ЧИЈА ЈЕ ОВО ЗВЕЗДА, БАЈКА О ДРЖАВНОМ ПРОЈЕКТУ

Сваки текст креће од наслова, који  је и сам по себи део креативног корупса и носи сопствену поруку читаоцу, па тако и овај наслов у форми парафразе стиха Чолине песме. Међутим да би дошли до поруке коју носи конкретан наслов, кренућемо од једног цитата речи тренера Макабија Невена Спахије пред наш последњи меч у Евролиги, а који иде овако: „Звезда, је за мене мало светско спортско чудо. Сваке године може отићи не знам ни сам колико играча, а она се упорно враћа и сваке године је све боља и боља. Невероватно је како им то успева, за мене је то спортски феномен“.

(ОВАКО изгледа дрес клуба којег уништава држава!)

Ништа Спахија није рекао што није очигледно сваком познаваоцу кошарке, и горе поменути хвалоспев је само наставак прошлогодишњег низа похвала изречених од стране највећих тренерских имена и представника Евролиге. Похвала које нису биле ствар куртоазије госта, већ израз истинског дивљења професионалаца који су се нашли очи у очи са аномалијом у систему, противником, који пркоси законима бројева и животној логици и који као такав даје романтичарску ноту такмичењу а лепоту игри. Највећи су препознали наш клуб као део свог друштва, некога ко више није „пријатно изненађење“, већ равноправан такмац, који расположиве ресурсе очигледно користи на најефикаснији начин. При том када пишем „ресурси“ не мислим само на новац, јер да је до новца нико из овог региона никад не би видео Евролигу.  Поново смо били отписани на почетку сезоне, и поново падају великани кошарке у Београду и код оних који су сваки дан по цео дан уз клуб нема ни трунке сумње да ће поново бити „Калемегдан у јуну“.

Сви смо део слагалице. Сваки навијач који је купио карту, производ клуба, донирао средства, свако ко је оставио грло и дланове у халама у којима смо играли…свако ко је веровао, био довољно стрпљив, дао правовремену подршку људима који воде клуб… свако ко се одупрео константном медијском спиновању и мантри из „Мордора“…свако ко је напред наведеним понашањем помогао да се одржи кохезија међу звездашима, јер у тој кохезији и бројности лежи наша снага.

То јединство звездашке масе са напред наведеним разлогом је прво на линији удара „добронамерних“ и отворено злонамерних. Пласман дезинформација, давање погрешних интерпретација информација, дезавуисање успеха квалификацијом клуба као „државног банкомата, извештаји „објективних“ новинара о резултатским „катастрофама“, „разбијању“ претрпљеном од кандидата за Ф4 (док су други на „пристојном заостатку“), су све методи рада више синхронизованих групација којима је циљ само један – крај Звезде коју смо створили.

Деси се тако да, са једне стране, „процури“ папир са информацијом изнетој пред последњу скупштину клуба. „Тајна“ коју је свако могао открити увидом у јавне податке на сајту Агенције за привредне регистре. Да се праве „стручни обрачуни“ укупног дуговања клуба која су неколико пута већа од стварних, да се протурају неистине о висини обештећења које је клуб примио на име трансфера играча…итд…. све да би се створило семе сумње.

Са друге стране се појаве забринути „звездаши“ који су ту да посаветују, да наговесте како би умели боље, како умели више, брже, а можда и јаче …све да би створили привид „боље“ алтернативе.

А  са обе стране се пласира једна те иста мантра о државном чеду, „банкомату“ у који се новац само сипа и нерезонски троши. Праве се саге о преплаћеним играчима, неуким тренерима, неспособним руководиоцима…па када „неуки“ тренер кога је одржала и у свему подржала „неспособна“ управа са слабо неплаћеним играчима обори великане на колена и испровоцира истинско дивљење бројних кошаркашких величина, онда мантра пређе у стање мировања … чека погодан моменат…нови циклус… новог „неуког“ тренера, и нове „преплаћене“ играче…стара „неспособна“ права је константа.

Иста она управа која одржава клуб у животу, продајом свега што је створила, у спорту у коме се од продаје играча не живи. Управа која сваке године води битку за стварање нове вредности производа која ће нас на крају године поново спасити, која свакодневно води рат за опстанак клуба. Заиста нека ванредно упослена управа поред толико државног новца који се свакодневно слива у клуб.

Када би се неко запитао и колико је то новац, одговор би могао пронаћи на више места где је дословце, јасно, гласно, речено да насловни спонзор нашег клуба издваја за исти 0.9 милиона евра на годишњем нивоу што је уз награде које Град Београд исплаћује учесницима европских такмичења једини новац „државног“ порекла који се исплаћује клубу. Та чињеница је учињена транспарентном као и било која друга чињеница која се у низу година за нама представила као „спорна“ на овај или онај начин. Апропо транспарентности претпостављамо да смо једини клуб у овом делу Европе (а и шире) где председник клуба са скупштином клуба (коју махом чине обични симпатизери/навијачи) дискутује о износима зарада играча и исте до детаља представи у финансијским извештајима, као и све друге чињенице од значаја за обавезу клуба према држави у виду разних пореских давања (држава и узима, изненадиће многе).

Ми смо онда државни „пројекат“… „банкомат“… у односу на шта? 

Вероватно у односу на вечити други тим Србије чији дрес делује као униформа Наскар возача (занимљиво би било поређење са дресом Зведе коју је водио Увалин), којима једино на чарапама има места за нове спонзоре, где су постојећи спонзори све до једне микро приватне фирме жељне додатне промоције и рекламе у другоразредном европском такмичењу, попут: НИС, Телеком, Аеродром, Град Београд а од којих се у тај клуб „рокенрол бунт авангарде“ слива бедних цирка 2 милиона евра на годишњем нивоу. Толико су комерцијално потентан бренд да је један бивши члан управе нашег клуба из „велике љубави“ према архинепријатељу своје младости одлучио да истом поклони додатних цирка 600.000 евра. Недавно је још једна дугогодишња љубав овенчана истом цифром, на сва звона, само у другом смеру…

(ОВО су спонозори клуба којег „уништава држава“)

Та квази опозиција чији су водећи људи проверени кадрови позиције, расадници талената у којима једине таленте доводе из других клубова за енормна обештећења, борци за правду који ће свог садашњег капитена на правди Бога заменити са појачањем које треба да их поново наметне као конкуренте из средстава Бог те пита којих….и тако до сутра.  Креатори поменуте мантре о Звезди као „државном банкомату„, а да су бројеви који се тичу њихових прихода и расхода на нивоу државне тајне. Шампиони лицемерја, укратко.

Такви и испоставе таквих држе слово о „банкоматима“, платама, финансијским извештајима. Исти они који презентују финансијски извештај за 2016.годину, без помпезно најављене „ревизије“ са минусом који „на папиру“ у износу од 39.553.478,55 динара. Поред питања о непостојећој ревизији, неки забринути навијач (ах ти забринути навијачи) би их могао питати и да ли је у некада у неком финансијском извештају приказан и дуг од 210.000 евра Еди Мурићу? Да ли је у овом финансијском извештају приказан и дуг Џамару Вилсону од 13.000 евра? Да ли је у овом финансијском извештају приказан и дуг према „Марфин Банци“ од 1.600.000 евра? Да ли је у овом финансијском извештају приказан дуг према „Хали спортова“ од 5.000.000 динара? Да ли је у овом финансијском извештају приказан дуг према хали „Александар Николић“ од 12.000.000 динара? Да ли ће некада у неком извештају  бити приказан дуг према Андреји Милутиновићу од 64.000 евра са каматама? Да ли је у овом извештају и заостала дуговања према бившим играчима Дејану Муслију, Марку Ђекићу и Марку Чакаревићу, сума од пола милиона евра? Те да ли ће некада у једном и да ли је некада у једном  извештају и минусу, приказан и порески дуг од  1.500.000 евра? Те да ли је у овом извештају приказан и дуг према вишегодишњем тренеру „без роминга“ од 600.000 евра?

Није? Ма нема везе. Макар не са аспекта оних који би то требали да их то питају. Јасно је и голом оку за шта су „пројектовани“ (хах пројекат-пројектовани). Јасно је и голом оку да је њихова „суза“ добила „родитеља“ (ка да га је некад и изгубила). Постојале су назнаке оног момента када је њихов бивши председник постављен на чело савеза, а са њиховим новим председником и након ове поплаве израза државне наклоности, дилеме више никакве нема. Никад сами, никад своји. Политичке проститутке и курве сваке власти.

Но,не желим да пореметим суштинску небитност њихове егзистенције  претходним делом текста у коме сам се са истима бавио, али је то било неопходно да би дошли до поенте и разлога оволиког писања, а који се огледа у питању постављеном у наслову. Одговор на наведено питање ваља потражити у напред констатованим чињеницама, а из тих чињеница неспорно произлази да не постоји интерес да наш клуб оде корак даље у години када је Београд домаћин Ф4 (каква је онда сврха Ф4 у Београду?), да не постоји интерес да нашем клубу омогући континуитет у раду (а за то је тако мало требало, али изгледа да „нема“, иако је јасно да „има“), да не постоји интерес да наш клуб репрезентује овај град и земљу, него да то по директиви, вештачки изазваним васкрсом, треба да буде неко други (ах, неко). Произлази, на крају, да наш клуб не одговара да буде ту где је и да мора бити поново враћен тамо где је недавно био.

Додуше, само ако им допустимо.

Звезда није некакав отуђени ентитет, државни или било чији други „пројекат“, није некаква ствар ван домашаја своје есенције, није некаква апстракција.

Звезда је само наша, она је неодвојиви део нашег живота, извор неизмерне радости, физички опипљив израз емоције, инспирација за борбу на живот и смрт. Са њом вреди ићи стазом трња, знамо, истом смо прошли, након те стазе огрејало нас је сунце слободе и назад у окове више не идемо.

Сви ми имамо право на Звезду, али према истој имамо и обавезу. Да је волимо, да је чувамо, да се за исту боримо. Да је пратимо и подржавамо. Да својим присуством будемо брана сваком ко покуша атаковати на резултате пређашњих битки.  Наша снага се огледа у јединству, а када смо јединствени, када дишемо као један, када сва наша срца синхронизовано куцају за једину, резултат може бити само један, осетили су то и противници на паркету и они ван њега.

Чуда се не дешавају сама од себе. Чуда се стварају, и да би се једно чудо заиста и десило потребно је много рада, стрпљења, међусобног поверења, а надасве јединства. Нарочито у периоду који предстоји.

Купи карту, донирај (и доминирај), дођи на утакмицу… буди уз клуб, стани уз клуб, својим телом стани испред и пошаљи поруку да овде више нема места послушницима, политичким курвама, „људима од поверења“, те смо једва преживели прошли пут…нема места директивама и вишим интересима…овде смо само Звезда и ми…

.. волимо Звезду сви као један… и чуда ће опет бити на дохват руке.