Европска јесен, виши ниво и духови прошлости

Црвена звезда је ремизирала са екипом Бате Борисова у првом колу Х групе Лига Европе. Наш тим је повео голом Радоњића у 53. минуту, док су искусни гости стигли до изједначења у 72. минуту.

ЕВРОПСКА ЈЕСЕН

Европска јесен је стигла. Меч против Батеа је први за Црвену звезду у групној фази европског такмичења од јесени 2007. године. „Милион“ ствари се издешавало у том периоду, а деценија одсуства са европске позорнице оставила је трага на клуб, и то на многим пољима. Из тог разлога, меч против белоруског тима ишчекиван је са великим нестрпљењем када је звездашка јавност у питању. Ипак, као да су године изостанка највише утицале на навијаче, који су некако „погубљено“ ушли у старт јесење одисеје. Иако је атмосфера са самог меча била феноменална, велики број празних столица је кварио утисак толико дуго чеканог старта у ЛЕ, поготово када се има у виду деценијска апстиненција од европског фудбала након летњег распуста. Остало је све било на нивоу, од организације меча до саме фудбалске представе, што је само потврдило како се Црвена звезда налази у природном окружењу и да Звезда са Европом иде руку под руку. Због тога, наредни месеци би требали да представљају право уживање и радост за све навијаче којима је црвено-бела боја на срцу, те да стадион „Рајко Митић“ мора бити испуњен. Како у европским утакмицама, тако и у домаћем такмичењу.

ВИШИ НИВО

На премијери у ЛЕ, добили смо потврду да је фудбал у групној фази континенталног такмичења виши ниво од квалификација. Црвена звезда није успела да слави на старту, иако је у суштини одиграла добру утакмицу, и где је створен општи концензус да је била бољи ривал од противника. Ипак, такво издање није било довољно за победу, већ само за бод, што довољно говори колико је тешко славити на овој разини. Звездин противник, иако по фудбалском таленту заостаје за нашим тимом, има друге квалитета које је исковао кроз вишегодишње битке у Уефиним такмичењима. Бате у последњој деценији има неколико учешћа у Лиги шампиона и Лиги Европе, и играње на врхунском нивоу у континуитету, донео им је одређене специфичности које недостају нашем тиму. Видело се да је наш ривал зрелија екипа, „намазана“ свим бојама које је накупила током свих ових година, и где у сваком тренутку знају кад треба стати на лопту. На овом нивоу, мора се бити максимално концентрисан, фокусиран и смирен… У супротном, стиже казна за пропусте, а то се управо догодило нашим играчима. Услед недостатка смирености, нисмо успели да добре прилике материјализујемо погоцима, док је несмотреност у одбрани довела да јефтино примимо гол, који нас је на крају коштао тријумфа. Овај меч је био добра школа за наш тим, али и природан ток ствари, како сазрева једна екипа у европским оквирима. Надамо се да наши момци брзо уче, те да сличне грешке неће понављати у наставку такмичења.

ДУХОВИ ПРОШЛОСТИ

Звезда је одиграла добру утакмицу. Жуле Стојковић је још једном показао колико је поуздан у оба правца, Крстичић доказао да ће газдовати средином терена, поготово када ухвати још мало „даха“, пошто је било евидентно у наставку да је физички пао. Радоњић је показао таленат и вештину… Ипак, оно што је забринуло у првих 45. минута, јесте игра Ле Талека, Доналда и Канге. Ова три момка су овог лета експлодирала и били су међу најзаслужнијима за успех Црвене звезде, али су против Батеа у првом полувремену заличили на прошлогодишње играче. Ле Талек је „потпадао“ под лопту, испадао из линије тима, грешио у маркацији и једноставном пасу. Доналд није загосподарио на средини као што је чинио у мечевима са Спартом и Краснодаром. Губио је дуеле од снажних Белоруса, лопта га није слушала и није био добра подршка Крстичићу. Канга је у првом полувремену поново правио потез више, није се брже ослобађао лопте и често се враћао на нашу половину терена одакле је покушавао да организује нападе, чиме је стварао велики размак између линија и притом гушио остале везисте. То је вероватно и узрок нешто слабијег полувремена, у којем Звезда није „јурнула“ ка голу као што се очекивало. У наставку меча, наш тим је заличио на овосезонску екипу, поготово у периоду од 45. до 60. минута. Црвено-бели су у том периоду постигли гол и промашили још пар шанси. Звезда је била храбра, чврста и организована, а трио поменутих играча је у том тренутку био међу најбољима на терену. Заборавили су слабије издање, рестартовали се и кренули као да се није ни играло. Та промена је све обрадовала, пошто су показали да их слабије издање не може избацити из ритма, те да су ове сезоне доста стабилнији.