обилића.

Иако је формално био домаћин, Обилић је Звезду „угостио“ на Маракани, на којој се сакупило око пар хиљада навијача. У атмосфери санкција и сиромаштва, звездаши су ипак имали чему да се радују, јер су после две сушне године повратили примат, и то освојеном дуплом круном, али и победом у јубиларном стотом вечитом дербију.

До четрнаестог купа стигло се већ у првој утакмици финала, јер су црвено-бели као „гости“ у првом мечу победили са 4-0 и тако малтене већ освојили четрнаести Куп у клупској историји. Звезда је до финала стигла избацивши Бадњевац, Раднички из Ниша, Партизан и Бечеј, а за трофеј борила се са екипом Обилића, тада друголигашем који ће већ наредне сезоне ући у елитни ранг, а под вођством Жељка Ражнатовића већ за неколико година и освојити домаћу титулу.

Тренер Љупко Петровић извео је следећи састав: Милојевић, Живковић, Стефановић, Ђоровић, Сакић, Перовић, Бајчетић, Аџић, Петковић, Крупниковић, Ковачевић. За екипу Обилића, коју је водио бивши играч Звезде Слободан Цоле Јанковић, наступило је много из данашње перспективе познатих лица: на голу је био Драгослав Јеврић, будући голман Звезде, а наступили су још и Саша Зорић и Петар Пуача, бивши омладинци и будући сениори нашег клуба: Пуача већ у наредној сезони, док ће Зорић за Звезду заиграти у сезони 2000/01, а члан ове екипе био је и Предраг Катић, дојучерашњи помоћни тренер Александра Јанковића.

Црвена звезда повела је у 22. минуту, када се Крупниковић после додавања Рамба Петковића ослободио двојице чувара и са десетак метара послао лопту у доњи леви угао Јеврића. Други гол виђен је на самом крају првог полувремена, када је после дуплог паса Перовића и Живковића и неуспеле офсајд замке „витезова“ десни бек Звезде истрчао сам пред Јеврића, предриблао га и послао лопту у небрањену мрежу. Трећи гол и тачку на „и“ ставио је Иван Аџић у 56. минуту рутинском егзекуцијом после добре асистенције Рамба Петковића. Последњи гол на мечу, сличан другом, догодио се осам минута пре краја, када се Горан Стојиљковић убацио из другог плана, отишао удесно и савладао истрчалог Јеврића.

Наредни меч, такође одигран на Маракани седам дана касније, био је само формалност и завршен је без голова, а из приложене репортаже може се видети да је фудбал који је играла Црвена звезда, али и тадашњи друголигаш, бар за две лествице изнад овог који се игра у данашње време.