Да ли ће Звезда коначно научити важне лекције?

Реванш меч на Малти, поред очекиваног проласка у друго коло квалификација, донео је велике бриге и питања, али и утисак да Звезда поново касни са великим заокретом у размишљању и спортској политици.

Звезда ће за мање од седам дана играти у другом колу квалификација за Лигу Европе у далеком Павлодару против Иртиша, а на пут ће, поред неких нових имена, понети и бриге и неуиграност која је већ, на нашу жалост, дуго заштитни знак црвено-белих. У мечу који је могао бити само формалност, али у ком је Звезда могла да добије много, видели смо низ забрињавајућих ствари које ће тренер Милојевић морати коренито да мења, а тренутно нисмо сигурни да је то уопште део његове визије.

ЗВЕЗДА И ОДБРАНА – ЛУТАЊЕ У ЛАВИРИНТУ

Дуго смо критиковали Грофа Божовића као бившег дефанзивца, јер није успео да препозна важност уигравања последње линије од које би требало да почиње стабилност Црвене звезде. Тренер Милојевић је, у првом мечу, показао да може да промени нешто на том сегменту, штоперски пар Савић-Фримпонг је деловао довољно мирно за први меч, међутим реванш на Малти донео је слику потпуног бродолома. Грешка за грешком, комично и панично напуцавање лопте од стране Фримпонга ка Савићевој глави, пенал за Флоријану, два лака „испадања“ код другог и трећег гола домаћина као на траци су смењивали сцене у којима се навијачи Звезде по ко зна који пут – хватају за главу. Звездина одбрана поново је алармантно неуиграна, без комуникације, без баланса, без квалитета за изазов европских квалификација. Овде ћемо бити, ипак, мало блажи и даћемо простор и тренеру  и момцима да изгурају овај прилично чудан и нехуман припремни период у којем квалификације за Европу долазе практично када се претходна сезона тек завршила, али не можемо, а да не приметимо, неке основне недостатке у Звездиној одбрани.

Пре свега, наш тим нема ниједног изразито стабилног и мирног дефанзивца. Вујадин Савић се одликује добром скок игром, али и неконзистентношћу јер два његова добра потеза испрати неколико лоших. Анђелковић, колико год сјајан био напред, позади често оставља „рупе“ за собом и колико је пенал на Малти Фримпонгов, толико је и његов. Стојковић прилично мекано улази у дуеле, често се слабо поставља, али успева агилношћу да надокнади неке грешке, а Фримпонг је посебна прича – све бољке афричких штопера код њега се виде као на длану: деконцентрација, паника, брзоплетост, слабија техника у Европи се не праштају. Звезди је преко потребан чувени „командант одбране“ који ће улити сигурност саиграчима у последњој линији и својим искуством и квалитетом чинити саборце у последњој линији бољим.

ШТА ЈЕ ИДЕЈА ИГРАЊА СА АПСОЛУТНО НЕКРЕАТИВНОМ ВЕЗОМ?

И реванш на Малти показао је неке забрињавајуће ствари код тренера Милојевића – не само што велики део овог тима неће бити ту током сезоне када се буде износио највећи терет, већ и тренутни играчки кадар којим располажемо нас апсолутно не приморава да већ други меч играмо са 0 (словима: нула) креативних играча у везном реду. Ко је пратио рад шефа Милојевића зна да он везни ред заснива на једном „осигурачу“ које је обично ослобођен офанзивних задатака и служи да буде помоћ одбрани и нека врста „либера“ који је слободан да припомогне и удвоји када се бранимо, а то би у овој поставци играо Ле Талек, или Јовичић уколико дође. Дакле, то је један некреативан играч на терену. Поред њега, парњак би требало да буде типичан централни везиста који, ипак, има одређене офанзивне карактеристике, има шут, креативност, слободу да проследи и неку „храбрију лопту“. Код нас су то играли Рачић и Доналд, који се у овај профил апсолутно не уклапају. У тој ситуацији, крила би морала да буду способна сама себи нешто да искреирају, да имају игру 1 на 1 у свом офанзивном арсеналу, а Милић и Срнић се апсолутно не одликују тиме. Дакле, од четворке Доналд/Рачић, Ле Талек, Срнић, Милић Звезда нема ни креацију, ни течност, ни брзину, ни шут са дистанце, а ни не разуме се најбоље са стилом игре Рикардиња који воли да одигра на прву и на тај начин створи вишак. Ова поставка могла би да се „промеша“ евентуалним убацивњем Аџића уместо Милића који има игру 1 на 1 (иако уме, као и сваки млади играч, помало да се заигра) и она би донела свежину, као и нове нападачке опције у креативно лимитираној поставци.

Једна од ретких светлих тачака био је Ричмонд Боаћи који, ако се овако настави, брзо ће добити богату и јаку понуду да се опроба у некој од најјачих лига, а Звезда ће већ сада морати да размишља унапред, јер је квалитет калибра Боаћија тешко надоместити.

Било како било, реванш на Малти оставио је нека отворена питања којима ће Милојевић заједно са својом струком веома брзо морати да посвети пажњу, уколико желимо да оверимо пласман у треће коло квалификација за Лигу Европе.

Први меч другог кола игра се наредног четвртка у далеком Павлодару, а реванш меч на Маракани седам дана касније.