• Welcome to РСБ Форум / RSB Forum. Please login or sign up.

Настанак

Започео Bela, Дец 30, 2019, 13:46 поподне

« претходна тема - следећа тема »

Bela

Фудбалери Црвене звезде играли су против екипе Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и славили са 3:0. Утакмица је одиграна на игралишту »Студента«, пред 3.000 гледалаца. Црвена звезда је играла у саставу: Голубичић (Попадић), Станковић, Филиповић, Ћирић, Јовановић »Минда«, П. Величковић, Шапинац (Стокић), Спасојевић, Томашевић, Печенчић и Хорватовић. Стрелац историјског, првог, гола био је Коста Томашевић. Он је био двоструки стрелац на мечу, док је један гол постигао Печенчић.

Недељу дана после оснивања и меча са тимом Првог батаљона 2. београдске бригаде КНОЈ-а, фудбалери Црвене звезде одиграли су и своју прву међународну утакмицу. Био је то пријатељски сусрет против екипе енглеске војне мисије. У тиму Звезде већ су се налазили и касније чувени асови југословенског фудбала Станковић, Ђајић, Језеркић, Ћирић и Рајко Митић. »Звездаши« су потукли госте до ногу, чак са 12:0. Рајко Митић је тада постигао своје прве голове у Звездином дресу

- дао их је четири.

Први пораз Црвена звезда је дозивела у својој 21 утакмици после оснивања , у Темишвару, 23. Септембра 1945. Године против репрезентације Румуније ( 1-2). Кад су Београђани напустали терен, око 20.000 људи одушевљено је пљескало. Побеђени тим поздрављен је као победнички. Гости су приказали толико лепу игру да им је публика приредила овације по завршетку утакмице.



Цитат: Ivan Vasev  Јул 20, 2012, 10:51 пре поднеPRVA UTAKMICA


детаљ са утакмице


Тим Првог батаљона

Beograd, stadion SK Jugoslavija, 04. mart 1945. godine

CRVENA ZVEZDA - PRVI BATALJON DRUGE BRIGADE KNOJ-a 3:2 (2:0)
strelci: Kosta Tomašević 2, Vladimir Pečenčić
CRVENA ZVEZDA:
Vlastimir Golubičić (Živko Popadić) - Branko Stanković - Dragiša Filipović - Milovan Ćirić - Miodrag Minda Jovanović - Pavle Veličković - Momčilo Šapinac (Miloš Stokić) - Živorad Spasojević - Kosta Tomašević - Vladimir Pečenčić - Đura Horvatinović.

Gol Prvog bataljona čuvao je legendarni golman našeg kluba Srđan Mrkušić!



Kosta Tomašević, strelac prvog gola u Zvezdinoj istoriji

KAKO JE SVE POCELO



Milenko Drakulić, Kosta Tomašević, Branko Stanković, Predrag Đajić, Rajko Mitić

 

 Crvenu zvezdu su osnovali omladinci, clanovi Ujedinjenog saveza antifasisticke omladine Srbije i u duhu vremena nazvali je OMLADINSKO-FISKULTURNO DRUSTVO.

Pokretaci akcija za osnivanje Sportskog drustva Crvena Zvezda bili su: Zoran Zujovic, Slobodan Cosic, Ljubisa sekulic,Dusan Bogdanovic.Medju osnivacima nalazili su se: Nebojsa Popovic,Mira Petrovic,Svetozar Gligoric i Milovan Ciric.

Prvo rukovodstvo Crvene Zvezde radilo je u sastavu: predsednik Djordje Paljic, potpredsednici Zoran Zujovic i Slobodan Cosic, sekretar Ljubisa Sekulic, ekonom Predrag Djajic, vodja fudbalske sekcije Kosta Tomasevic. Osnivaci su, kazu,dugo vecali oko imena drustva.Postoje razne verzije tog cina, ali se vecina slaze, da su "kumovi" bili Slobodan Cosic (kasnije legendarni generalni sekretar Fudbalskog kluba) i Zoran Zujovic.Cosic je predlagao ime Zvezda, a Zujovic je spontano dodao:"Ako je Zvezda, neka bude crvena".

Ovako su izgledali Zvezdini prvi fudbalski dani:

"U pripremama za Prvi kongres antifasisticke omladine Srbije, pokrenuta je akcija da se u nasem glavnom gradu osnuje omladinsko sportsko drustvo.Fudbaleri su se prvi okupili i odigrali prvu utakmicu u Beogradu posle oslobodjenja. Protivnik je bio tim I bataljona Druge proleterske brigade. U timu AOS igrali su : Matic, Tomasevic,Stankovic i Djajic. Prva utakmica-prva pobeda 3:2.

Ovaj tim je, u stvari, preteca prvog sportskog drustva u Beogradu. Cim je ono osnovano, dobilo je i prvi poklon dve lopte, koje su clanovi predratnih klubova Obilic i Slavija, cuvali u ratnim danima. Prvi ekonom Predrag Djajic jedva je sakupio deset dreseva iste boje. Najvecu radost izazvala je vest da je Drustvu dodeljen bivsi stadion predratnog kluba Jugoslavija na Topciderskom brdu.Tradicija je pocela prvom zvanicnom utakmicom koja je odigrana 4.marta 1945.godine, na dan kada je Drustvo onovano. Prvi protivnik: tim Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Rezultat 3:2 (2:0). Prvi strelac Crvene zvezde je bio Kosta Tomasevic. On je dao dva gola. Pocencic jedan. Utakmica je odigrana na stadionu "Avala" (bivsa Jugoslavija), pred oko tri hiljade gledalaca. Hronicari su zabelezili da je na prvoj zvanicnoj utakmici Crvene zvezde prodato 1.630 ulaznica, a gotovo isto toliko gledalaca pusteno bez ulaznica. Tin Crvene zvezde izgledao je ovako: Golubicic (Popoadic),Stankovic,Gasa Filipovic,Ciric,Jovanovic,Velickovic,Sapinac (Stokic),Spasojevic, Tomasevic,Pecencic, Horvatinovic.

Kuriozitet ovog uzbudljivog fudbalskog susreta: borci su golove svog tima (Prvog bataljona Druge brigade KNOJ) pozdravljali pucnjavom iz pusaka i izresetali su vec ostecenu krovnu konstrukciju zapadne tribine.

 


PRVA MEĐUNARODNA UTAKMICA

Beograd, 10. mart 1945.
CRVENA ZVEZDA - TIM ENGLESKE VOJNE MISIJE 12:0

CRVENA ZVEZDA:
Severin Bijelić - Branko Stanković - Dragiša Filipović - Milovan Ćirić - Miodrag Jovanović - Predrag Đajić - Jovan Jezerkić - Rajko Mitić - Kosta Tomašević - Vladimir Pečenčić -Đura Horvatinović.


No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Цитат: Ivan Vasev  Јул 20, 2012, 12:45 поподнеIZVOR: DELIJE.net.


 
У "Политици", од 6. марта 1945. читамо вести:

На омладинској спортској конференцији од 4. марта основан је омладински фискултурни спортски клуб "Црвена звезда". Клуб обухвата разне гране фискултуре и спорта. Да би неко био члан клуба, мора поред гимнастике упражњавати још неку дисциплину, коју ће изабрати по својој вољи. Упис у клуб врши се свакодневно у просторијама Месног одбора УСАОС-а, Краља Милутина број 2. Члан клуба може бити сваки омладинац антифашиста.

НАСТАНАК
Како је почело, сећате ли се, људи?
А људи: Љубиша Секулић, Која Паљић, Зоран Жујовић, Бошко Дреновац, Слободан Ћосић, Бора Станковић, Зира Адамовић, Ружица Радовановић, Коста Томашевић, Небојша Поповић, "Амбасадор" Станковић, Мира Петровић, Милан Тавчар, Михаило Туртић, Рајко Митић... Ко би их сада све набројао. Немогуће.
Сећају се, како да не.
Али, када је требало да се врате више година уназад, на онај један дан, први, на прву реч и прве личности, све је одједном почело да се меша.
Углавном, мисао о оснивању клуба родила се у тадашњем Градском комитету СКОЈ-а, то сви знају, и то много пре него што је Црвена звезда стварно основана, одмах по ослобођењу Београда.

КАКВО ИМЕ ДАТИ КЛУБУ
Новембар 1944.
Још је Београд мирисао на барут. Још су зјапиле црне развалине на местима где су некад биле грађевине, а преко срче се газило Теразијама. Још је црвено севало небо са запада ноћу и чуло се добовање далеког артиљеријског контрабатирања, а са фронта стизали тешки рањеници камионима...Бивши играчи Југославије и БСК-а нуде се да одиграју утакмицу у корист рањеника. Секретару Градског комитета СКОЈ-а, двадесетогодишњем Зорану Жујовићу, јављају из Градског одбора о тој њиховој жељи. И утакмица би одржана. Прва у ослобођеном граду.

 
Зоран Жујовић


Догодило се то у децембру 1944., пред саму Нову годину. Зоран Жујовић се више не сећа резултата те утакмице, ни ко је кога победио, али му се једна друга ствар урезала дубоко у памћење: у разореној престоници, у којој се хлеб још делио на комад, а ноћи биле замрачене, та спортска приредба пред пуним стадионом бивше СК Југославије, загрејала је људске душе после окрутне четворогодишње окупације и била је један од првих знакова краја рата.

Затим се око Градског комитета СКОЈ-а и народне омладине почело да окупља све што је у спорту нешто значило.
Одмах затим, приређен је народни крос, који је окупио велики број београдских младића и девојака. То је, између осталог, био начин да се искаже оданост ослободилачком рату.

Ускоро је био основан и клуб УСАОС-а, привремено, а онда је почело да се размишља и о спортском друштву, великом, правом. Нико, међутим, од тих момака није знао како се устројава једно спортско друштво, осим Слободана Ћосића, кога су због тога преместили у градски одбор УСАОС-а.

 
Слободан Ћосић


Он је онда донео стари правилник бившег југословенског нижеразредног клуба ФК Славија, са Чубуре, у чијој је управи био и он, неких стотинак параграфа, који су се ондашњим СКОЈ-евцима учинили дозлабога будаластим и изазивали буре смеха. И дохватише они тај правилник и прекројише га по своме: поизбациваше из њега све што им се није свидело. Оста књига са десетак параграфа!

Ето, тако је постала Црвена звезда!
Коју Паљића изабраше за првог председника, Зорана Жујовића, Слободана Ћосића и Косту Томашевића за потпредседнике, а Љубишу Секулића и Бранка Станковића за секретаре. И још осам чланова управног одбора и десет референата за десет клубова(свака грана спорта имала је свој клуб), и друштво је било потпуно.
Било је то 4. марта 1945. године.

 
ĐORĐE PALJIĆ, prvi predsednik kluba


И све је ишло да не може боље, док није дошло до онога: како дати име клубу. Тада је одједном запело. Било је стотину предлога, а свако је мислио да је његов најбољи.

Једни су били загрејани за име московског Динама, док су други били одлучно против позајмљивања туђих имена. Кумова је било на све стране. Никако да се сложе. Неко из угла изненада довикну из све снаге:
- Звезда!!!
Наста тајац. То име је имало призвук. Зоран Жујовић искористи предах и додаде:
- И то црвена!
Одајом се проломио пљесак.
- Када је клубу дато име - сећа се Ђорђе Паљић, први председник Црвене звезде - сваком одредисмо од нас дужности. Ја сам изабран за председника, ваљда зато што сам био најстарији(имао сам тада двадесет и пет година), а можда и зато што сам пре рата стекао глас спортског организатора.
Први задатак нам је био: доћи до спортског игралишта и створити седиште новог спортског друштва. Од популарног предратног клуба Југославија (који је за време окупације променио име у СК 1913) преузели смо фудбалски стадион - са дрвеним трибинама, доста оштећеним, тереном прекривеним шљаком, дотрајалим свлачионицама.

Од Боб клуба добили смо - после извесног убеђивања - његову зграду на Калемегдану. Одлично нам је годинама служила. Београд је тада био мали, а Калемегдан својеврстан забавни и спортски центар.

Али, ту кућу је требало поправити, уредити преузета спортска игралишта и пливалишта на Сави, купити спортску опрему. Говорити много о спорту тих дана, када је још беснео рат, а уз то тражити новац за неке спортске сврхе, када је све друго било знатно важније, није било баш нарочито умесно.

Па ипак, ваљало је нешто учинити за стотине и стотине београдских омладинаца и омладинки који су приступили Црвеној звезди. Са овереним правилима нашег друштва отишао сам Диши Станојловићу, директору Београдске задруге, која је тада била јака банкарска кућа. Затражио сам зајам од 200.000 динара и - добио га. Вероватно и зато што је Станојловић годинама био председник СК Југославија, па је имао разумевања за спорт.
Грађевинско предузеће "Комграп" прихватило се прихватило се задатка да обнови игралишта која су припадала Црвеној звезди. Директор и главни инжењер у том предуећу били су тада архитекти Јован Лукић и Мика Поповић, обојица стари спортисти и вредни спортски радници. Ваљда је и то утицало да "Комграп" поправи игралишта, мада је имао много прече задатке.

А од председника Народног одбора Првог рејона, Миленка Ђорђевића, добили смо велики канцеларијски сто. Деценијама је тај сто - масиван, изрезбарен, импозантан - био у Звездиним просторијама.
Фудбалски репрезентативац Предраг Ђајић успео је да набави нешто нових дресова и гаћица. Осим тога, свако је донео реквизите из свог бившег клуба, па је ускоро Звездин економат био добро снабдевен.
Тако се кренуло, то су били први Звездини кораци - закључио је Пајић.

ПРВЕ УТАКМИЦЕ
Само што је оснивачка скупштина завршена, делегати су се разлетели на све стране града. У том таласу одушевљења одлучено је да се ствар не заврши само на оснивању клуба и давању имена, већ да се још истог поподнева организује утакмица. Са ким? За сат-два било је тешко наћи противника. Мартовски дан је био кратак. Тада се, у просторији у Краља Милутина, појавио
Коста Томашевић, сав зајапурен у лицу. Његове речи улиле су поподневну наду:
- Чуо сам, Црвена звезда! Сјајно! Сада треба јурити играче за утакмицу. Оно што имамо, мало је. Не растурајте се док се не вратим - рекао је дежмекасти Коста Томашевић и сјурио се низ степенице.

 
Организовао први меч и постигао први гол

Својим старим бициклом кренуо је пут аутокоманде. Убрзо се вратио с радосном вешћу:
- Нашао сам партнера за поподне - рекао је Коста - тим Првог батаљона КНОЈ-а хоће да игра.
Не би било баш тако лако на брзину уговорити утакмицу, јер су фудбалери-војници имали обавеза и послова преко главе. Али, Слободан Ћосић и Коста Томашевић су већ раније то испланирали. Ако клуб буде основан, утакмица мора истог дана да се игра. И неколико дана пре оснивачке скупштине, "кнојевци" су већ били обавештени и замољени да четвртог марта играју утакмицу са новим клубом у Београду.
Стадион бивше Југославије, који ће касније постати полигон за обуку Звездиних мајстора фудбала, био је поприште прве утакмице у историји Црвене звезде. "Кнојевци" су дошли раније, за оне прилике опремљени како ваља. Док су се још у свлачионици договарали шта би ко хтео да игра, голман Голубичић је рекао друговима:

- Погледајте, колико света! Публика надире...
На својој првој утакмици, на дан оснивања, Звезда је играла у саставу:
Голубичић - Станковић, Филиповић - Ћирић, Јовановић, Величковић - Шапинац, Спасојевић, Томашевић, Печенчић, Хорватиновић.
У другом полувремену Голубичића је заменио Попадић, а Стокић је ушао у игру уместо Шапинца.
Први гол је постигао управо најзаслужнији - Коста Томашевић.

Ћирић је био технички префињени халф. Лепо је послужио своје лево крило, Ђуру Хорватиновића, који је затим носио лопту неколико корака и добацио је слободном Томашеићу. Борбени вођа навале великом брзином улетео је у шеснаестерац, а онда је одједном стао на лопту и заградио се лактовима. Неколико противничких играча је протрчало поред њега, а Томаш је тада слободно шутирао ниско, и не тако оштро у леви угао. Лопта се од стативе одбила у гол.
Публика је познавала већину фудбалера Црвене звезде, а посебне симпатије уживао је Коста Томашевић, који се на београдским теренима појавио уочи рата.

Војници су после тога изједначили, а њихови другови су пуцњевима из пушака увис прославили овај успех. Утакмица је постајала све лепша. Звезда је постигла још два гола. Војници су при крају, када је њихов тим смањио резултат на 3:2, поново припуцали.
Тако је Црвена звезда славила прву победу. У граду се данима причало о лепој игри. Људи су с нестрпљењем очекивали нове Звездине утакмице.
"Политика" је осмог марта објавила:
ПРЕКОСУТРА МЕЂУНАРОДНА УТАКМИЦА

Прекосутра ће се у Београду одиграти међународна утакмица. Састаће се тим Црвене звезде и тим енглеске војне мисије у Београду. Играће се послеподне у 14 сати. "

На стадиону се сакупило осам хиљада гледалаца. За Црвену звезду је бранио Северин Бијелић, а посебну пажњу је привукао Рајко Митић. Рајко и Томаш изводили су праве егзибиције. Била је то права посластица за љубитеље фудбала.

Бијелић - Станковић, Филиповић - Ђајић, Јовановић, Ћирић - Језеркић, Мишић, Томашевић, Печенчић, Хорватиновић - то је био тим Црвене звезде.

 
Прва велика звезда

Енглези су били немоћни. Београдски фудбалери су приказали игру највише класе. Као да су годинама играли заједно.
Већ на тој утакмици је Рајко Митић показао своје квалитете. За двадесет минута је постигао три гола, а у другом полувремену је и по четврти пут затресао мрежу енглеског голмана. Томашевић је био стрелац два поготка. Црвена звезда је победила са 12:0, а публика је тражила да Београђани скину дресове Енглезима, јер је тада био такав обичај када неки тим прими туце голова.
Не прође много времена од тада, а међу првим стиже писмо из Ниша, у коме су Нишлије срдачно честитале рађање новог клуба, пожелеле му све најбоље , али су истовремено позивале на мегдан, да се види ко колико вреди. А у Звезди, тада, већ поменути Рајко Митић, Коста Томашевић, Ђаја, "Амбасадор", Језеркић, Кашанин, Ловрић, Хорватиновић...

Међутим, то није био главни разлог због кога је позив из Ниша био прихваћен. Нешто сасвим друго је о томе одлучивало: клуб је два дана пред први остао без пребијене паре. И звездаши послаше Нишлијама отпоздрав: ето нас, али за пет хиљадарки, чистих. Тако је то онда било.
А како се путовало? Зира Адамовић је на то дао одговор:
"Како, возом, буразеру, возом! А ондашњи возови, као транссибирска железница из доба Октобарске револуције. Трећа класа, седење једни другима на главама, и то на смену, и клај-клај цело преподне до Ниша. Ужина од куће, масти и хлеба, или шта је већ ко имао. И једно ондашње беспоговорно наређење од благајника Мише Рајчића и Душка Богдановића, да се без пара живи не враћамо у Београд, без оних пет хиљадарки, и то у динар!"
Поподне је утакмица одиграна против репрезентације Ниша и околине, коју је Звезда у изванредној утакмици добила са 2:0. Изгарало се на терену. Играчи, у голој води, мртви уморни, траже после утакмице од Зире по пиће. Зира стисну срце: нема, па нема. Али, није могао дуго да издржи њихове погледе и рече:'ајд по једно пиће!
Платио је свакоме по шприцер, а за тих десетак динара сутрадан је изгутао такву ватру у клубу да се о томе дуго причало.
Такво је време било.

ТЕРЕН ПОКРИВЕН ШЉАКОМ
Чим је основана, Црвена звезда је добила терен београдског клуба Југославија, који је изграђен пре рата и на коме је прва утакмица одиграна 24. априла 1927. године. За његову изградњу дато је у оно време око милион динара.

Стадион је после тога прошириван и дограђиван. Добио је трибине са стране, а централна је била покривена. Највећа и најзначајнија утакмица која је пре рата на њему одиграна је био сусрет репрезентација Југославије и Шпаније. И још један статистички податак: предратни рекорд у броју продатих улазница на овом стадиону износи 19.000. За време рата, бомбе су оштетиле десну страну трибина.
И на том тврдом, шљаком прекривеном терену, с малим и делом порушеним, иструлелим трибинама, са стајањима на истоку и западу - калила се Црвена звезда. Слободно се може рећи да је већ од првих утакмица овај терен био тесан за Звездине навијаче.
Било је мало средстава за поправку трибина и уређење игралишта. Прва поправка, заправо "крпљење" западних трибина, извршено је августа 1945. године, уочи пријатељске утакмице са Хајдуком, која се завршила без победника, с много голова - 3:3.
Затим је Комисија за физичку културу Народне омладине Југославије две године водила бригу о стадиону. Средином 1948. године је стадион враћен Црвеној звезди, која је три године касније донела одлуку да га обнови. Кров на централној трибини је поправљен и добио је нове бетонске носаче, а с леве и десне стране постављене су нове трибине. Стајање је бетонирано и проширено. Око стадиона је подигнут бетонски зид, а уз то су и уређена два помоћна игралишта и направљен пристојан излаз на главни терен. Шеталиште испред трибина је бетонирано и жичаном оградом одвојено од терена. Подигнуте су и нове свлачионице, а на терену је засејана трава. Стадион је тако могао да прими нешто више од 35.000 гледалаца.
За овај мали, скромни стадион везани су многи успеси и незаборавни тренуци. Навијачи га се сећају сA носталгијом, мада се диве и поносе гигантом који је настао на његовом месту.


БОЈЕ И ДРЕСОВИ

На оснивачкој скупштини је донесена одлука о клупској боји: црвено-бело. На првим утакмицама су играчи носили беле гаћице и црвене дресове. Скупштина је касније одлучила да се боје клуба слободније тумаче, али да се води рачуна да се не одступи од основне поставке. Без обзира на све варијације, црвено-бело је остало боја Црвене звезде.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Цитат: Ivan Vasev  Јул 20, 2012, 15:16 поподнеPRVENSTVO JUGOSLAVIJE 1945.

03. - 09. septembar 1945. godine
učesnici:
1. NR SRBIJA
2. NR HRVATSKA
3. NR SLOVENIJA
4. NR BOSNA I HERCEGOVINA
5. NR MAKEDONIJA
6. NR CRNA GORA
7. AP VOJVODINA
8. JUGOSLOVENSKA ARMIJA

SASTAVI EKIPA:

SRBIJA:
Srđan Mrkušić, Ljubomir Lovrić, Miomir Petrović, Miodrag Jovanović, Milovan Ćirić, Dragiša Filipović, Milan Krstić, Aleksandar Stanković, Domaćin, Milivoje Đurđević, Kosta Tomašević, Jovan Jezerkić, Rajko Mitić, Nikola Perlić,Aleksandar  Panić, Momčilo Šapinac, Vladimir Pečenčić, Đura Horvatinović,Miodrag  Savić, D. Jovanović
trener: Svetislav Glišović

HRVATSKA:
Franjo Šotarić, Božidar Kolaković, Krešimir  Pukšec, Šimunović, Gistav Lehner, Anton Dubravčić, Lončarević, Reiss Ivica, Zvonimir Cimermančić, Ratko Kacijan, Vinko Golob, Zvonko Reberski, Željko Čajkovski.
trener: Martin Bukovi

JUGOSLOVENSKA ARMIJA:
Franjo Glazer, Brkljača, Ljubomir Kokeza, Miroslav Brozović, Zlatko Čajkovski, Ivan Jazbinšek, Branko Pleše, Stjepan Bobek, Aleksandar Atanacković, Florijan Matekalo, Frane Matošić, Kiril Simonovski, Ivo Mrčić.
trener: Franjo Glazer

VOJVODINA:
Cikoš, Stanislav Popesku, Živković, Bogešić, Lajoš Jakovetić, Milovanović, Stanojević, Matejić, Đakočević, Silvester Šereš, Mihajlović, Bela Palfi, Karanfilović, Franjo Hirman, Borović.
trener: Milorad Ognjanov.

CRNA GORA:
Koprivica, Latković, Ikić, Škorić, Radovanović, Popović, Latković, Jovićević, Miloš Pajević, Vojin Božović, Mugoša.
trener: Vojin Božović.

BOSNA I HERCEGOVINA:
Brudar, Branko Stanković, Žestić, V. Marjanović, Lavorović, Marks, Matijašević, Novaković, Predrag Đajić, Rajlić, Čišić,
trener: Slaven Zagorac.

MAKEDONIJA:
Rustenov, Bogojevski, Vidović, Martinovski, Petrovski, Davidovski, Jane Janevski, Adamovski, T. Atanacković, Todor Balevski, Gerov.
trener: Ilješ Špic.

SLOVENIJA:
Oblak, Aljančić, Lah, Pupo,Božo  Pilej, Pelicon, Smolej, Erber, Dalaj, Razbornik, Zavrl.
trener: F. Jež



ČETVRTFINALE:
Srbija - Crna Gora 2 : 1
Hrvatskka - Bosna 6 : 1
Vojvodina - Makedonija 3 : 1
JNA - Slovenija 8 : 2.


POLUFINALE:

Srbija - Hrvatska 3 : 1
JNA - Vojvodina 4 : 3

Za 3.mesto:

Hrvatska - Vojvodina 3 : 0

FINALE:

SRBIJA - JNA 1 : 0.


  Prvo posleratno prvenstvo Jugoslavije održano je po kup sistemu, a učestvovale su selekcije jugoslovenskih republika i pokrajina, kao i reprezentacija Jugoslovenske armije. Selekcije nisu formirane po nacionalnom ključu već po klupskoj pripadnosti fudbalera, pa je tako Hrvat Horvatinović igrao za Srbiju, Srbi Stanković i Đajić za Bosnu i Hercegovinu, dok su selekciju Jugosloenske armije sa izuzezkom Alekse Atanackovića i Makedonca Simonovskog činili Hrvati - Glazer, Bobek, Matošić, Kokeza, Čajkoski, Jazbinšek, Mrčić.
 Okosnicu reprezentacije Srbije sa izuzetkom Jovanovića, Panića i Domaćina činili su fudbaleri našeg kluba, tako da se sa pravom može govoriti o Crvenoj zvezdi kao prvomnezvaničnom prvaku Jugoslavije, a o finalnom susretu u kome su Mitić, Tomašević, Jezerkić i družina nadigrali Bobeka, Čajkovskog, Glazera, Atanackovića, Brozovića... kao o prvom nezvaničnom večitom derbiju.
SRBIJA  CRVENA ZVEZDA su, uostalom, oduvek i bili sinonimi!


Цитат: Bela  Сеп 15, 2012, 21:08 поподнеFiskulturna revija, broj 1 (izdavac Fiskulturno drustvo Crvena zvezda, 1945. godina)



Igralo se prvo fudbalsko prvenstvo Demokratske Federativne Jugoslavije, u septembru 1945. godine. Na ovom takmicenju ucestvovale su sve reprezentacije federalnih jedinica kao i reprezentacijije Jugoslovenske armije.
Srbija je osvojila prvo mesto, pobedivsi Jugoslovensku armiju

Igraci koji su igrali u finalu
Srbija: Mrkusic, Filipovic, Petrovic, Krstic, Djurdjevic, Jovanovic, Panic, Tomasevic, Jezerovic, Ciric, Horvatinovic

Armija: Glazer, Brozovic, Kokeza, Pleshe, Jazbnishek, Cajkovski, Simonovski, Matoshic, Bobek, Atanackovic, Matekalo
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Цитат: meridian  Јун 20, 2012, 13:53 поподнеKako je pocelo



Posebno bih naglasio sledece o ljudima (mladicima) koji su osnovali Crvenu zvezdu:
Prvi predsednik Djordje Paljic, izabran kao jedan od najstarijih, 25 godina.
Zoran Zujovic 20 godina, Branko Stankovic  23 godine, Rajko Mitic 22 godine, Kosta Tomasevic 21 godinu, Bozidar Drenovac 23 godine, Predrag Djajic 23 godine... i da clan moze biti svaki omladinac, antifasista.
Tako da neke druge price, o ucescu uticajnih komunista na visokim polozajima u osnivanju kluba, ne piju vodu.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Цитат: Ivan Vasev  Мар 11, 2012, 19:15 поподнеDRAGIŠA VELJKOVIĆ, član prve posleratne generacije našeg kluba. Rođen je 24. januara 1922. godine. Za vreme rata igrao je za beogradski BSK, da bi nakon rata pristupio Crvenoj zvezdi. Crveno-beli dres nosio je dve sezone, od 1946. do 1948. godine i za to vreme odigrao 13 zvaničnih utakmica, od toga 11 prvenstvenih.

statistika:
1946/47 - 5/0, 1947/48 - 6/0.
ukupno: 11/0.

Iz Crvene zvezde je 1948. godine prešao u beogradski Metalac, današnji OFK Beograd, i dres romantičara sa Karaburme nosio dve sezone, do 1950. godine. Za to vreme odigrao je 30 prvenstvenih utakmica, bez postignutog gola.
1948/49 - 13/0, 1949/50 - 17/0.


PAVLE VELIČKOVIĆ, fudbaler koji je igrao na prvoj utakmici našeg kluba nakon osnivanja, protiv Prvog bataljona.
CRVENA ZVEZDA - PRVI BATALJON 3:2
strelci: Kosta Tomašević 2, Vladimir Pečenčić.
Golubičić (Popadić) - Stanković - Filipović - Ćirić - Jovanović - Velićković - Šapinac - Spasojević - Tomašević - Pečenčić - Horvatinović.

Nije se dugo zadržao među crveno-belima, 1946. godine postaje član Metalca i dres kluba sa Karaburme uspešno nosi tri sezone, odigravši za to vreme 45 prvenstvenih utakmica i postigavči jedan gol. Jedan je od najpouzdanijih odbrambenih igrača u periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata.

statistika:
1946/47 - 14/0, 1947/48 - 13/0, 1948/49 - 18/1.
ukupno: 45/1.



Цитат: Ivan Vasev  Мар 11, 2012, 19:15 поподнеŽIVORAD SPASOJEVIĆ, fudbaler koji je igrao na prvoj utakmici našeg kluba u njegovoj istoriji. Poput Veljkovića i Velićkovića, i Spasojević je karijeru nastavio u beogradskom Metalcu. Plavo-beli dres kluba sa Karaburme nosio je tri sezone, od 1947. do 1950. godine i za to vreme odigrao 10 prvenstvenih utakmica i postigao 2 gola.

statistika:
1947/48 - 2/1, 1948/49 - 7/1, 1950 - 1/0.
ukupno:10/2.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.


Bela

Цитат: Ivan Vasev  Мар 11, 2012, 21:21 поподнеMILAN KRSTIĆ, član prve posleratne generacije našeg kluba. Karijeru je započeo u šabačkoj Mačvi, 1944. godine bio jedan od osnivača kluba. Na prvenstvu Jugoslavije 1945. godine, na kojem su učestvovale selekcije jugoslovenskih republika i pokrajina, kao i selekcija Jugoslovenske armije, Krstić je igrao za reprezentaciju Srbije koja je u finalu pobedila selekciju JA sa 1:0 i osvojila prvo nezvanično prvenstvo SFRJ.

SELEKCIJA SRBIJE 1945.GODINE
Lovrić, M.Petrović, M.Jovanović, Ćirić, Filipović, Milan Krstić,Stanković, Domaćin, Đurđević, Tomašević, Jezerkić, Mitić, Perlić, Panić, Šapinac, Pečenčić, Horvatinović, Savić, D.Jovanović.

Za Crvenu zvezdu igrao je u sezoni 1946/47, zabeleživši 4 prvenstvena nastupa. Potom se vratio u svoju Mačvu i sa ovim klubom 1951. godine ostvario najveći uspeh u istoriji šabačkog fudbala - plasman u Prvu saveznu ligu. Mačvina prvoligaška epopeja trajala je dve sezone, a obeležena je istorijskim trijumfima nad Crvenom zvezdom i Partizanom u Beogradu sa 2:1, odnosno 3:0. Za Mačvu su tih godina pored Krstića igrali još: Milutinović, Petrović, Jurišić, Stanković, Obradović,  Abdulah Gegić, Stevan Vilotić, Boba Kovačević i Slavoljub Stefanović.
Po okončanju fudbalske karijere bavio se trenerskim pozivom.

VOJISLAV ĐORĐEVIĆ,1946/47 - 3/0.

DRAGOMIR DIKLIĆ, 1946/47 - 2/0.

DUŠAN MIJATOVIĆ, 1946/47 - 1/0.

MOMČILO TASIĆ, 1946/47 - 3/2.

MIODRAG SAVIĆ, 1946/47 - 3/0.

ĐORĐE MIRKOVIĆ, 1946/47 - 2/1.

ALEKSANDAR STANKOVIĆ, 1946/47 - 2/1.

SVETOZAR ATANACKOVIĆ,član prve posleratne generacije našeg kluba, ušesnik prvog večitog derbija. Dres Crvene zvezde nosio je dve sezone, od 1946. do 1948. godine i za to vreme odigrao 6 prvenstvenih utakmica i postigao jedan gol.

statistika:
1946/47 - 2/0, 1947/48 - 4/1.
ukupno: 6/1.

No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Gol Crvene zvezde u prvoj utakmici nakon njenog osnivanja čuvala su dvojica golmana - Vlastimir Golubičić i Živko Popadić.

Цитат: Ivan Vasev  Мар 05, 2012, 11:38 пре поднеVLASTIMIR GOLUBIČIĆ, jedan od osnivača Crvene zvezde, vlasnik članske karte sa brojem 1 i prvi golman u istoriji kluba. Doktor po profesiji, ugledni intelektualac, nikada se profesionalno nije bavio fudbalom, a to što je stao na gol Crvene zvezde više je sticaj okolnosti  i odavanje počasti negoli potvrda njegovih golmanskih kvaliteta. Na dan osnivanja kluba i odigravanja prve utakmice nije bilo lako pronaći golmana koji bi zadovoljio profesionalne kriterijume. Nedugo nakon početkautakmice doktora je na golu zamenio pravi golman - Živko Popadić.

ŽIVKO POPADIĆ, u početku prvi golman našeg kluba, da bi dolaskom Lovrića i Mrkušića izgubio mesto u timu i preselio se u beogradski Metalac, gde je u sezoni 1946/47. bio prvi golman (18 utakmica). Od 1947. do 1950. godine član je zemunskih Naših krila, sa kojima je dvaput igrao finale Kupa Maršala Tita - 1947. i 1949. godine.

FINALE KUPA JUGOSLAVIJE 1949.
CRVENA ZVEZDA - NAŠA KRILA 3:2
strelci: 1:0 Ognjanov, 2:0 Takač, 2:1 Borović, 3:1 Tomašević, 3:2 Đurđević (ag)

CRVENA ZVEZDA:
Mrkušić - Stanković - Kašanin - Palfi - Đurđević - Đajić - Ognjanov - Mitić - Tomašević - Takač - Vukosavljević

NAŠA KRILA
Popadić - Filipović - Jovanović - Kobe - Zvekanović - Adamović - Panić - Grčić - Popović - Zlatković - Borović
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Reprezentacija Beograda, koju je sacinjavao gotovo kompletan tim Crvene zvezde
Jun 1945. Sofija - Beograd 2:5

No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.