Евролигашки успеси региона

Последњих месеци сведоци смо поновних полемика око Евролиге и тимова из региона који су се такмичили у њој. Посебно се коментаришу заслуге да поједини клубови спортским резултатима у њој су заслужили да добију вишегодишње уговоре. Иако је јасно да за ове уговоре нису довољни само спортски него и организациони резултати у виду транспарентности финансијских извештаја и тд. Без обзира на то желимо да се осврнемо управо на тај спортски сегмент. Нас се свакако највише тиче ситуација у Србији али са обзиром да је проходност до Евролиге обезбеђена преко АБА лиге онда се мора посматрати из призме региона. Не тако давно било каква победа у том такмичењу је приказавана као прворазредни успех и сензација, а данас су доведени на ниво реалности. Не желећи да коментаришемо тренутан систем Евролиге који је без сумње најзахтевнији у историји желимо да изнесемо реалне параметре тимова АБА лиге који су се такмичили у Евролиги. Циљ је пре свега демистификација успешности појединих клубова у најелитнијем такмичењу. Јер изгледа да се успеси посматрају само у одређеном прозору времена како би фаворизован клуб приказали у лепшем светлу. Још фрапантније делују тенденције појединих клубова да своја учешћа у елитном такмичењу само-прокламују до нивоа највећих и вансеријских спортских резултата. Зато желимо да прикажемо одређене бројке које дају нешто другачију слику, а наравно не желимо да умањимо успехе који су јасно познати. У овом тексту ћемо покушати да се бавимо учешћем регионалних клубова у Евролиги од момента када се она формално одвојила од ФИБА, дакле од сезоне 2000/01. Покушаћемо да покријемо све опште статистичке параметре како би наши читаоци имали јасан пресек.

Број учешћа у Евролиги су била сразмерна успеху тимова у домаћим такмичењима, а од пре неколико година успеху у регионалној лиги. У том смислу сама квалификација за Евролигу и није круцијална за ову анализу. Наравно не бежимо и од овог податка па за почетак ево и пресека колико су сезона поједини тимови провели у Евролиги: Олимпија 13, Партизан 13, Цибона 11, Црвена звезда 4, Будућност 3, Цедевита 3, Задар 2, Крка и Загреб по 1. Ипак број учешћа сама по себи није дефиниција успешности у овом такмичењу већ усешност у квалификационом такмичењу, те претходна листа је један од показатеља успешности пре свега у локалним лигама а не успешности у Евролиги. Успешност клубова у Евролиги је свакако тешко анализирати и упоређивати јер су се тимови такмичили у различитим сезонама, али уколико посматрамо збирне параметре верујемо да приказују најреалнију слику.

Сада би кренули редом. Прво желимо да прикажемо колики су проценат победа имали тимови у свим сезонама такмичења у Евролиги. Ово је параметар који на најбољи могући начин приказује у ком проценту се тимови радовали победама и листа изгледа овако:

Име клуба Успешност (%)
1 Црвена звезда 46,1
2 Олимпија 38,5
3 Цибона 37,5
4 Партизан 36,4
5 Будуност 30
6 Цедевита 29,5
7 Загреб 20
8 Задар 16,7
9 Крка 14,2

Као што видимо Црвена звезда је једини тим који је у односу на укупан број одиграних утакмица имала успешност преко 40%. Након тога следе Олимпија и Цибона и тек на 4. месту ове листе се налази Партизан који се годинама приказивао као најуспешнији клуб са ових простора. Једини параметар који држи Партизан на челу ових клубова је свакако пласман на Ф4 2010. године у Паризу. Дакле у периоду од 2000. године на овамо то је једини клуб са ових простора који је успео да дође до завршног турнира. Уколико се тај прозор историје прошири свакако ће у њему штрчати неки други клубови.  Но да се вратимо на ову „савремену“ Евролигу. Што се тиче појединачних сезона једино су Олимпија и Црвена звезда у једној сезони имали позитиван биланс победа и пораза. Уколико се посматра проценат сезона у којима је неки клуб успео да дође до ТОП16 фазе елитног такмичења ситуација би изгледала овако:

Име клуба Проценат сезона
1 Црвена звезда 3/4 или 75%
2 Партизан 6/13 или 46%
3 Цибона 5/11 или 45%
4 Цедевита 1/3 или 33%
5 Олимпија 4/13 или 31%

Као што се види и овде Црвена звезда је на врху те листе где би била и да не рачунамо задњу сезону која је аутоматски представљала 16 најбољих клубова. Да вас подсетимо да је Црвена звезда већ у својо другој сезони успела да дође до ТОП 16 фазе, док јој је у првој сезони овај пласман измакао и тако био једини тим који са 4 победе није прошао даље.  Такође у ову статистику нисмо ставили прву годину у којој није било класичне ТОП16 фазе већ се играо плеј оф у којем су ушле екипе Олимпије и Будућности.

Следећи анализа приказује просечну кош разлику. Куриозитет да су сви тимови са ових простора имали негативну кош разлику. И ево листе:

Име клуба Просечно поена
Постигнутих Примљених Разлика
1 Црвена звезда 75,24 75,63 -0,39
2 Олимпија 74,24 77,54 -3,3
3 Партизан 73,16 77,22 -4,06
4 Цибона 74,88 79,87 -4,99
5 Цедевита 73,93 80,57 -6,64
6 Задар 83,17 90,25 -7,08
7 Крка 78,29 86,11 -7,82
8 Будућност 79,63 88,5 -8,87
9 Загреб 71,8 86,7 -14,9

Ова табела на најпластичнији начин приказује колико успешно су клубови презентовали себе и овај регион. На првом месту се опет налази Црвена звезда која је просечно губила са мање од једног поена разлике. Такође оно што се на основу ове табеле може видети да је Црвена звезда од свих клубова примила најмање поена чисто да се демистификују одбране којима су се дичили неки други клубови. Но свакако је већ свима познато да је одбрана жила куцавица Црвене звезде. Што се напада тиче ту је доминирала екипа Задра али шта вреди када су просечно примали преко 90 поена по мечу.

Што се тиче осталих статистичких параметара мислимо да су знатно другачији од оних за које просечан Србин или читалац из региона мисли да важе. Зато би кренули од скокова, где ће у првој колони бити укупни поредак од свих европских клубова који су се такмичили у Евролиги од 2000. године:

Име клуба Просек скокова
6 Црвена звезда 34,82
23 Партизан 33,59
31 Цедевита 33,07
54 Цибона 31,41
72 Олимпија 30,16
79 Задар 28,79
80 Будућност 28,40

Као што се види Црвена звезда опет заузима челну позицију. И не само то, већ се налази на високом шестом месту од свих европских клубова што је податак вредан пажње. На другом месту се налази Партизан који је по том параметру тек 23. у историји Евролиге. Сетимо се хвалоспева о врхунској унутрашњој игри појединих тимова као и фамозне приче о квалитету центара. Данас не примећујемо да се у таквим суперлативима говори о центрима Црвене звезде који су своје каријере преломили управо у Црвеној звезди. Да се само подсетимо лигашких рекорда у скоковима које је оборио Бобан Марјановић, доминације Мајка Цирбеса као и Огњена Кузмића који је био у врху листе скакача.

Да пређемо на још један параметар – просечан број асистенција на свим утакмицама које су клубови одиграли у Евролиги. Опет као и у наредним табелама прва колона приказује место од свих клубова Европе:

Име клуба Просек асистенција
5 Црвена звезда 16,60
15 Цедевита 15,45
60 Задар 11,88
62 Партизан 11,74
63 Олимпија 11,01
68 Цибона 10,91
75 Будућност 10,53

Још један статистички параметар у којем Црвена звезда заузима убедљиво прво место од регионалних клубова, а такође се налази на високом 5. месту од свих европских. Додуше ово можда и не изненађује толико са обзиром да су плејмејкери Црвене звезде два пута обарали рекорд по броју асистенција постигнутих на једној утакмици: Маркус Вилијамс 16 и Стефан Јовић 19. Број асистенција је свакако један леп податак који приказује и уиграност екипе и тимски стил игре.

Следећи податак је просечан број украдених лопти:

Име клуба Просек ук.л.
6 Задар 12,67
24 Будућност 8,78
26 Цибона 8,58
28 Олимпија 8,42
41 Партизан 7,83
47 Црвена звезда 7,59
74 Цедевита 5,61

Ево једног статистичког параметара у којем Црвена звезда није прва, шта више налази се на самом зачељу. Убедљиво први је Задар који се и у укупној листи налази на високој 6.позицији. Треба рећи да је Звездин кошаркаш Чарлс Џенкинс у протеклој сезони био најбољи крадљивац читаве Евролиге.

КК Црвена звезда је имала ту несрећу да се, што грешкама својих управа што притисцима и тенденцијама локалних центара моћи, нађе у овој савременој Евролиги тек задњих неколико сезона. Када би анализом обухватили и друго по значају такмичење Еврокуп, верујемо да би Црвена звезда имала још значајнију разлику у односу на остале. Управо табела бодовања коју је УЛЕБ увео како би приказао континуитет појединих клубова кроз такмичење у Евролиги и Еврокупу ову јасну разлику између клубова у региону приказују на најбољи могући начин. Ево тренутног поредка регионалних клубова у тој табели:

Име клуба Бодова
10 Црвена звезда 125
26 Цедевита 85
32 Олимпија 54
39 Будућност 42
72 Партизан 13
78 МЗТ 8

Јасно је да ова табела је проузрокована и тренутним расколом на релацији ФИБА – ЕКА. Такође она на посредан начин приказује и уређеност свих клубских структура јер се она рефлектују кроз испуњавање и осталих обавеза које прописују такмичења Евролига и Еврокуп. Желели би да са овим делом анализе спортсих резултата клубова региона завршимо управо овде.

Надамо се да смо бар делимично навели јавност и навијаче да мисле својом главом, а не да слепо верују текстовима чији наручиоци имају само један циљ – да замаскирају слабости у својим клубовима. Евролига у овом облику каква се данас игра све те слабости  јасно препознаје. Ал то је већ тема за неку другу анализу.