Дејан Радоњић – Архитекта Звездиног успеха

Комбанк Арена је увек пуна навијача када Звездини играчи закораче на паркет наше највеће дворане али то није био случај 22. септембра када се у Арени одржавао Евролигин „Media day“ пред почетак нове сезоне.

Док су играчи испуњавали своје обавезе, Дејан Радоњић је стајао са стране и посматрао своју екипу. Од почетка приремног периода Звездин тренер се суочавао са тешкоћама у припреми своје екипе за следећу сезону – велики број играча је напустио Звезду, појачања су стигла нешто касније у односу на прошли прелазни рок, због Евробаскета који се одржавао пар играча се прикључило екипи са закашњењем а да ствар буде гора кренуле су и повреде. Сви ови фактори су довели до проблема са уигравањем екипе зато што Радоњић од како је почела сезона није имао комплетну екипу на располагању на тренинзима. Проблем је био толики да је на једном тренингу Радоњић имао на располагању мање од 10 играча! Ни распоред на почетку сезоне није био блаконаклон, Звезда је морала да одигра првих 5 утакмица у 11 дана и места за тренинге и уигравање екипе готово да није било. Ту проблемима није био крај.

Вероватно ни сам Радоњић није могао да замишља посматрајући своје играче да неки од њих неће остати у Звезди дуже од пар месеци и да ће њих заменити нека нова лица, и да ће екипа која је почела сезону изгледати другачије на почетку топ 16 фазе, а да ће екипа на почетку топ 8 фазе такође изгледати другачије него екипа на почетку топ 16 фазе. Ситуацију су додатно компликовале повреде које су се наставиле и у току сезоне. За разлику од прошле сезоне, Радоњић се суочио са ситуацијом у којој је током доброг дела сезоне морао да уиграва екипу уместо да се бави неким другим стварима на тренинзима.

Сви ови проблеми су се логично одразили на терену. Звездина игра није била на нивоу који је задовољавао многобројне навијаче, екипа је почела да губи утакмице, прекинут је и низ победа наше екипе у хали „Пионир“ у АБА лиги. После врло убедљивих и болних пораза у Мадриду и у Русији против екипе Химкија деловало је као да Звезда ове сезоне неће имати велику улогу на европској сцени. Незадовољство навијача је било на врхунцу, многи су позивали на смену Дејана Радоњића а ни медији нису били благонаклони на ситуацију у нашем клубу. Преокрет у сезони се десио тамо где се најмање очекивало и то после још једног ударца за нашу екипу – Гал Мекел је повредио чланак и више није одиграо ниједну утакмицу за нашу екипу. Тада је Радоњић повукао потез који је препородио игру у нападу Црвене звезде – Стефан Јовић је постао први плејмејкер екипе и у Минхену је оборио Евролигин рекорд по броју асистенција. Те вечери је рођен и тандем Јовић – Цирбес са 42 асистенције Јовића Цирбесу у току сезоне у Евролиги што је и највећи број асистенција једног играча другом у читавој Евролиги. Деловало је као да Звезда може некако да се довуче до топ 16 фазе али те амбиције су доживеле нови ударац у Француској када је наша екипа просула 20 поена разлике против екипе Стразбура и изгубила ову битну утакмицу. На нове критике после овог болног пораза, наши кошаркаши су одговорили на невероватан начин савладавши екипу Химкија и браниоца Евролиге, Реал, у препуном Пиониру. Сан о топ 16 фази је и даље био жив после свега и само је још један корак остао – савладати Бајерн у „Пиониру“ што су наши кошаркаши успели у једној изузетно неизвесној завршници. Већ прежаљена екипа Звезде стигла је до топ 16 фазе!

Изазови су тек следили за Дејана Радоњића – Маркус Вилијамс је требао да унесе нови живот у Звездину игру али ни он се није дуго задржао, а после серије лоших партија уследила је рокада Рајан Томпсон – Таренс Кинзи. Радоњић је сада морао да уиграва Кинзија и Василија Мицића и да их уклопи у екипу. Међутим, напредак је био очигледан – што је сезона више одмицала, Звезда је играла све боље, наставили су великани да падају и топ 8 фаза која је деловала само као сан постала је реалност. Неуспех у купу је бацио мрљу на ову сезону. Звезда је доживела неочекивани пораз у полуфиналу купа од екипе Партизана што је довело до новог таласа незадовољства навијача Звезде. Ово није обесхрабрило екипу која се у следећој утакмици у Евролиги искупила битном победом над екипом Ефеса у Вршцу и тако демонстрирала психичку снагу и шампионски менталитет.

Резултат мукотрпног рада Дејана Радоњића се видео на крају сезоне – Звезда је изгубила све утакмице против екипе ЦСКА али је пружила изузетан отпор против много јаче екипе. Звезда је успела да уради оно што нико није урадио ове сезоне – да натера тренера ЦСКА Димитриса Итудиса да се прилагоди на игру Звезде и да своју игру у нападу стави у други план. ЦСКА је до серије са Звездом била најбоља нападачка екипа у Евролиги – само су на једној утакмици дали мање од 80 поена (и то против екипе Лаборал Куће). Звезда је успела да на две утакмице спусти ЦСКА на мање од 80 поена али ни то није било довољно и индивидуални квалитет ЦСКА је на крају пресудио. Наша екипа неће учествовати на завршном турниру Евролиге у Берлину али је своје циљеве у овој сезони испунила – јуче је освојен шампионски прстен АБА лиге сјајним партијама у полуфиналу и финалу против Цедевите и Меге.

strucnistabpao

Дејан Радоњић сигурно није очекивао проблеме са којима ће се суочити у току сезоне тог 22. септембра посматрајући своје играче. Силне промене у играчком кадру, повреде, недовољно времена за тренинг, огроман број утакмица и императив успеха који намеће рад у Звезди – све су то проблеми са којима се наш тренер сусрео у току ове сезоне и које је успешно превазишао направивши историјски успех у Европу и обезбедивши место у новој, затворенијој Евролиги. Обећао нам је славље на Калемегдану и трофеје кад су многи у то сумњали и то обећање је испунио.

Током свог тренерског мандата у Звезди Радоњић је био етикетиран на разне начине – тренер који зна само да постави игру у одбрани и чија екипа нема ниједну акцију. Тренер који зна да ради само са „кошаркашим задњим везним играчима“. Шаблонски тренер који не зна да извуче максимум из својих играча. Када је екипа губила ове сезоне многи су говорили да је лако било освојити три трофеја кад имате онако јаку екипу као што је Звезда имала у сезони 2014/2015. Предвиђао се неуспех у АБА лиги а топ 16 фаза је била само сан. Радоњић је, упркос свим проблемима, утишао све ове неосноване критике и тврдње на једини начин који он познаје – својим радом, и тај његов рад је награђен новим, историјским успесима нашег клуба.

Неки други тренери би са задовољством истицали све ове проблеме на конференцији за штампу после освојене титуле АБА лиге и хвалили би се својим успехом, али не и Радоњић.

Можда је та чињеница његова највећа „мана“.