Дејан Радоњић – више од рекордера

Дејан Радоњић је са 276 утакмица на клупи КК Црвена звезда и званично постао рекордер клуба, надмашивши Ранка Жеравицу који је био главни тренер 80-тих година. Од 15. априла 2013. године предводио је Звезду до великих успеха, вероватно најзначајнијих у њеној историји те је и овај рекорд рекло би се у сенци много значајнијих ствари који је он за то време урадио и промовисао.

Клупски успеси

Сигурно најзначајнији  параметар током досадашњег тренерског мандата је резултатски успех са клубом.  Црвена звезда је за то време на 276 утакмица забележеила 198 победа и 78 пораза у свим такмичењима. Ипак оно што сигурно је најбитније је да је Звезда после више година поста успела да у низу осваја титуле у националним и регионалном такмичењу: два Купа Кораћа (2014. и 2015.),  две националне титуле (2015. и 2016.) и две титуле регионалне АБА лиге (2015. и 2016.). Иако је ступио на кормило крајем сезоне већ у другој утакмици је предводио Звезду до једне од најбитнијих победа у досадашњој историји Звезде против екипе Радничког из Крагујевца којом је обезбеђен наступ у Евролиги. У следећој сезони АБА лиге је довео Звезду на прво место у регуларном делу али је пораз од екипе Цибоне у полуфиналу скоро у потпуности обезвредио овај успех. Чинило се да ће овај пораз у многоме да утиче на будућност клуба али и тренера Радоњића у њему. Ипак управа је чврсто веровала у његов рад а накнадним позивом Црвена звезда се ипак нашла у елитном такмичењу. За утеху Црвена звезда је у хали Пионир одбранила титулу у Купу Кораћа што је уједно његова прва титула у Црвеној звезди. Следећа сезона је свакако по много чему историјска и једна од најуспешнијих у историји Звезде. Клуб је оборио низ рекорда у региналном такмичењу где је обезбеђено прво место пред доигравање. Овога пута полуфинале и финале АБА лиге се играло на три победе, а финалисти су аутоматски били квалификовани за Евролигу. Многи а и сам тренер Радоњић истиче полуфиналну серију са Партизаном једном од најзначајнијих у његовој досадашњој каријери. То не само да је била борба за Евролигу већ и за прекид неугодне традиције пораза од највећег ривала у доигравањима. После друге утакмице и брејка који је Партизан извојевао деловало је да је клуб дошао поново у безизлазну ситуацију, али не и њему. Велики број навијача Црвене звезде је уочи трећег дуела сачекао играче и стручни штаб на паркингу Пионира желећи да их подржи. Тренер Радоњић је без дилеме поручио окупљенима: „Побеђујемо“. И тако је и било. Црвена звезда је брутално прегазила противника у оба меча, а тренер Радоњић је сјајно предводио екипу у преостала два меча и са две победе поново дошао до пласмана у Евролигу. Корак више је учињен победом на екипом Цедевите у финалу чиме је Црвена звезда по први пут постала шампион регионалног такмичења. Поред освојеног Купа за навијаче Црвене звезде је сигурно најзначајније освајање нациоланог првенства после дуго година поста чиме је Црвена звезда заокружила фантастичну сезону и славље на Малом Калемегдану је могло да почне. По први пут од доласка у Звезду и тренер Радоњић је могао да одахне, а пословично резервисан ипак није издржао и заједно са навијачима и играчима славио триплу круну. У следећој сезони клуб улази са знатно мањим теретом али истом жељом што је тренер скоро у потпуности испунио. После другог места у регуларном делу АБА лиге Радоњић је ипак успео да темпира форму за најзначајније дуеле. Овога пута само шампион АБА лиге је водио у Евролигу. У полуфиналу су извојеване две велике победе над Цедевитом а у финалу и над Мега Лексом којом је одбрањен шампионски наслов АБА лиге али и обезбеђен пласман у Евролиги. Додатно Звезда је одбранила и титулу шампиона Србије а малу мрљу на сезону представља пораз у финалу Купа Кораћа. У овој сезони Црвена звезда предвођена својим рекордером за сада бележи феноменалне резултате у којима су забележене све победе уз просечну кош разлику од око 20 поена.

Још значајнији су успеси у европским такмичењима. Већ у првој сезони у Евролиги је фалило мало за пласман у ТОП 16 фазу, али је свакако пласман у полуфинале Еврокупа врло значајан резултат. Већ у другој сезони клуб успева да се пласира у 16 најбољих и то са позитивним скором у регуларном делу што се раније није десило нити једном српском клубу. У трећој сезони је урађен још већи искорак је противно свим предикцијама и проценама Црвена звезда дошла до плеј-офа и надомак Ф4. Ипак ту је доживела три тесна пораза од будућег шампиона Евролиге, екипе ЦСКА из Москве. У текућој историјској сезони Евролиге печат тренера Радоњића се види као никад раније и клуб пркосећи свим законима кошаркаког тржишта се налази у првој половини табеле која води у плеј-оф. Укупно од 78 утакмица у Евролиги Звезда је предвођена Радоњићем дошла до 35 победа уз 43 пораза, успешност 45%. То је још један статистички податак који га издваја од свих регионалних тренера у задњој декади.

Индивидуални напредак играча

Врло ретко или готово уопште се у медијима не говори о Радоњићевом утицају на развој многих играча који током задњих година били у Црвеној звезди. Иако је фокус игре увек био пре свега тимска одбрана, свако ко је поштовао основна начела и замисли тренера имао је могућност да напредује како у одбрани тако и у нападу. Најсветлији примери су свакако:

  • Бобан Марјановић – који је почетак свог препорода доживео у Меги али у КЛС лиги која за неколико степеника била испод онога што је имао у Звезди. Само гледано кроз статистику у Евролиги он је од безначајног учинка у ЦСКА (када је главни тренер екипе био Вујошевић) од 4,3 поена и 4 скокова по утакмици дошао да већ у првој сезони у Звезди има 10,8 поена и 7,7 скокова. А шта тек рећи за другу сезону у којој је изабран у прву петорку Евролиге бележивши просечно 16,6 поена и преко 10 скокова по мечу, пробијајући низ Евролигашких рекорда. Довољне препоруке да настави каријеру у НБА лиги
  • Стефан Јовић – од плејмејкера са спорадичним учинком до једног од најбољих плејмејкера евролиге и рекордера са 19 асистенција на једној утакмици. Довољне препоруке да заузме место сталног репрезентативца
  • Марко Симоновић – поптуности предан Радоњићевом систему и извршавању пре свега дефанзивних задатака, дошао је до најбољих тренутака у својој каријери обезбедивши стално место у репрезентацији.
  • Чарлс Џенкинс – када нико није веровао у њега а нарочито у моментима када није могао да дође до добрих нападачких партија у континуитету, од Радоњића је имао пуну подршку што му је овај вишеструко узвратио нарочито играма у одлучујућим утакмицамa
  • Мајк Цирбес – од једва познатог до једног од најдоминантијих центара у Европи.
  • Маркус Вилијамс – иако проблематичног карактера Дејан му је дао улогу лидера и сезона у Црвеној звезди је сигурно најбоља у његовој каријери
  • Бранко Лазић – сувише је говорити какав утицај је тренер имао на данас једног од најбољих кошаркаша у одбрани. Сигурно нити један противник није срећан када наспрам себе види Лазића. Додатно тренер Радоњић има поверење и у напада што је овај често знао да искористи.
  • Огњен Кузмић – већ на пола ове сезоне се види огроман напредак где је у односу на прошлу сезону у Панатинаикосу готово дупло побољшао све статистичке параметре и позиционирао као један од бољих центара Европе.

Ова листу завршавамо овде а свакако су и сви остали играчи имали позитивне искораке у својим каријерама радећи са Радоњићем. За многе младе играче тек очекујемо праве резултате.

Сопствени напредак Иако је Дејо у многоме допринео напредку Црвене звезде треба рећи да је ова сарадња била обострано корисна. И у Будућности је важио за једног од бољих тренера у региону, али са Црвеном звездом је два пута и званично проглашен као најбољи тренер у Јадранској лиги. Ове године је чак 4 пута био најбољи тренер кола у Евролиги и по овом параметру се налази убедљиво на првом месту. Поред тога приметно да је током година у Звезди научио да се носи са притиском. Притисак јавности је био огроман а нарочито после пораза од Цибоне. Ипак поверењем управе у сопственом жељом успео је да превазиђе тешке околности и да фокус пребаци на рад на тренинзима и кошарку. Успесима у Евролиги је себе позиционирао на европској мапи па сигурно да би многи богати клубови желели да га виде у својим редовима. Као и сви Евролигашки тренери учествује у дискусијама на високом нивоу по питању развоја кошарке у Европи, па и тако стиче драгоцена искуства. Искорак прави и учењем енглеског језика, чиме без дилеме прави одличне потезе и у личној промоцији.

Господство као знак распознавања Оно што је можда за општу јавност најзначајније је његово понашање како на терену тако и ван њега. После низа година у којима је на кошаркашким теренима и тренерским понашањима владао простаклук, политиканство, мржња и све оно негативно што свакако не би требало да буде особина било ког спортског надметања, унео је свежину и чини се дефинисао неке нове норме. Ово је нарочито било изражено у односима са највећим конкуретом за домаћу титулу. Дејан Радоњић се у потпуности издигао из те ситуације. Било је уврежено мишљење да је коментарисање суђења сасвим нормална ствар и да притисак којим се један тренер обилато служио заправо вид лукавства којим се вода окреће на своју воденицу. Радоњић се судија готово па ни једном није дотакао у било каквом коментару или анализи. О притивничким екипама и играчима је увек имао само речи хвале, па је због погрешног успостваљеног система вредности од „тренера без роминга“ често критикован и од самих навијача Звезде. И на најгоре новинарске провокације остајао је сталожен и смирен. Доказ да је поред одличног тренера и добар човек су коментари свих тренара са којима је укрстио спортска копља, осим наравно „тренера без роминга“ који је додуше ретко са ким и био у добрим односима. Због свега тога на друштвеним мрежама се развио хаштаг Радоњизам у којем су карикиране његови потези, понашање али и тренерске одлуке, на шта се и сам Радоњић често смејао па за крај ево неких од најбитнијих порука са овим хаштагом.