ФЕНИКС (1995-1999)

Питање одакле опет почети, толико пута је постављено у Црвеној звезди, али никада са специјалном драматиком и сумњом у долазеће време. Јунаци из Барија и Токија оставили су свој тестамент у виду два велелепна пехара  новим генерацијама играча, од којих ће свака егзистирати по вечном закону Црвене звезде: бар исто или боље!

Свака смена генерација је обично болна, али око Радиновића и Василијевића, преосталих од шампионске генерације која се осула широм Европе, окупили су се нови и то шампионски играчи. Већ у сезони 1992/93 нови црвено-бели освојили су Куп,  а две године доцније на “Маракану” је стигла дупла круна! Илија Ивић, Иван Аџић, голман Звонко Милојевић, па Горан Ђоровић, Рамбо Петковић, Перица Огњеновић и Дејан Станковић постали су перјанице нових шампионских тимова. Пристигли су Дарко Ковачевић и Зоран Његуш, после њих голман Јеврић, па бисери омладинске сколе Зоран Јовичић, Дејан Стефановић, Иван Дудић и Небојша Крупниковић…

Ето, за кратко време великог тима. Великог, а за две године преданог рада освајача дупле круне!

Отишли су из Звезде као прави играчи. Освајање дупле круне спада у највеће домете Црвене звезде. На истом, високом нивоу, на који је Звезда узлетела као феникс по одласку фудбалских светаца са стадиона “Свети Никола” у Барију, “црвено бели” су били и у репрезентативном третману. За све њих велико интересовање показали су европски клубови.
Зато многи од њих, попут Ковачевића, Стефановића, Крупниковића и феноменалног Дејана Станковића још трају као велики асови у најјачим иностраним лигама.

СВЕДОК ЕПОХЕ: ЉУПКО ПЕТРОВИЋ

Љупко Петровић

– Знао сам још за својих играчких дана у Осијеку ко је и шта је Звезда. Као тренер новосадске Војводине и београдског Рада упознао сам Звезду изблиза, као господственог ривала. Када ме је судбина наградила да дођем у Црвену звезду, отпочео је мој нови живот, најлепши могући.
Наследио сам велики тим, велике играче којима су златне темеље поставили моји претходници, поготово Драгослав Шекуларац. Све је било као у бајци до Барија и Токија, а признајем, био сам скептик у погледу стварања нове Црвене звезде. Међутим, Звезда је за кратко време опет створила велики тим, велике играче. То може само Звезда. У оним тешким, најтежим временима под санкцијама Звезда је сачувала свој фантастични ниво. Вероваћете, дан радости у Барију је само један у животу, али дуплу круну само три и по године касније доживео сам као најсрећнији сведок величине Црвене звезде.