• Welcome to РСБ Форум / RSB Forum. Please login or sign up.

Стадион

Започео Bela, Дец 30, 2019, 13:56 поподне

« претходна тема - следећа тема »

Bela

Цитат: remadelija  Нов 07, 2012, 17:46 поподнеsa zvanicnog sajta fk


Дом Црвене звезде



Дoм нaшeг клубa сe нaлaзи у улици Љутицe Бoгдaна нa брojу 1a. Вeлeлeпни спoртски oбjeкaт, jeдaн oд нajвeћих нa Бaлкaну, свeдoк je вишeдeцeниjских успeхa и триjумфa ,,Црвeнe звeздe".
Звaничнo имe нaшeг стaдиoнa je СТAДИOН ФУДБAЛСКOГ КЛУБA ЦРВEНA ЗВEЗДA, aли вeћинa гa jeднoстaвнo зoвe ,,Мaрaкaнa" ... a зaштo, сaзнaћeтe у нaстaвку тeкстa.
Тeрeн сa трибинaмa кojи je првoбитнo сaгрaђeн 1927. гoдинe нa мeсту нa кoмe je дaнaс нaш стaдиoн, припaдao je ФК ,,Jугoслaвиja", a сaм изглeд je биo примeрeн тoм врeмeну. Трибинe су билe дрвeнe, глeдaoци су углaвнoм стajaли нa утaкмицaмa, a кaпaцитeт je изнoсиo 20 хиљaдa стajaћих мeстa.
Тoкoм Другoг свeтскoг рaтa, ФК ,,Jугoслaвиja" сe гaси, a oснивaњeм ФК ,,Црвeнa звeздa", 4. мaртa 1945. гoдинe, стaдиoн нeкaдaшњe ФК ,,Jугoслaвиje" a нa кoмe je дaнaшњa ,,Мaрaкaнa", уступљeн je нaшeм клубу.
27. дeцeмбрa 1959. гoдинe Црвeнa звeздa je oдигрaлa пoслeдњу утaкмицу нa свoм стaрoм стaдиoну. Eкипa Нoвoг Сaдa билa je ривaл нa oпрoштajу oд дoтрajaлoг игрaлиштa.
Сa њим je oтишao и дeo фудбaлскe истoриje. Нa тoм игрaлишту Мoшa Мaрjaнoвић je дao гoл Зaмoри , сaвлaдaн je Плaничкa, a пoслe Другoг свeтскoг рaтa oдигрaнe су мнoгe лeпe и узбудљивe утaкмицe.
Пoслe oпрoштajнe утaкмицe стaдиoн je пoрушeн и нa њeгoвим тeмeљимa пoчeo je дa сe грaди нoв, мoдeрaн спoртски oбjeкaт. Прeтхoднo, дa би сe дoшлo дo пoвршинe нoвoг тeрeнa, 12 мeтaрa нижeг oд рaниjeг, трeбaлo je дa сe избaци прeкo 350.000 кубикa зeмљe и 15.000 кубикa кaмeнa. Пoрeд вeлeлeпнoг изглeдa, стaдиoн je дoбиo и у тo врeмe изузeтну трaву нa игрaлишту, сa дрeнaжoм и свим слojeвимa нeпoхoдним зa "живoт" трaвнaтoг тeрeнa.
Кaпиje нoвoг ,,фудбaлскoг хрaмa" звaничнo су први пут oтвoрeнe 1. сeптeмбрa 1963. гoдинe, нa утaкмици кojу je Звeздa игрaлa сa Риjeкoм (2 : 1), a тoj утaкмици присуствoвaлo je 55 хиљaдa глeдaлaцa, дa би рeкoрд тe jeсeни биo зaбeлeжeн у дeрбиjу сa Пaртизaнoм, кaдa je нa трибинaмa билo 74 хиљaдe душa.
Вeћ нaрeднe гoдинe, кaдa je изгрaдњa стaдиoнa пoтпунo зaвршeнa, кaпaцитeт je изнoсиo читaвих 110 хиљaдa глeдaлaцa! Збoг свoje грaндиoзнoсти и вeликoг кaпaцитeтa, нaвиjaчи су сa прaвoм стaдиoн пoрeдили сa тaдa нajвeћим нa свeту - ,,Мaрaкaнoм" у Риo дe Жaнeиру. Oд тих дaнa, пa свe дo дaнaс, тo имe je oстaлo сaстaвни дeo причe o Црвeнoj звeзди, a нaш вoљeни стaдиoн je пoстao синoним успeхa и пoбeдa!
Први гoл нa Звeздинoj "Мaрaкaни" пoстигao je Трифун Михajлoвић, у сусрeту пиoнирa Црвeнe звeздe и Jeдинствa из Зeмунa, прeдигри првeнствeнoг мeчa сa Риjeкoм. Први звaнични, првoлигaшки, пoгoдaк дeлo je Риjeчaнинa Вукoja, дoк je први гoл зa сeниoрски тим Црвeнe звeздe пoстигao Душaн Мaрaвић, нa истoj утaкмици.
Дa je стaдиoн ,,Мaрaкaнa" прaви фудбaлски хрaм, нajбoљe пoтврђуje чињeницa из 1975. гoдинe, кaдa сe нa њoj oкупилo 96.070 душa нa утaкмици кojу je Звeздa, 23. aприлa у oквиру пoлуфинaлa Купa купoвa, игрaлa сa мaђaрским Фeрeнцвaрoшeм (2 : 2).
Прeмa звaничним пoдaцимa тoликo je глeдaлaцa билo сa купљeним кaртaмa, aли сe прoцeњуje дa je тe aприлскe нoћи, нa нaшoj ,,Мaрaкaни" билo присутнo 110 хиљaдa глeдaлaцa, кoлики je тaдa изнoсиo и кaпaцитeт стaдиoнa.
Eврoпскa финaлa нa ,,Мaрaкaни":
Финaлe Купa УEФA, 9. мaj 1979, Црвeнa звeздa - Бoрусиja Мeнхeнглaдбaх (1:1), финaлe Купa шaмпиoнa, 30. мaj 1973, Ajaкс - Jувeнтус (1:0) и финaлe Eврoпскoг првeнствa, 20. jун 1976, Чeхoслoвaчкa - СР Нeмaчкa (2:2, пeнaлимa 5:3)
Прaтeћи мoдeрнизaциjу фудбaлских oбjeкaтa и пoштуjући ригoрoзнe зaхтeвe УEФA-e, у циљу вeћeг кoмфoрa и бeзбeднoсти нaвиjaчa дaнaс je тa брojкa знaтнo смaњeнa и пoстaвљaњeм стoлицa нa свe чeтири трибинe, кaпaцитeт стaдиoнa je свeдeн нa 53 хиљaдe сeдeћих мeстa.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Звездин стадион - од ,,Авале" ка ,,Звезданом граду"

,,Црвено-бели" су 1945. добили стадион угашене Југославије и на њему играли до 1958, а онда су морали да саграде нов (отворен 1963), који би ускоро требало да буде осавремењен


Од овога се почело: стадион Југославије за време утакмице УСАОС - II пролетерска дивизија, прве у ослобођеном Београду (12. новембар 1944) (Фотодокументација ,,Политике")

Црвена звезда је ових дана кренула у велики подухват. Са две кинеске фирме свој стадион намерава да преобрати у ,,Звездани град" - комфорнији фудбалски објекат без атлетске стазе с комерцијалним просторијама.

Цео свој живот Црвена звезда је ту била на своме. Детињство (првих 13 година, до 1958) на стадиону који је добила кад је угашена Југославија (првак државе 1924. и 1925), а који се 1945. звао ,,Авала".

За пунолетство је добила на поклон нов стадион, овај на који је сада њен дом. Прву утакмицу на њему је одиграла 1. септембра 1963. када је победила Ријеку с 2:1. Први гол на њему постигао је у предигри те утакмице њен тадашњи пионир Трифун Михаиловић, доцнији миљеник њених навијача. Док није саграђен толико да на њему може да се игра била је била је домаћин на Стадиону ЈНА (данас Партизана), а за мање утакмице и на неким другим.

Ако нађете сарматски кречњак...

Како је дошло до тога да се сруши стари стадион и на његовом месту гради нови подсећа инж. Властимир-Вале Пурић (рођен 9. јула 1921. у Милешеви), Звездин други изабрани председник, а деценијама њен потпредседник:

− У лето 1958. требало је да одиграмо пријатељску утакмицу с бугарским ЦДНА, како се тада звао данашњи ЦСКА. Из Старог града је дошао инспектор, погледао стадион и рекао да на њему не може да се игра. Дрвена греде су биле труле и заиста је било опасно.

С обзиром да је завршио Грађевински факултет у Београду Пурић је био прави човек да се у Звездино име позабави тим проблемом:

− Обратили смо се пројектантском предузећу ,,Спорт" у којем је радио Коста Поповић. Он нам је доделио Сашу Радовановића да уради пројекат нашег новог стадиона.

Разуме се, и онда су паре биле проблем. Због тога је одлучено да се стадион укопа, како би се уштедело на арматури. Али...

− Појавио се врло озбиљан проблем. Кад је почело да се копа настала је опасност да куће непосредно изнад стадиона почну да клизе, − открива Пурић. − За помоћ како да то спречимо обратио сам се једном познатом статичару. Он је урадио своје и саопштио нам резултат - престаните да копате! То за нас није било решење, па сам отишао код геолога проф. Луковића. Посаветовао нас је да ископамо три-четири бушотине дубоке осам метара тамо где се граниче западна и јужна трибина, па ако наиђемо на сарматски кречњак да слободно фундирамо, у противном да дигнемо руке од пројекта. И наишли смо на тај сарматски кречњак. На источној страни је био другачији проблем. Тамо је требало да набијемо земљу. Ту нам је помогао др Раша Стојадиновић, који је докторирао у Паризу. Пошто сам због посла морао да одем у Африку, најпре у Тунис, а онда у Алжир, где је градила је моја фирма ,,Енергопројект" надзор над изградњом стадиона сам оставио техничару Павићу. И он је то одлично урадио. На помоћном терену су биле бараке за раднике, а кад су они отишли ту су биле клупске просторије, док нису завршене на западној трибини.

Владин услов - атлетска стаза

За изградњу Звездиног стадиона везан је мит о такозваним ,,циглицама", то јест прилозима ,,звездаша" и оних који су хтели да помогну својим динаром. Пурић то овако осветљава:

− Слободан Ћосић, коме се Црвена звезда није достојно одужила за оно што је он учинио за њу, био је генијалан спортски радник. ,,Циглице" су донеле велику популарност, па и приход, али то је, на жалост, ипак било незнатно за оно што нам је требало. Помогла нам је влада Србије. Међутим, имала је и један услов - да буде и атлетска стаза.

Иако је држава дале паре, изградња стадиона је настављена и после прве утакмице одигране на њему. Пурић истиче још једну појединост из првобитног пројекта.

− Кров на западној трибини је био другачије замишљен од овог постојећег. Саша Радовановић је предвидео да има бетонске лукове. Кад је Слободан Пенезић Крцун, тадашњи председник владе Србије чуо од мене да за завршетак стадиона треба још две и по милијарде динара, рекао је: ,,Ми те паре немамо". Касније нам је западну трибину покрила скопска Железара. Али то није добар кров. Гвозден је, па зато и тежак за одржавање. Због ветра су били остављени отвори, међутим, касније су ту саграђене помоћне просторије и, мада је то опасно, до сада, на срећу, није било никаквих проблема.

Деценију после отварања стадиона Звезда је саградила и Управну зграду са самачким хотелом за своје спортисте. У вези с тим Пурић каже:

− Њу је саградио ,,Комграп" и коштала је око милијарду и седамсто милиона динара. Када је саграђена Миљенко Зрелец, помоћник тадашњег градоначелника Богдана Пешића, хтео је да ту зграду купи за потребе града. Ми смо се договорили с Милетом Јовановићем званим Миле Комграп да је отплаћујемо на рате и то смо успели захваљујући утакмицама, јер је стадион често био пун као око, па је било пара.

----------------------------------------------

Навијач БСК-а дао стадион Југославије

У ,,Политикиној" архиви је сачувано сведочење оснивача Металца, чији је наследник данашњи ОФК Београд, који се чуде како је Црвена звезда добила стадион Југославије, иако је он било обећано њима.

- Стадион нам је дао Владимир Дедијер, тадашњи председник Фискултурног савеза Југославије. Био је велики ,,звездаш", а пре рата је навијао за БСК.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Дец 30, 2019, 14:01 поподне #2 Last Edit: Дец 30, 2019, 14:13 поподне by Bela
Ciglica-kupon u vrednosti od 20 dinara čijom je kupovinom donirana izgradnja Marakane



Izgled starog stadiona - SK Jugoslavija, kasnije Avala



Proces izgradnje











No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Цитат: rade junior  Дец 04, 2012, 16:17 поподнеTU SE KALILA CRVENA ZVEZDA

"Tvrd,sljakom pokriven teren,male tribine sa istrulelim krovom iznad centralnog dela,s razrusenom desnom stranom sedenja,i stajanjem na istoku i zapadu - to je bio prvi stadion Crvene zvezde.Pre rata je tu bilo igraliste SK Jugoslavije,koje je jedva moglo da primi oko 25.000 gledalaca.Za vreme okupacije bilo je osteceno,narocito desni deo tribine,jer ni ovaj mali stadion bombe nisu postedele.
Odmah po osnivanju SD Crvena zvezda,stadion je ustupljen fudbalskom timu na koriscenje. Mali i neuredjen,vec je postajao isuvise tesan za navijace,jer je Crvena zvezda svakog dana sticala sve veci broj pristalica. Prva opravka izvrsena je avgusta 1945.god.,uoci prijateljskog susreta s Hajdukom 3:3 - tada je "skrpljena"desna tribina,da bi bilo vise mesta.
Za popravku i doterivanje igralista i samog stadiona bilo je malo sredstava.A u periodu 1947-1948.godine stadion je bio u rukama Komisije za fizicku kulturu Narodne omladine Beograda.Crvena zvezda je u to vreme na njemu trenirala i igrala.Sredinom 1948.godine stadion je ponovo u rukama Crvene zvezde i od tada je poceo da se uredjuje.
 Stari stadion rekonstruisan je tokom 1951.god.Postavljene su nove tribine,na levoj i desnoj strani popravljen je krov nad centralnom tribinom,stavljeni su novi betonski nosaci.Ceo stadion je ogradjen betonskim zidom,uredjena su dva pomocna igralista,stajanje je betonirano,prosireno je,pa je stadion mogao da primi preko 35.000 gledalaca.Pored toga,uredjen je izlaz na teren,setaliste ispred tribine je takodje betonirano,podignuta je zicana ograda izmedju tribina,odnosno setalista i terena.Izgradjene su i nove svlacionice ispred desne tribine,na terenu je zasejana trava.
 Na tom terenu igralo se sve do 1957.godine,kada je uoci susreta sa Fiorentinom,u okviru Kupa evropskih fudbalskih sampiona,3.aprila,zabranjeno da se ova utakmica odrzi na stadionu Crvene zvezde,jer su tribine bile dotrajale.
Otada je tamo odigrana samo poneka manja utakmica,da bi se vrata na stadionu zatvorila za publiku posle prijateljske utakmice s Novim Sadom,decembra 1959.godine...
 To je kratka istorija prvog,skromnog stadiona Crvene zvezde.Malog a ipak dragog stadiona,jer su na njemu izvojevane mnoge divne pobede,i dozivljeni dragi,nezaboravni trenuci.
 Danas,tog stadiona vise nema.Snazni buldozeri su zdrobili stari kostur,koji je vec bio sasvim dotrajao.Taj mali stadion ionako nije mogao da primi sve one koji su hrlili da svoje ljubimce gledaju i bodre.Njega nestaje,ali se tu danas radja nov stadion,koji ce odgovarati ugledu i rangu Crvene zvezde.Nema cak vise ni one crvenkaste zemlje po kojoj je odskakivala lopta kad su boje Crvene zvezde branili Mrkusic,Stankovic,Djajic,Ognjanov,Mitic......
 Ali,ostace uspomene i secanja na divne trenutke.A radost ce biti jos veca.Jer na mestu starog podize se nov,lepsi stadion na kome ce se kaliti nove generacije,kao sto su se na starom kalili pioniri Crvene zvezde."   


Iz monografije SD Crvena zvezda 1945-1960.                                                                                     
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

1959. - Odigrana je poslednja utakmica na starom stadionu, tačnije 27. decembra protiv Novog Sada. Ubrzo su počeli radovi na izgradnji novog stadiona, porušeno je dotrajalo drveno zdanje nekadašnjeg FK Jugoslavija, sagrađeno još 1927.

300.000.000 - Dinara bilo je neophodno kako bi se sprovelo u delo arhitektonsko rešenje čuvenog Koste Popovića, što je za doba tadašnje Jugoslavije predstavljalo ogroman novac.

20 - Dinara vredeli su kuponi, popularne ,,ciglice", čijom kupovinom su navijači davali donacije za izgradnju stadiona Crvene zvezde. Prodavali su se na posećenijim mestima u Beogradu, kao i širom Srbije. Često su prodaju obavljali sami igrači crveno-belih na čelu sa tada megapopularnim Dragoslavom Šekularcem.
Marakana12 - Metara niže nego na starom stadionu FK Jugoslavija nalazi se travnati tepih, pa je teren u Ljutice Bogdana po tome uvek bio specifičan. Navijači protivničkih klubova, u prvom redu Partizana, iz tog razloga i dan-danas Marakanu pogrdno zovu ,,rupa"

350.000 - Kubika zemlje moralo je da se iskopa i izbaci, kao i 15.000 kubika kamena, kako bi se teren ,,spustio" na željeni nivo. Dedinje je u to vreme bilo veliko klizište, tako da je ovakav poduhvat bio neminovnost


______________________________


1973. - Odigrana je prva Zvezdina međunarodna utakmica pod reflektorima i to protiv Benfike 23. septembra (2:3). Bio je to prijateljski meč, prodato je 71.476 ulaznica. Iste godine završene su službene prostorije na zapadnoj tribini, a atletska staza je u funkciji od 1970.

1973. - Marakana je bila poprište velikog finala Kupa evropskih šampiona. Ajaks je 30. maja savladao Juventus (1:0), pred 91.564 gledalaca

1976. - U Ljutice Bogdana igralo se finale Evropskog prvenstva u fudbalu i to 20. juna između SR Nemačke i Čehoslovačke (2:2, 3:5 posle penala). Čeh Antonjin Panjenka je odlučujući penal izveo na do tada neviđen način - potkopao je loptu koja je polako, u visokom luku po sredini gola, završila iza leđa legendarnog Sepa Majera. Od tada je u fudbalsku terminologiju ušao pojam ,,Panjenka penal"
Marakana

1977. - Postavljen je krov na zapadnoj tribini Marakane


________________________________


110.000 gledalaca bilo je na stadionu Crvene zvezde 23. aprila 1975. protiv Ferencvaroša u revanšu polufinala evropskog Kupa pobednika kupova (2:2). To je zvanično najveća poseta na Marakani u istoriji, mada očevici tvrde da je tog dana u Ljutice Bogdana bilo više od 120.000 ljubitelja fudbala
Marakana105.000 navijača Crvene zvezde gledalo je spektakularnu pobedu nad Real Madridom (4:2) u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona 4. marta 1987. Crveno-beli su tako na najlepši način proslavili 42. rođendan.

93.500 ljudi imalo je kupljene ulaznice za Marakanu 14. aprila 1971, kada je u polufinalu Kupa evropskih šampiona Crvena zvezda dočekala Panatinaikos (4:1). Bio je to najveći meč u dotadašnjoj istoriji kluba, a prema nezvaničnim procenama na stadionu je bilo oko 105.000 navijača.

87.500 gledalaca imalo je plaćene ulaznice za Zvezdino prvo finale evropskog takmičenja, kada je 9. maja 1979, u okviru Kupa UEFA, u Ljutice Bogdana igrala Borusija iz Menhengladbaha (1:1). Prema novinskim izveštajima na stadionu je sigurno bilo više od 90.000 navijača, ako ne i celih 100.000.

60.000 navijača Zvezde proslavilo je osvajanje prvog klupskog trofeja od izgradnje novog stadiona. Crveno-beli su 24. maja 1961. na Marakani ubedljivo tukli zagrebački Dinamo (3:0), a trofej je podigao kapiten Vladica Popović.












No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.