ЦРНО БЕЛА МИМИКРИЈА!

У претходном тексту бавили смо се симптомима клептоманије у супарничком нам клубу, где смо медицинским терминима покушали објаснити непрекидну, вишедеценијску, тежњу истог клуба да на рачун нашег клуба „гради“ сопствену историју.

Тако су током историје постојања овог ривалства (па и данас) војни и политички кадрови блиски том клубу користили сву моћ коју поседују и манифестацијом силе узимале/отимале све оно што им је требало или им се свидело у нашем клубу. Тако је официр Влаховић дошао по браћу Шапер и Ацу Николића; тако су покушали да отму Сретена Драгојловића 1960 године што би им и успело да тај покушај није зауставио КСЈ; тако је махинација прво спречен прелазак Драгана Кићановића у Звезду 1972. године иако је већ потписао приступницу клубу, да би га 1973. године довели у своје редове; тако је у криминалном маниру Шивач отет са припрема јуниора на Копаонику; тако су покушали да преотму Гузу Јанковића обећавајући му гарантовано место у репрезентативним селекцијама (што су њихови кадрови некако увек били кадри обезбедити); идентично и Јова Станојевић да би се годину дана касније жалио дотичнима што није на репрезентативном списку (Пешић им покварио комбинаторику);тако су преотети Томашевић и Видачић упркос договору који су имали са Звездом;  тако је отет Милош Вујанић уз здушну помоћ тројанског коња у нашим редовима; тако је отет Ђуро Остојић опет са припрема; тако су покушали да отму Владу Радмановића и Игора Ракочевића који су их одбили; тако су отели Луку Богдановића гласањем резултатом 3-2 на Регистрационој комисији „због интереса српске кошарке“ иако су правила била врло јасна (о чему постоји сведочанство у виду реферата доцента Правног факултета Милоша Стојановића)…тако ће (вероватно) отети Стефана Јанковића.

Да неко не схвати погрешно оволику пажњу усмерену на овај вероватно предстојећи трансфер. Стефан Јанковић је небитан као појединац (сем у контексту „подршке“ коју ће сасвим сигурно добити приликом уласка у дворану „Александар Николић“ на овај или онај начин). Оно што је битно је систем манипулација, злоупотреба, саплитања и отимања уз подршку моћника кроз деценије иза нас. Они нису постали наши ривали (да не кажемо непријатељи) тако што су то заслужили на терену већ управо напред наведеним модусом рада. Увек је ту био макар један човек војске, „службе“, политике, владајуће структуре, и друго и слично, који је обезбеђивао да се интереси јединог правог државног чеда. Управо је та „способност“ мимикрије, прилагођавања сваком режиму, свакој политици, свакој власти, је увек била (и остала) извор „моћи“ поменутог клуба. Неко би можда ове „способности“ упоредио са принципима рада оних који се баве „најстаријим занатом“ али ми ћемо бити фини то па нећемо учинити.

Исту праксу својих претходника наставио је данашњи руководећи кадар овог клуба. Можда не у рангу својих претходника што се биографије тиче али свакако неко у коме се у пуној мери огледа способност мимикрије као модела рада клуба који представља.
Представник владајућег естаблишмента (иако је једном речено да партијски чиновници неће више бити у клубовима) и новца који по том основу следи, Остоја Миjаиловић, сада „пере“ своу биографију кроз рад у једном клубу али на рачун и преко чистог имена другог, нашег, клуба.

Да ове квалификације не би биле схваћене као прегрубе, подсећамо да се ради о лицу који је променио партију онда када је то било погодно урадити (поново мимикрија), који је (како чачански медији преносе) преко своје рођаке коју је поставио на место заменика градоначелника Чачка „спонзорисао“ своју Телевизију Лав, који по Чачку гради непостојеће затворене базене, који у приватне посете Вуку Јеремићу у Њујорк, са тадашњим градоначелником Чачка Војиславом Илићем одлази на рачун града Чачка, који прети политичким неистомишљеницима (Братиславу Југовићу) батинањем од стране навијача Партизана, који је своје место у новој партији купио возилима и у истој партији газећи конкуренцију заузима место са својим саборцем Новаком Недићем, са којим је организовао гађање јајима Ивана Ћурковића (вероватно једина позитивна ствар у његовој биографији), који је искључен из чланства у ФК Партизан јер је истовремено деловао као представник ФК Борац Чачак (мултитаскинг), који је оптуживан за крађу жига BMW, кога је Основни суд у Чачку (неправноснажно) осудио на казну затвора у трајању од 2 месеца, због кривичног дела утаје из члана 207. ст. 1 Кривичног законика.

Сигурно биографија коју би свако хтео да заборави, или да је „опере“, тако да не сумњамо да је управо таква акција на делу. Са тим генерално не би имали проблем јер је то легитимна тежња али не преко наших леђа. Да се не либи од „пацовских“ канала доказује информација да је истим дошао до штеточина у ФИБА, којима дезавуише некадашњег тренера за исплату преосталог дуга. Гостујући код новинара без роминга, припремио је терен за „велики догађај“, а текст о преласку Јанковића је већ наручен код Шарића (Спортски Журнал).

Нису јасна размишљања доброг дела правих звездаша који се труде да буду објективни, верују да ‘без јаког Партизана нема јаке Звезде’, превиђају машинерију зла и све њене шрафове. Дакле зло треба сатирати стално и свуда. Треба узвратити минимално истом мером јер су они то нама спремали. Са штеточинама се ионако не сме другачије јер се брзо коте и стичу имунитет. Сваку штету нотирати док не почне мимикрија.