Човек звани „трипла круна“

Дебитантска сезона Милана Томића овековечена је са три трофеја…

Кошаркаши Црвене звезде ставили су тачку на одличну сезону савладавши екипу Партизана у четвртом мечу финала КЛС, чиме су освојили пету узастопну титулу првака државе.

На тај начин успешно је окончана још једна дуга сезона, са доста успона и падова, повреда, победа, пораза, нове изборене Евролиге…Тешко је и набројати специфичности сезоне која је управо за нама, али константа у свему до сада поменутом јесте архитекта Милан Томић који је, народски речено, посложио овај тим.

Дебитантска сезона на клупи Звезде, и прва самостална сезона у тренерској каријери вероватно није могла боље да прође по шефа струке кошаркашког клуба. Прво је освојен Суперкуп АБА лиге (сада већ давног септембра, против екипе Будућности), да би у никада неизвеснијем плејофу враћена титула АБА лиге у наше витрине (плејоф у којем смо имали мајсторицу са Партизаном и пети меч за титулу са екипом Будућности), што нас је поново лансирало међу најбоље тимове Европе са којима ћемо „укрстити копља“ у следећем издању Евролиге. На крају, тачка на успешну сезону стављена је одбрањеном титулом првака Србије. Истина, било је и негативних момената у сезони, као што је финале Купа Радивоја Кораћа, или други део такмичења у Еврокупу, али ако је негде Звезда морала да „жртвује“ резултате и форму, делује да је Еврокуп био прави „избор“ за то.

Beograd 28.09.2018. godine Foto: Marko Metlas

Сезона Звезде свакако би се мерила превасходно успехом у АБА лиги, а с обзиром на то да је освојена титула, и да смо на тај начин поново део европске елите, епитет који би аутоматски могао да се стави уз сезону јесте „успешна“. Међутим, клуб као што је Звезда не задовољава се „само“ титулом регионалног првака, већ се титула и у српској лиги сматрала обавезом. Освојили смо је, прецизније речено одбранили, пришили другу звездицу на наш грб, и још једном дочекали чувени Калемегдан у јуну.

Милан Томић не само да је освојио три трофеја, већ је успео да афирмише и одређен број играча који би могли да имају капиталну улогу наредне сезоне – Оџо је био сила под кошем (иако са њим предстоји још много рада, јер евидентно постоји велики простор за напредак), Симанић је одиграо до сада најбољу сезону у сениорској каријери, Били Берон је апсолутни играчки МВП, „стара кука“ Стратос је био човек од поверења у свлачионици и game changer плејофа АБА лиге, Филип Човић је одиграо незапамћену полуфиналну и финалну серију регионалног такмичења, Добрић и Давидовац су израсли у праве лидере овог тима, како је сезона одмицала (јер, истини за вољу, нису имали превише простора у првом делу),  а притом су домаћи играчи са изузетним репрезентативним потенцијалом…Такође, никако не смемо заборавити ни јак домаћи терен, који је поново био адут Црвене звезде у дугој и напорној сезони.

Истина, за Евролигу тренутном тиму треба доста надоградње, нарочито када будемо кокретно сазнали који све играчи остају и одлазе, али полазна основа је више него солидна. Лето ће доносити узбуђења по питању појачања, Звезда ће сигурно активно јурити плеја, петицу, четворку и бека, а ко су потенцијалне мете РСБ ће, као и до сада, покушати благовремено да сазна.

У сваком случају, шефу Томићу, остатку стручног штаба, руководству и играчима од срца честитамо на освајању трипле круне и Евролиге, са жељом да наредна година буде још успешнија од ове!