Да ли је Звезда научила да каже „НЕ“ ?

Финиш прелазног рока, по свему судећи, биће миран и без драме, што су навијачи Црвене звезде одушевљено дочекали. Главни разлог за „мирно море“ је одлука руководства нашег клуба да не прихвати ниједну званичну понуду за своје фудбалере.

Након пласмана у Лигу Европе, појединим играчима Црвене звезде, углавном носиоцима игре, цена је очекивано скочила и потражња је достигла максимум. Поучени неким ранијим искуствима, навијачи Звезде су страховали од распродаје и слабљења тима који има шансу да се конкурентно надмеће у јакој групи Лиге Европе. Ипак, оно што је јавност са потпуно афирмативним ставом дочекала је најава генералног директора, Звездана Терзића, да до краја августа нико неће напустити тим Црвене звезде.

КОЛИКА ЈЕ ПРАВА ЦЕНА ЗА ЗВЕЗДИНЕ ИГРАЧЕ?

Многи спортски аналитичари овде праве паралелу са загребачким Динамом, који је успоставио веома озбиљан континуитет продаје својих играча. Редом су из Загреба, за баснословне суме новца, одлазили Модрић, Едуардо, Манџукић, Пјаца, Рог, Ковачић, Шимуновић…ова листа је још дужа, међутим питање је колико реалну паралелу ми овде заиста и можемо да повучемо. Пре свега, Динамо је био редован учесник европских такмичења, и продавао је младе хрватске репрезентативце који су већ са 18, 19 година били стандардни чланови А репрезентације. Затим, слободно можемо овде да дебатујемо и о „утицају“ Динамових челника на то ко ће играти у репрезентацији (што је драстично утицало на то да цена самих играча скочи до астрономског нивоа), али и поред чињенице да су се овде дешавале доста мутне радње, јасно је да европски клубови папрено плаћају комбинацију талента и тренутног квалитета који су играчи Динама, искрено говорећи, и демонстрирали.

Овде, наравно, никако не желимо да кажемо да Боаћи и Канга, примера ради, не вреде велики новац, већ желимо да утврдимо (или макар да покушамо) који је плафон који Црвена звезда може да одбије. Боаћи је играч који је експлодирао у дресу Црвене звезде, после неколико неуспешних и бледих европских сезона. Момак који је био члан Јувентуса сигурно је одувек поседовао таленат, али је преко потребна била сезона у којој ће да експлодира и постигне завидан број голова који ће привући пажњу клубова на тржишту. На нашу срећу, то се десило у дресу Црвене звезде, а занимљиво је погледати како се „друго рођење“ Ричмонда Боаћија одразило на његову цену.

Да подсетимо, Боаћи је:

  • био најбољи стрелац квалификација за Лигу Европе
  • постигао изванредан просек голова у нашем дресу од скоро једног гола по утакмици
  • постигао један гол на вечитим дербијима
  • у спортској јавности у својој земљи означен као неко ко би морао да буде озбиљна опција за репрезентацију

Неке од ових ствари су јако добре, али неке веома утичу на саму цену нашег нападача која је, према речима Звездана Терзића, на максимуму била када је прашка Славија понудила 4.5 милиона евра. За многе људе је та цена била неприхватљива, и вероватно је јако добро што је Звезда успела да одоли тој понуди и да тражи више новца (незванично, желели смо да идемо чак до седам милиона евра), међутим постоје јасни разлози зашто клубови, када је Боаћи у питању, нису „пали“ на импозантне статистичке бројке. Пре свега, Боаћи није репрезентативац своје земље, и није сигурно да ли ће то ускоро и бити. Затим, клубови јако пуно пажње обраћају на историју, односно сезоне пре Звездиних у којима Боаћи није блистао и играо је у нижем рангу италијанског фудбала (сада игра претежно у српском шампионату, који није довољно јак и атрактиван да би клубови много плаћали за играче из те лиге). Боаћи има 24 године, што клубови не вреднују исто као када би имао 19 година и преко 20 голова на свом конту за нешто више од пола године. Закључак, када је Боаћи у питању, је да 4.5 милиона јесте цена коју Звезда може и треба да одбије, али новац калибра Грујића (или чак мало више од тога) заиста нисмо сигурни да би било мудро одбити.

За Гелора Кангу, према информацијама из Црвене звезде, два клуба су била спремна да одвоје три милиона евра, и то су московски Спартак и турски Османлиспор. Канга је до лудила доводио одбране прашке Спарте и Краснодара на Маракани и са своја два спектакуларна гола потврдио епитет једног од најбољих и најутицајнијих странаца у нашем дресу, у новијој историји клуба. Ипак, блиставе партије Канге дошле су после годину дана „клацкања“ у форми где Канга никако није у континуитету успевао да пружа партије од којих застаје дах, као што је то чинио од почетка ове сезоне. Управо овде лежи разлог због којег тимови цене његову вредност на „скромних“ три милиона евра, иако је Канга, поред голова, имао и асистенције које је углавном Боаћи користио да тресе мреже. Занимљиво је, супротно Боаћијевом случају, да је Канга репрезентативац своје земље, али та референца му није превише помогла да дође до цене од, рецимо, преко пет милиона евра. И овде је фудбалско тржиште било неумољиво и строго и вероватно је од самог Канге очекивало много више квалитетних партија, а много мање осцилација. Што се његовог конкретног случаја тиче, можда четири милиона евра није нешто што би Црвена звезда тако лако могла да одбије на зиму, уколико до такве понуде дође.

НИЈЕ СВЕ У НОВЦУ, УСПЕЛИ СМО ДА САЧУВАМО ХЕМИЈУ У ТИМУ

Наравно, ова анализа је пре свега базирана на хипотетичким основама и никако није циљ да се овде промовише продаја играча. Навијачима може само да буде драго што су играчи Црвене звезде на цени и што клуб може да одбије збирно 10 милиона евра, који би сигурно утицали на то да се дуг додатно и рапидно смањи. Оно што је у овом случају далеко важније од новца је чињеница да је очуван костур тима који се већ добро познаје, који се већ уиграо и који има хемију која води цео систем напред. Разбијати нешто што очигледно добро функционише било би апсолутно контрапродуктивно и овим путем честитамо руководству на одлучности и храбрости да цео тим Црвене звезде остане на окупу. То што је Звезда научила да каже „не“, сигурно ће јој пуно значити и у будућности, јер ће клубовима бити јасно да ће за слободу наших играча морати да плате много више него што су првобитно планирали.