ЛЕГЕНДА ЏЕНКИНС: Када видите да Лазић због одбране заврши у првом реду трибина…

Иако је прошлог лета по други пут напустио Мали Калемегдан, Чарлс Џенкинс никад није крио своју приврженост Звезди и Београду. Легендарни бек се у свом блогу за сајт Евролиге осврнуо на време које је провео у главном граду Србије са екипом Химкија, као и на емоције које су га савладале при повратку у Пионир:

„Било је сјајно бити поново у Београду. Тамо сам изградио посебан однос са људима у клубу као и изван њега, тако да је поновни боравак у српској престоници  увек добра ствар. На утакмици је било јако емотивно јер је клуб урадио толико тога за мене у прошлости.

Када сам долазио у Европу из НБА Звезда је била једини клуб који је показао интересовање за мене. Ту сам могао да се развијам као играч. И поред неуспешне године у Милану у Звезди су били више него радосни када су ме вратили. Осећам да овом клубу дугујем толико тога због прилика које су ми омогућили као играчу и као човеку, као и због срдачности сваког навијача и сјаног односа са децом у Београду и менаџментом клуба. Различите емоције су ме обузимале док смо били у Београду.

Знао сам да ћу имати топлу добродошлицу. Док сам играо у Звезди виђао сам многе бивше играче како играју против Звезде као што су Мајк Цирбес и Никола Калинић, тако да сам очекивао да ће навијачи бити узбуђени што ме виде. Са навијачима сам путем друштвених мрежа изградио далеко дубљу везу од кошаркашке. Људи знају да сам усвојио српску културу, тако да сам очекивао топлу добродошлицу, али нисам знао како ће то изгледати.

Пробао сам да се концентришем на утакмицу, јер сам тренутно пре свега играч Химкија, али откад сам крочио у халу на загревање јавило се толико лепих успомена тако да је било мало тешко бити фокусиран. Да будем искрен, чак сам почео да певам Звездину химну пре утакмице. Одиграо сам више од 200 утакмица у црвено-белом дресу, више од 100 у Пиониру где смо тренирали сваки дан. Осећао сам се комфорно у тој хали, чак сам пре меча и мало проћаскао са навијачима.

У Београд смо стигли у недељу, а утакмица је на програму била у уторак, тако да сам у недељу увече отишао са пријатељима на вечеру. У српској престоници имам и пса по имену Дебели тако да сам могао и њега да видим.“

Звезда и Србија су постали Чарлсова друга домовина, а читаоцима је открио и да је почео да узима часове српског језика:

„Тренутно учим српски језик преко интернета. Моја девојка је Српкиња, па иако она сјајно говори енглески, имам пуно пријатеља и бивших саиграча који су Срби, као и већина мојих пратлаца на друштвеним мрежама. Такође имам и српски пасош, па сам одувек мислио да би било супер да научим да причам српски. Овог понедељка сам имао свој први час и било је сјано. Иако знам доста фраза које сам научио за три године боравка у Србији, граматика је оно што морам да побољшам. Планирам да посетим Београд поново по завршетку сезоне, а пре пута у Америку.“

Популарни Ђенка је објаснио зашто је Звезда заслужна за његову репутацију одличног дефанзивца:

 

„Када сам дошао у Европу играо сам за Дејана Радоњића, дефанзивно оријентисаног тренера, а тренирао сам са Бранком Лазићем и Немањом Дангубићем, сјајним одбрамбеним играчима. Дејан је био непоколебљив када је у питању одбрана, нарочито на тренинзима, па сам давао све од себе у том сегменту игре да ми не би нешто замерио. Када играте са момком као што је Лазић који ће због пожртвовања у одбрани завршити у првом реду трибина и који ће у том сегменту игре дати све од себе, било би себично да и ви не урадите исто. Тако сам и ја стекао репутацију доброг одбрамбеног играча, а одбрана за мене представља ствар поноса.“