Дејан Давидовац, ново оружје Црвене звезде

Високи Звездин универзалац све више се намеће тренеру Алимпијевићу који му се за квалитетан рад реваншира све већом минутажом…

У победи Звезде против Игокее резултатом 85:80 навијачи су могли да виде различите ствари, али једна која је синоћ посебно морала бити апострофирана је задовољство публике игром Дејана Давидовца. Пионир уме да осети и препозна када се играч не штеди и када игра са 120 одсто могућности и за то богато награди овацијама. Синоћ је „на тапету“ био управо Давидовац коме су навијачи одушевљено аплаудирали после неколико одличних и борбених ситуација у којим је наш играч излазио као победник. Међутим, јучерашњи меч Давидовца није никакав изузетак, већ тренд и нешто што је, можда помало и неочекивано, постала карта на коју Душан Алимпијевић све више може да игра.

ЗА СВОЈУ ВИСИНУ ГОТОВО ПЕРФЕКТНА КОНТРОЛА ЛОПТЕ

Дејан Давидовац спада у ред атипичних играча чији таленат и стил игре могу тиму да донесу и позитивне и негативне ствари. Пре свега, за некога ко претендује да организује игру свог тима, макар и из секундарних позиција, Давидовац је поприлично висок и конституцијом више подсећа на крило него на примарног организатора. Када се неком повери одговорност креирања напада, од њега се пре свега очекују добра контрола лопте, добар преглед игре, смисао за асистенцију (док се у исто време могу „маскирати“ потенцијални недостаци као што су слабија окретност, слабија одбрана)…за сада, од Давидовца смо успели да видимо све везано за организацију игре, а посебно бисмо могли да истакнемо управо контролу лопте која је за његову висину импозантна. Са друге стране, Давидовац (синоћ 8 поена, против Реала 7 поена за 14 минута игре у Мадриду) је што се тиче нападачког арсенала демонстрирао добар улаз и одважност која је младом играчу изузетно потребна. Повремено је и добро шутирао за три поена, иако се до сада није одлучивао за више од три, четири шута ван линије 6,75 што је сегмент на којем ће вероватно додатно радити, јер би са висином коју поседује могао на разне начине да угрожава кош противника.

Међутим, управо све оно што ми видимо на терену суштински почиње на тренинзима који су тренерима најважнији, и на основу којих они доносе одлуку о томе како ће и коме распоредити минутажу на утакмицама. Играти 14 минута у Мадриду, играти против Басконије у Арени, играти скоро цело полувреме у АБА лиги против МЗТ-а и Игокее – то више нису случајности, то је тренд. Алимпијевић очигледно верује овом момку и то је нешто што је Давидовац својим залагњем апсолутно заслужио.

О ДОМЕТИМА ЈЕ ЈОШ УВЕК РАНО, АЛИ ОВА ПРИЧА ИМА ПОТЕНЦИЈАЛ…

Досадашњи учинак Давидовца може да донесе одређене закључке, али вероватно узорак није довољно велики да бисмо говорили о крајњим дометима. На крају крајева, то сада ни не би требало да радимо, већ да приметимо да је:

  • Алимпијевић спреман да укаже шансу сваком новом играчу који се залагањем наметне
  • Давидовац све већи и већи фактор и надамо се да ће се то и наставити

Промоција у први тим и све већа улога у истом ће неминовно ставити једну нову врсту притиска на младог играча који је вероватно од првог дана свестан шта са собом носи играње у Звезди, и то оној евролигашкој. Давидовац се својим трудом нашао на највећој кошаркашкој сцени у Европи и од сада ће ствари зависи само и искључиво од њега – и за Звезду и за играча је важан интерес да своје најбоље дане међусобно пронађу у овој и сезони које долазе, а на тренеру Алимпијевићу је да из играча извуче максимум – за сада публика може да буде задовољна оним што види.