ЧИЊЕНИЦЕ И ЗАБЛУДЕ: Успеси регионалних клубова у Евролиги

За нама су две декаде „модерне“ Евролиге, кроз коју је продефиловало укупно 85 европских клубова од којих и 9 из региона. Они су са мањим или већим успехом представљали регион али често, кроз навијачку страст и самих новинара, представљани као историјским, ванвременским и сл. Жеља нам је да кроз објективне параметре прикажемо ове успехе онаквим какви они јесу.

Дакле, тимови из региона су до Евролиге долазили заслугама у квалификационим такмичењима – прво су то биле националне лиге, а онда и регионални шампионат. Број пласмана, односно број одиграних утакмица је заправо продукт успеха у квалификационом такмичењу, а не у Евролиги, али ћемо их свакако побројати: Олимпија 13, Партизан 13, Цибона 11, Црвена звезда 6, Будућност 4, Цедевита 3, Задар 2, Крка и Загреб по 1.

Што се тиче укупне успешности, сви тимови се налазе на испод 50%. Упркос мишљењу доброг дела јавности да су други клубови далеко успешнији, Црвена звезда се по укупном проценту победа налази на првом месту:

Ако говоримо о кош разлици, ту се такође Црвена звезда налази на првој позицији:

Што се тиче осталих статистичких учинака, најбољи регионални клубови према појединачним статистичким категоријама су:

  • Просек постигнутих поена: Задар 83
  • Најмањи просек примљених поена: Партизан, Црвена звезда, Олимпија 77
  • Просек скокова: Црвена звезда 34
  • Просек асистенција: Црвена звезда 16
  • Просек украдених лопти: Задар 12
  • Просек блокада: Будућност, Партизан 2,5

Пласман у топ 16 фазу или плеј-оф је умногоме зависио од формата и среће приликом избора група. Свакако најзначајнији успех је пласман Партизана на финални турнир 2010. године. Не треба запоставити и пласмане у плејоф како Партизана тако и Црвене звезде. Из призме утицаја региона и клубова на Евролигу, треба посматрати шире временске оквире. Тако долазимо до чиница да је најуспешнији клуб на овим просторима Југопластика, која уз четири одиграна финала има и три титуле. Међутим, чак ни то није довољно да се могу назвати „европским Селтиксима“ или каквим европским кошаркашким институцијама.

Најтежа околност за реално поређење успеха је заправо сам састав Евролиге, који се тооком 20 година мењао из сезоне у сезону. Тако смо имали да је пар сезона у лиги био и лондонски експеримент Тауерс, те белгијски Остенде, грчки Маруси и други, који квалитетом нису упоредиви са данашњим евролигашима. Додатно, формат је био знатно другачији па је било могуће и уз релативно мали број победа доћи до доигравања па чак финалног турнира. У том смислу анализа друге декаде овог века би извесно дало реалнију слику тренутног стања ствари. Ипак, желели смо да избегнемо утисак да је анализа превише Звездашка, али зарад истине ево само једног параметра – пресек најбољих сезонских успеха регионалних клубова у задњој декади:

  1. Црвена звезда 53% (16/30 у сезони 2016-17)
  2. Олимпија 44% (7/16, 2010-11)
  3. Партизан 37% (6/16, 2010-11)
  4. Цедевита 33% (8/24, 2014-15)
  5. Будућност 20% (6/30, 2018-19)
  6. Цибона 0% (0/10, 2010-11)

За крај, оставили смо део анализе који се односи на тренере који су водили регионалне клубове у „модерној“ Евролиги, где смо узели у обзир само оне који су водили тимове на бар 10 Евролигашких утакмица: