Четврти меч у низу без примљеног гола, изостанак Боаћија и даjе га наш Радоња у Москви

Црвена звезда је показала у првом мечу 1/16 финала ЛЕ да је озбиљан тим и да у Москву путује по пролаз.

Црвена звезда је сачувала мрежу у првој утакмици нокаут фазе против московског ЦСКА. То је четврта у низу утакмица где наш тим не прима гол. Црвено – бели су последњи пут били савладани у трећем колу групне фазе ЛЕ. Оливије Жиру је био стрелац у 85. мин тог меча. Након тога, Звезда је гостовала у Лондону и Борисову, на свом терену дочекала Келн и ЦСКА, и сва четири меча завршила без примљеног гола.

Дефанзивна клиника Владана Милојевића је доведена до перфекције. И не представљају ту одбрану само дефанзивци на челу са Миланом Борјаном. Владан је успео целом тиму да усади ген да се одбрана игра од нападача. Целокупан тим је тако синхронизован, где се све линије стављају у службу одбране када је наш тим без лопте. И није то декадентно и анти-фудбалски. То је систем. Систем где у сваком тренутку сваки фудбалер има задатак и тактичку замисао. Систем из којег Звезда вреба прилику да украде лопту и муњевитом транзицијом зада фатални ударац. 

Ричмонд Боаћи ипак није могао да се стави на располагање шефу стручног штаба за утакмицу са Московљанима. Повреда задобијена на припремам у Анталији била је јача. Иако су прогнозе последњих дана говориле да је најбољи стрелац тима близу повратка на терен, где су покушане разне методе лечења, у последњем тренутку се донела одлука да се не рескира и да је Боаћи потребнији за реванш у Москви.

А фалио је Ричмонд много црвено – белима у уторак увече. Његова игра леђима и могућност да „носи“ по двојицу штопера, много је недостајала у нашој игри. Поготово ситуације где може да сачува лопту и дозволи везном реду да се прикључи нападу, да  рашири игру и одложи на крило, као и константан притисак на последњу линију својим кретањем… Остаје нада да ће се Ричмонд тотално опоравити за дуел у Русији, са којим би нам шансе за осмину финала рапидно порасле.

Шанса из 35. минута и даље игра пред очима навијача црвено – белих. Радоњић је нагазио Березутског, лагано прошао поред њега и у пуном шпринту ишао ка голу Акинфејева. Скочила је „Маракана“, ситуација један на један и само се чекао завршни ударац. А он је завршио на рукавицама одличног руског голмана.

Велика шанса која мора да се искористи на оваквим мечевима… Али нико не замера нашем Радоњи. Није пао наш играч након тога, бодрили су га сви, од саиграча до тренера, што само показује добру атмосферу међу црвено – белима. Није клонуо ни сам Немања. Иако му је видно тешко пао тај зицер, наставио је да игра након тога, не размишљајући о прилици. Помагао је дефанзивно, нападао високо, а продор из другог полувремена, када је обишао Вернблума и заврнуо на петерац где је Пешић за корак био кратак, показују менталну снагу код младог играча. Многи би пали након тога, али не и наш Радоња. Због тога верујемо да ће направити исти такав бег и у реваншу у Москви, само што ће тада он изаћи као победник против Акинфејева и да ће одвести Звезду у даљу фазу такмичења.