• Welcome to РСБ Форум / RSB Forum. Please login or sign up.

Руководство ФК Црвена звезда

Започео Bela, Феб 14, 2020, 20:52 поподне

« претходна тема - следећа тема »

Bela

Čedomir Petrović - Predsednik Izvršnog odbora     
24.02.1989. - 16.06.1998.







Svedočenje u Džajićevu korist
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Ilija Nikolić - direktor stadiona


No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Miodrag Petrović - direktor stadiona
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Milorad Ćorović - direktor stadiona



No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Svetozar Kika Popović - tehnički rukovodilac                              
1948. - 1951.
07.02.1956. - 17.04.1958. (komisija)
17.04.1958. - 21.10.1960.




Nekadašnji selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije i tehniko Crvene zvezde rođen je 19. februara 1902. godine u Kragujevcu, gde je napravio prve fudbalske korake u podmlatki Šumadije. Za vreme Prvog svetskog rata se sa ocem, koji je bio komandant Petog artiljerijskog puka, uputio preko Albanije i stigao na Krf. Tamo ostaje nekoliko meseci, odakle je sa jednom grupom vršnjaka upućen na školovanje u Rim, gde je ostao do 1919. godine, dok nije završio maturu. Povratak u Beograd ubrzala je i očeva smrt, koji je podlegao ranama zadobijenim prilikom proboja Solunskog fronta.
Srpski đaci-izbeglice nisu ni u Italiji ostavili fudbal, već su trenirali na igralištu kluba Pro Roma, 1918. formiraju klub Soko pro Roma. Bilo je tu dosta mladića koji su ranije igrali fudbal u Srbiji. Pred Popovića, tu su bili Brana Veljković, Mata Miodragović, Bota Stanković, Jug Nikašinović, Đorđe Ostojić alias Georgi Stojčev i drugi. Krajem 1918. organiyovan je turnir uz učešće najboljih rimskih timova. Beograđani su počeli loše, jedva su savladali Tiberis sa 1:0, ali su iz utakmice u utakmicu bivali sve bolji, da bi u finalu savladali Avdačo i osvojili veliki pehar grada Rima.
Po povratku iz Rima, Popović je pristupio BSK-u, igrao fudbal (najviše na mestu desnog beka), ali se uključio i u atletsku sekciju. U fudbalu je bio čvrst, snažan, brz, veoma pouzdan, zbog čega je godinama predstavljao jedan od oslonaca odbrane "plavih".
Zanimljivo je da je Popović dve utakmice odigrao za reprezentaciju Rumunije, iako nijednom nije obukao dres Jugoslavije. Prilikom jednog gostovanja BSK-a u Bukureštu igrao je dobro, a pokazao je i dobro poznavanje italijanskog i francuskog jezika, pa se za njega zainteresovao klub Juventus, koji su sačinjavali italijani - službenici bukureške filijale Banke komerčijale. Ponudili su mu dobru službu u banci i da igra u njihovom timu. Tako je Kika proveo 2 godine u Juventusu, posle toga 3 godine u Venusu, koji je bio šampion Rumunije. U to vreme rumunski nacionalni tim gostovao je u Sofiji gde je 31. maja 1925. sastao sa Bugarskom. S obzirom na prijateljski karakter utakmice Rumuni su se odlučili da u tim stave i Kiku. Sem njega i levog beka Deleanua svi ostali igrači su bili mađarskog porekla. Drugu utakmicu za Rumuniju je igrao protiv Grčke u Bukureštu.
1929. godine se vraća u Beograd, a 1930. prestaje aktivno da igra fudbal. Preuyima podmladak BSK-a, a zatim je postao i ostao dugo godina "tehnički vođa prvog tima". Pod njegovim vođstvom BSK je prvi u Beogradu prihvatio i afirmisao WM sistem, kojim je prekinut dalji uticaj vladajuće "češke" i "bečke" škole. Pored funkcija u BSK-u, Popović je godinama imao i više funkcija u Jugoslovenskom nogometnom savezu (JNS). Bio je i član komiteta Balkanskih igara i Srednjoevropskog kupa. U periodu od 1937. do 1941. popularni Kika u tri navrata sedeo je na
klupi nacionalnog tima i reprezentaciju vodio na ukupno 16 utakmica.
Kika Popović je bio odličan atletičar, specijalnost su mu bile sprinterske discipline. Na takmičenju u Beogradu 7. juna 1922. postao je jugoslovenski rekord na 100 metara sa 11,0 sekundi, koji je oboren tek posle 10 godina.
Kao narednik, 1941. godine je zarobljen i godine okupacije je proveo u logorima u Nirnbergu, Kelnu, Trijeru. Posle rata Popović je više godina radio kao tehnički rukovodilac FK Crvena zvezda




No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Milovan Jakšić - tehnički rukovodilac                                           
08.03.1952. - 19.02.1953.



Uspomena na Milovana Jaksica                                                                                                                              

Clan Crvene zvezde od njenog osnivanja,jedan od clanova tehnicke komisije Fudbalskog kluba, Milovan Jaksic,podlegao je emboliji,u svojoj hotelskoj sobi, u trenutku kad se spremao da podje s timom na stadion. Ova tuzna vest, stigla je iz Kaira, 26.12.1953. god.
Telo pokojnikovo preneto je prvim Jugoslovenskim brodom u domovinu, i u Beogradu je sahranjeno sa svim pocastima u prisustvu ogromnog broja sportista i gradjana.

Tezak gubitak za nas fudbal                                                                                                               

Sve nas koji smo dobro poznavali Milovana Jaksica,gledali ga na fudbalskom terenu, saradjivali sa njim na mnogim poljima fudbalske i sportske delatnosti, vest o njegovoj iznenadnoj smrti, duboko je potresla i ozalostila. To je osetan gubitak za nas fudbal,jer Milovan Jaksic je bio vredan i pozrtvovan rukovodilac,dobar strucnjak i dobar covek. I zato su ga svi cenili i voleli.
Njegovo decastvo je bilo tesko i neveselo. Rodjen je 1909.godine u Kolasinu,a odrastao je u sirotistu u Kragujevcu,jer mu je otac poginuo u I svetskom ratu,a majka nije mogla da se brine o svojoj deci. Nekoliko puta su ga selili po raznim decijim domovima, i posto je to bio tezak i mucan zivot, mali Milovan je pobegao iz sirotista, dosao u Beograd i zaposlio se kao segrt u jednoj knjizari.

U sesnaestoj godini prvotimac                                                                                           

U tim danima, Jaksic je prvi put upoznao cari fudbalske igre i postao je clan Sokola (docnije BASKA). Imao je 16. godina, kada je branio gol u prvom timu svoga kluba, a vec u 17. godini, bio je rezerva u drzavnoj reprezentaciji za utakmicu s Madjarskom, u Budimpesti.
Drzavni dres je prvi put obukao na utakmici protiv Bugarske, 1930. godine, u Beogradu (6:1). Ukupno je devet puta bio reprezentativac i dva puta je branio gol na nezvanicnim medjunarodnim utakmicama.
Igrao je u reprezentaciji Beograda, u vise mahova gostovao je s BSK-om na raznim turnejama po inostranstvu, a jedno vreme je branio gol praske Slavije, i to onda, kada je Planicka bio slavan golman.

"El gran Milovan"                                                                                   

U Montevideu, 1930. godine, na prvom svetskom prvenstvu, Milovan Jaksic je pobrao najlepse lovorike u svojoj fudbalskoj karijeri. On je bio junak pobede nad Brazilom (2:1). Branio je tako dobro, da ga je Juznoamericka stampa nazvala "El gran Milovan". Bio je najbolji golman prvog svetskog prvenstva, a njegovo se ime jos pominje u Juznoj Americi.

Vredan rukovodilac                                                           

Prestao je da igra fudbal, onda kada je Severin Bijelic - a to je bilo negde pred rat 1941. god., dozreo toliko da je Jaksic stekao uverenje da ce ga mladi golman dostojno zameniti. Sam je ostavio fudbalske cipele,i posvetio se odgajanju mladih igraca.
Odmah posle rata, Jaksic je bio jedan od prvih saradnika u osnivanju Crvene zvezde, i od 1945.godine, neumorno je i predano radio u nasem klubu. Imao je razne funkcije, i isticao se marljivim radom, silnim zalaganjem i pozrtvovanjem.

Divan covek i voljen prijatelj                                                                       

Milovan Jaksic je jedan od nasih najistaknutijih fudbalera. Ali on je bio i divan covek, krasne naravi, miran i blag, taktican, s puno razumevanja za svakog, i zato je bio veoma omiljen i svi koji su ga poznavali, voleli su ga iskreno, kao najboljeg prijatelja.
I zato sto je bio takav:odlican, skroman i talentovan sportista, vredan i koristan fudbalski rukovodilac, dobar otac i drug, njegova iznenadna smrt je tezak udarac za sve nas i nas fudbal. Voleli smo ga i cenili. Za njim je ostala praznina, i tiha tuga u nasim srcima, topla uspomena na junaka mnogih pobeda i dobrog coveka.

(Iz monografije SD Crvena zvezda 1945.-1960.)















BASK - Jedinstvo (1938.)


S jedne od poslednjih utakmica pred Drugi svetski rat: BASK - Zemun 4:2 (februar 1941.). Desno je M. Mitrović


Polufinale SP u Urugvaju




Milovan Jakšić i igrači BASK-a, 1930.





Na svečanom otvaranju u Montevideu barjak je nosio Milovan Jakšić (Foto iz zbirke Sokolke Jakšić)
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.


Bela

Dr Aca Obradović - tehnički rukovodilac
19.12.1953. - 09.03.1954. (komisija)
21.10.1960. - 16.04.1963. (komisija)


Kao generalni sekretar
16.04.1963. - 18.05.1965.




Doktor O


Dvadeset trećeg juna 2000. fudbal i Beograd ostali su bez dr Ace Obradovića, "Doktora O", bez jedne vanserijske ličnosti, možda simbola vremena u kome se s izvesnim razlozima govorilo da ljudi na vlasti ne bi trebalo, ako neće komplikacije, da diraju tri institucije: Patrijaršiju, Politiku i Crvenu zvezdu. Bogami ni "Maderu", u vremenu u kome je ta kafana u javnosti doživljavana kao nekakav senat. Iz odlomaka iz opusa izjava samog Dr O vidimo da je Tehniko bio čovek sa istančanim, porodično negovanim osećajem za kafanu, tu važnu instituciju srpskog društva, u kojoj se mešaju i razvodnjavaju "revolucija" i "reakcija", u kojoj se testira volja moćnih i moć "čaršije", u kojoj se sastaju moć, umeće i novac Smislio je i definiciju tog fenomena: "Bez Madere nema karijere." Priča se da je bivši glavni urednik "NIN"-a Dragan Marković, inače stalni posetlac "Madere", stoik kad gubi u političkim obračunima, pri kraju Osme sednice uzbuđeno rekao svom prijatelju-saradniku: "Ovi kako su krenuli, ući će i u 'Maderu', tu ćemo se braniti od stola do stola..." Kad je saradnik počeo da prepričava tu parabolu, s "druge strane" je došao suv komentar jednog i sada moćnog čoveka: "Da, izbaciće ih i iz 'Madere'..." Intriga kaže da se osipajuće i ostarelo društvo iz "Madere" ipak branilo - navodno je pre dve godine čak upriličeno prerano krečenje da bi se sa zida ove kultne kafane nekako skinuo poster jednog novog biznismena i njegovog kluba. Vreme, taj neumitni sudija, odnelo je "četnika" među "partizanima", kozera, trgovca, igrača na žici, "tehnomenadžera" s menadžerskom licencom, čoveka koji je na svojoj koži testirao (ne)fleksibilnost jednog sistema "negde između" istoka i zapada, čoveka koji je kvario imidž jednog režima, ili je taj imidž svojim "nestašlucima" stvarao, "mahera" koji u ovom vremenu mora da deluje naivno, tipa koji je samo igrao malo otvorenije od onih koji su imali više moći, onih sa kojima se nekako osećao ravnim, stručnjaka ili mešetara, doktora medicine ili fudbalskog tehnika kome se nikad nije posrećilo da bude selektor, prognanika iz fudbala ili njegovu "siva eminencija"... Mit postaje vlasništvo i onih koji, kao potpisnici ovih redova, nemaju nikakve veze s fudbalom, a ni s "Maderom", može da preraste u duhovno nasleđe i urbani folklor jednog velikog grada. Dr Aca Obradović (1922-2000), koji je i bio i nije bio sve što mu se pripisuje, inače miljenik novinara, neće više davati nikakve komenare.

(Ne)podobni četnik

"Za vreme rata bio sam u četnicima", seća se Aca Obradović u intervjuu koji je dao "NIN"-u '94. "U Mionici kod Valjeva, svi su, normalno, bili četnici." Iako zbog dvogodišnjeg "staža" u četnicima nije imao velikih problema, bar kada je reč o zatvorskim kaznama (pošto su ga Nemci zarobili '42, godinu dana proveo je u logoru na Banjici, odakle je pobegao, zatim dve godine boravi u Beču, da bi se '44. ponovo pridružio četnicima u Mionici), ipak je taj detalj iz njegove biografije u poratno vreme bio u najmanju ruku "otežavajuća okolnost". Kada su ga, po osnivanju kluba, Boba Mihajlović i Bobek pozvali da dođe u Partizan, to je bilo neizvodljivo upravo zbog "političke nepodobnosti". Po formiranju Crvene zvezde Aca Obradović ulazi u proširenu upravu tog kluba.

Generali

"Generali i vojska su držali Partizan. U Zvezdi je bila uglavnom omladina, i zbog toga je Zvezda bila popularnija. U Partizanu je bilo mnogo Hrvata, što u rukovodstvu, što u fudbalskom pogonu. Setimo se samo Bobeka, Čajkovskog, Zebeca, Belina, Šoštarića... To je takođe bilo od uticaja. Mi smo imali gotovo sve igrače iz Srbije i Beograda. Bilo je tu neke nacionalne podeljenosti. To se tada zvalo reakcija, a sada patriotizam", govorio je "dr O" o tim vremenima i rivalitetu koji je od početka postojao između dva najveća kluba ("NIN", 1. jul '94).

"Policijski klub" ili prosto "Zvezda"

Aca Obradović je, inače, negirao uvreženo mišljenje da je Crvena zvezda "policijski klub". Smatrao je da taj epitet nosi ekipa Radničkog, a da je Zvezda "oduvek bila klub beogradske omladine, univerzitetski, akademski", i da je zbog toga "uvek imala najviše navijača" ("NIN", 10. jun 1992).

Govorio je da "bez Zvezde ne može da živi" i da mu je "životni san da Zvezda bude prvak Evrope". Kada se to dogodilo '91. u Bariju, za Acu Obradovića to je bilo zadovoljstvo koje "ne može rečima da opiše". Zbog Zvezde se odrekao akademske karijere, a bio je odličan student Medicinskog fakulteta i posle završetka studija postao je asistent. Pred dilemom da li da bude docent na fakultetu ili direktor Zvezde, odabrao je ovo drugo.

Beara

"Sve je u stvari zavisilo od Ace Obradovića. On je udario temelje velikoj, modernoj, evropskoj Zvezdi. Aca je veliki čovek Zvezde", rekao je svojevremeno u intervjuu Bori Krivokapiću "moćni čovek tog kluba" Draža Marković. Isti je morao da demisionira iz uprave Crvene zvezde zbog afere koja je izbila dovođenjem iz Splita u Beograd Vladimira Beare. U tom poslu došla je do izražaja snalažljivost, pa i mangupluk Ace Obradovića. Zbog tadašnjih propisa, po kojima je fudbaler koji prelazi iz tima u tim imao sedam dana fore da se predomisli, Aca je bukvalno krio Bearu nedelju dana jer je Hajduk imao dobre veze sa UDB-om.

"Plašili smo se da mogu uticati na Bearu da promeni mišljenje", govorio je o toj aferi Obradović. "Krili smo ga tako te nedelje preko dana, a uveče bi se pojavljivao na javnim mestima gde je mogao da bude viđen, ali svako veče u drugom gradu. Recimo, kada smo ga krili u Topoli i sutradan odmah odveli u, čini mi se, Kragujevac, u Topolu je istog dana stigla federalna policija. Ali kasno, naravno."

Veliki golman dobio je opremljen stan u Beogradu, a šuškalo se da je dobio i pare koje su mu isplaćene u inostranstvu, što je na neki način potvrđivala i jedna izjava Draže Markovića. Aca Obradović je to negirao. Kao što je u tom transferu bio prvi, a potom je doveo u Zvezdu i Zebeca, pa Vasovića iz Partizana, što je za ono vreme bilo nečuveno, tako je prvi platio velike pare za jednog igrača, za Ostojića iz niškog Radničkog za koga je Zvezda dala dva miliona dinara, "koje su skupili beogradski privatnici", kazaće tim povodom, ali će kasnije dodati da su to bile "uludo bačene pare".

Kontroverzni događaji ili, prosto, vreme, ostavili su trag na odnose čoveka i kluba u kome je bio od osnivanja. "Zvezda izgleda ne oseća potrebu za mnom, ne zove me. Ja sam neću da idem, i tako se mimoilazimo", govorio je, ne bez gorčine, Aca Obradović krajem '76. i priči dodao još turobnih tonova. "U fudbalu postoji jedan genije koji je, nažalost, bez posla. Taj genije je Dragoslav Šekularac. Ubeđen sam da će biti veliki trener, kao što je bio veliki fudbaler. Možemo da pričamo šta god hoćemo, ali Šeki o fudbalu sve zna." Šekija je, kada je imao 17 godina, Dr O ubacio u prvi tim Zvezde.

Golman, ili beše half

Prilikom kupovine igrača bilo je i smešnih situacija. U jednom intervjuu pre dvadesetak godina govorio je o igraču Spartaka iz Subotice, čijeg imena nije mogao da se seti, a po koga je krenuo jedne noći da bi preduhitrio konkurenciju. "Nesreća je bila što su dva fudbalera Spartaka stanovala u istoj zgradi. Lepo uzmemo čoveka, stavimo ga u kola i krenemo za Beograd. Negde na pola puta, posle mojih 'izliva nežnosti' kako će on biti strašan half, te veliki centarfor, momak nekako dođe do reči i uspe da kaže kako on kao golman teško može sada da menja mesto na terenu. Tada ga vratismo nazad i uzesmo pravog."

Posao

"Aca je prvi u zemlji počeo da od fudbala 'pravi posao', nailazio je na mnoge otpore i suprotstavljanja. Ta orijentacija je 'stekla pravo građanstva'; Aca je, međutim, bar u Beogradu, ostao bez mogućnosti za rad. Ali, za Acu nema problema..." (Draža Marković "Život i politika").

Svetsko prvenstvo u Čileu 1962. podudarilo se sa čuvenim Titovim govorom u Splitu u kome je, osim pominjanja bratstva i jedinstva u oftalmološkom kontekstu, rekao i da "nema profesionalizma, da moramo da se oslanjamo na amaterizam". I dok su drugi reprezentativci, učesnici završnog turnira, imali i dnevnice i premije, naši fudbaleri su bili - bez prebijene pare! Iako je od naših iseljenika u SAD uspeo da namakne novac igračima za premije, rukovodstvo reprezentacije, zastrašeno Titovim govorom, to nije dozvolilo. Tim je po završetku takmičenja "prodat" za 48.000 dolara. "A vredeo je bar milion dolara", vajkao se potom Aca Obradović.

Tehnomenadžer

Odlukom Gradskog komiteta komunista Beograda, 1966. biva najuren iz Zvezde zbog "tehnomenadžerstva". "Tražio sam da mi objasne šta je to 'tehnomenadžerstvo', ali nisu uspeli, nije znao niko da mi objasni", govorio je Dr O skoro tri decenije kasnije. Iste godine odlazi u SAD i "za dvanaest dana", kako je sam kazao, napravio je ekipu San Francisko Klipers. Pet igrača iz Jugoslavije, nekoliko iz Portorika i Brazila, Ivana Toplaka je doveo za trenera i u prvoj sezoni osvojio šampionsku titulu! Amerika je postala i zemlja fudbala. Za dvadeset godina u toj zemlji biće registrovano preko 30.000 juniora, fudbal će ući u škole i na univerzitet, veliki biznis će naći svoj interes, a kruna svega biće organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu 1994.

Godine 1982. Aca Obradović je dobio dozvolu FIFA-e da radi kao menadžer. "Godinama sam pokušavao da je dobijem", rekao je tom prilikom. "Međutim, to je toliko zapetljano i teško išlo da sam već mislio da dignem ruke od svega. Sada sam ja prvi menadžer sa licencom kod nas ." Do danas je ostao i jedini naš fudbalski srtručnjak sa pomenutom licencom.

Rankovićevih 200 dolara

Koreni "tehnomenadžerstva" Ace Obradovića i ulaska novca u fudbal sežu u daleku 1952. i vezani su za tadašnjeg svemoćnog čoveka UDB-e Aleksandra Rankovića. Naime, naša reprezentacija je na Olimpijskim igrama u Tampereu igrala utakmicu protiv reprezentacije SSSR-a. S obzirom na plamteći sukob Tita i Staljina bilo je to "više od igre", utakmica koja se nije smela izgubiti. Prva je završena nerešeno 5:5, a drugu smo pobedili rezultatom 3:1.

"Bio je to dotad neviđen doček i događaj", seća se Aca Obradović povratka igrača u Beograd. "Dobili smo premije po 200 dolara... Vođa puta bio je neki Stanković, tada direktor 'Jugometala', čiji je rođeni brat bio Rankovićev zamenik. Taj Stanković nam je rekao da je Ranković u prvom trenutku odredio premije od po 500 dolara. Međutim, te pare koje smo dobili za to vreme su bile neviđene. Onda smo otišli na more u Dubrovnik. Bilo je sveopšte oduševljenje."

Marakana

Ideja za gradnju "Marakane" u Beogradu pripada Aci Obradoviću, a neposredan povod za izgradnju novog stadiona bila je zabrana igranja polufinalne utakmice KEŠ-a 1957. na starom stadionu - "zbog dotrajalosti tribina". Glavni operativac bio je tadašnji direktor Geneksa Vlada Višnjić, ali sam Dr O kaže da je "iza svega stajao Krcun".

"Svetsko je pravilo da velikim klubovima rukovode oni koji imaju pare ili oni koji imaju vlast. U kapitalizmu su to ljudi koji imaju pare, a u socijalizmu oni koji imaju vlast." ("NIN", 8. jul '94)

Prva doživotna

Po povratku iz SAD Aca Obradović odlazi u Ljubljanu i postaje tehnički direktor Olimpije. Ta avantura će se po njega neslavno završiti jer će sredinom aprila '74. Disciplinski sud FSJ-a, posle "razmatranja regularnosti pojedinih utakmica prošlogodišnjeg prvenstva", doneti, uz ostale, i odluku o tome da se "dr Aca Obradović doživotno diskvalifikuje zbog pokušaja da režira rezultat utakmice između Sutjeske i Olimpije". U vreme kada se afera rasplamsavala novinaru zagrebačkog "Vjesnika" Aca Obradović je rekao: "Za mene kažu da sam 'maher', da znam načine izigravanja, da poznajem sve 'folove'. Ima u tome istine. Nisam se juče rodio, a fudbal mi je godinama bio posao. Kupovao sam igrače. Za kvalitetnog fudbalera bih sve dao. Snašao bih se i napravio prekršaj ako bi to trebalo. Ali, utakmice i bodove ne bih kupovao! Nemam putera na glavi, i ovakva završnica nije moje maslo."

Po izricanju kazne Aca Obradović je posle nešto više od godinu dana ipak dokazao svoju nevinost i kazna mu je ukinuta. U sličnoj situaciji nalazio se još dva puta, i posle svega je izjavio: "Bio sam tri puta doživotno kažnjavan zabranom vršenja svih funkcija u fudbalu. Sva tri puta sam pomilovan zbog - nedostatka dokaza... Moj najveći 'greh' u fudbalu bio je, a to nikada nisam ni krio, što sam za Zvezdu kupovao igrače. Nikakve druge 'mućke' ne mogu se dovesti u vezu s mojim imenom".

Madera

Aca Obradović je lansirao krilaticu "bez 'Madere' nema karijere". U vreme kada je on bio jedan od čelnika Crvene zvezde u "Maderi" se skupljala raznolika ekipa - od onih koji su vodili klubove, pre svega Zvezdu, znači političari i fudbalski stručnjaci, preko sportskih i političkih novinara, do glumaca. Sudbina mnogih ljudi je na ovaj ili onaj način određena razgovorima za nekim od stolova te poznate kafane, bilo da je reč o igračima ili trenerima, političarima, privrednicima ili novinarima.

Kafana mu je, inače, bila strast. Otvorio je veliki motel u Ljubljani (prodao ga kasnije državi), a pre nekoliko godina i kafanu u rodnoj Mionici. "Kako i ne bih kada su moj čukundeda, deda i otac bili kafedžije", govorio je. Kada ga je pre šest godina novinar "NIN"-a Luka Mičeta upitao "na šta konkretno misli" kada kaže da "želi u Beogradu da otvori pravu svetsku kafanu kakvu Beograd treba da ima i kakvu zaslužuje", Aca Obradovića je odgovorio: "Hoću da kupim 'Maderu'". Nije je kupio. Možda i zbog toga "Madera" više nije ono što je bila.

ANEGDOTA O OSTOJIĆU:

Jedna anegdota, vezana za Niš i Radnički.
Stevan Ostojić, kasnije Zvezdin igrač, igrao u Radničkom i bio poznat po muljanju u protivničkom šesnajstercu. Ne nekoj utakmici, dobije loptu ispred protivničkog gola, pa krene levo, pa desno, pa dribling, pa se saplete, pa opet uzme loptu, traje to a jedan uzbuđeni navijač, ne može da gleda, pokrio oči rukama i pita:
-Jel ga dade?
a drugi, pored njega odgovora:
-Još ga dava.








No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Srđan Mrkušić - tehnički rukovodilac                                         
09.03.1954. - 08.03.1955.


No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Vladislav Mitrović - tehnički rukovodilac                       
07.02.1955. - 02.02.1956. (komisija)


No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Rajko Mitić - tehnički rukovodilac
01.04.1963. - 01.07.1967. (komisija)







No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Vladimir Cvetković - direktor FK Crvena Zvezda
26.02.1993. - 01.12.2001.









No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Ferid Ćimić i Čeda Šikuljak - generalni sekretari
16.02.1948. - 29.01.1950.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Slobodan Ćosić - generalni sekretar                           
29.01.1950. - 15.01.1951.
01.01.1957. - 01.03.1959.
18.05.1965. - 25.10.1976.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Slobodan Ćosić i Čeda Šikuljak - generalni sekretari
16.01.1951. - 14.02.1953.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Milan Despotović - generalni sekretar  
14.02.1953. - 31.01.1956.
03.03.1959. - 16.04.1963. (zajedno sa Đorđem Mirkovićem kao sekretarom)
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Vladislav Mitrović - generalni sekretar
31.01.1956. - 01.01.1957
.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.


Bela

Miodrag Petrović vd - generalni sekretar
25.10.1976. - 07.03.1977.
01.06.1977. - 15.08.1977.
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Slobodan Dragojević vd - generalni sekretar
07.03.1977. - 31.05.1977.



Slobodan Dragojević rođen je 1926., a u Crvenoj zvezdi je još od 1952. godine. Bio je predsednik i potpredsednik Bokserskog kluba i član Uprave SD Crvena zvezda. Na mesto v. d. generalnog sekretara došao je sa funkcije predsednika Komisije za finansijsko - materijalno poslovanje našeg kluba.
Po zanimanju je bio grafički inženjer, direktor filijale "Grafike". PPOR spoljna trgovina. Više puta je odlikovan od strane predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Za rad u fudbalu i fudbalskoj organizaciji je 1976. godine odlikovan Ordenom rada sa srebrnim kracima.


No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Konstantin Zečević - generalni sekretar
15.08.1977. - 01.05.1983.


(1922-2015)


U dugom i plodnom životu Zečevic je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskom, a pre svega u srpskom fudbalu. Bio je među najistaknutijim fudbalskim sudijama na prostoru bivše Jugoslavije i jedan od malobrojnih srpskih arbitara koji je imao čast da sudi na svetskom prvenstvu, sapšteno je na zvaničnom sajtu Fudbalskog saveza Srbije.

Kao sportski radnik, Zečević će trajno ostati upamćen u istoriji srpskog fudbala, jer je 28 godina obavljao funkciju generalnog sekretara Fudbalskog saveza Beograda. Punu deceniju Zečevic je bio generalni sekretar FK Crvena zvezda i to u vremenu kada je taj klub krcio sebi put ka evropskoj i svetskoj tituli.

U sudijskoj karijeri Zečevic je u 25 zemalja Evrope i sveta sudio 75 međunarodnih meceve. Kruna njegove sudijske karijere bilo je učešće na Svetskom prvenstvu u Engleskoj 1966. godine. Na tom prvenstvu bio je glavni sudija na utakmici SR Nemacka - Argentina, a na tri meča obavljao je ulogu pomocnog sudije.

U međunarodnoj klupskoj konkurenciji najveće priznanje dobio je 1968. godine kada je u Tokiju sudio meč za titulu u Internacionalnom kupu izmedu Mančester junajteda i Estudijantesa (Argentina).













(fotografije: @znanac )
No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.

Bela

Vasa Stojković - generalni sekretar
01.01.1980. - 30.06.1983.



(8. januar 1923. Beograd -  26. jun 2008. Beograd)

Bogat život i sadržajna i karijera obezbedili su Vasiliju Vasi Stojkoviću počasno mesto u istoriji srpskog i jugoslovenskog sporta. Sportista, novinar i funkcioner, tokom celog života pedantni hroničar zbivanja (aktivni učesnik) i publicista, sasvim sigurno i istoričar sporta, do poslednjeg daha je ostao u prvim redovima najpredanijih sportskih poslenika koji su delovali na ovim prostorima.

Bio je izuzetan stvaralac, pisac, urednik, organizator svakog posla kojeg se prihvatio. Njemu je jednostavno sve polazilo za rukom i perom. I ne zna se gde je više postigao, gde se više proslavio. Kao urednik sportske rubrike "Večernjih novosti", kao generalni sekretar nacionalnog fudbalskog saveza, generalni sekretar Crvene zvezde, ili kasnije kao strastveni, ali pedantni i postojani pisac knjiga čija je osnovna preokupacija bila fudbal.

"Jedan od osnivača košarkaškog kluba Crvena zvezda. Postavio sve reflektorske stubove na stadionu na Kalemgdanu. Jedan je nakrivo nasadjen. On ga betonirao. Osvojio je šest "zvezdica" od 1946. do 1951. Inspirisao se u defanzivnim zadacima, bio je nažan, brz, imao je visok odraz, odličan udarac. Godine 1951. tada već kao funkciner, vodja puta, muške ekipe na turneji po Švajcarskoj u Friburgu igrao kao vodja puta usled nedostatka igrača. Ušao u igru 15 minuta pre kraja i dao deset koševa. Doprineo pobedi."

Diplomirni pravnik bio je izmedju ostalog i kreativni operativac najvećih medjuarodnih fudbalskih priredbi kao što su bili finale Kupa šampiona 1973. i Prvenstvo Evrope 1976, zatim je bio i šef službe za štampu, radio i televiziju Mediteranskih igara u Splitu 1979. godine.

Počeo je kao košarkaš u slavnoj generaciji velikana Saše Geca i Nebojše Popovića, generacije izuzetnih majstora sporta, kasnije i velikih intelektualaca koji su ostavili značajan pečat u svim poslovima koje su obavljali. Vasa Stojković bio je 26 puta košarkaški reprezentativac, a ceo radni vek od četiri decenije proveo je u fudbalu. Do 1971. godine kao novinar, a posle toga, do 1983. kao fudbalski funkcioner.

Vasa Stojković je objavio 14 knjiga, svaka od njih je postala udžbenik iz sportskog novinarstva i publicistike sa bogastvom podataka, fotografija i istorijskih činjenica koje bi izčezle u vremenu da ih on nije prikupio i sačuvao do zaborava

"Večernje novosti" mogu se pohvaliti da su u prvim danima postojanja, a i nešto kasnije, imali izuzetne urednike sportske rubrike. Nije onda ni čudo što se često govorilo da su "Novosti" dostigle vrhunac sportskog novinarstva. Stojan Protić, Vasa Stojković, Mihajlo Rašić uz pomoć svojih saradnika udarili su temelj nečemu što je stvorilo prepoznatljiv imidž u izveštavanju i komentarisanju, u već poznatoj formi: brzo, kratko i jasno. I u vreme kad su "Novosti" dostizale rekordne tiraže, i kad je sportska rubrika brojala samo četiri člana. I dok je Stole bio pre svega pisac, Rašić pronicljivi komentator, Vasa je bio sve to zajedno i još iznad svega veliki organizator. Bio je "crnac" od jutra do zatvaranja lista. Nikad mu nije bio potreban pomoćnik, svaki rukopis on je sam pročitao, svaki naslov sam dao, svaku sportsku stranu sam napravio. Bio je jednostavno najveći profesionalac u celokupnom sportskom novinarstvu ondašnje velike Jugoslavije. Postojao je u to vreme veliki trio među sportskim perima: Zvone Mornar ("Sportske novosti", Zagreb), Ljubiša Vukadinović ("Politika") i Vasa Stojković ("Novosti"). Teško je reći ko je bio bolji, veći, čitaniji. Ali bez njih se nije moglo, a što oni napišu zvonilo je do opšteg priznanja. Oni su uvek pogađali u metu, a svakom događaju i kad se slavi i kad se gubi pridavali odgovarajući značaj. Bili su velemajstori svog zanata, toliko slični, a opet različiti, toliko puni lepih i snažnih reči, ali uvek objektivni i svuda prisutni. Bez njih se u ono vreme nije moglo. A generacije iza njih imale su šta i od koga da nauče. Uz sve to, Vasa je imao i specifičan osećaj da predvidi događaje i da već izjutra pripremi stranu i prostor u novinama za moguće zlatne i ostale medalje. I kad je izveštavao sa Olimpijskih igara, svetskih ili evropskih prvenstava, svojim prepoznatljivim stilom znao je da oduševi. Još bolji je bio kad je u redakciji slične događaje pakovao u stranice forsirajući fotografije, dajući naslove. Vasa Stojković je prvi u brojeve "Novosti" od subote i ponedeljka uveo sportske dodatke na po osam strana, organizovao je mnogobrojne nagradne igre i akcije od kojih je najuspešnija bila "Čitaoci "Novosti" sastavljaju reprezentaciju", kada je pošta odgovore čitalaca donosila u džakovima, a on s ponosom govorio: "Niko nas za deceniju nije pretekao nekom iole važnijom informacijom". Kada su Vasu Stojkovića povodom jednog od jubileja "Novosti" upitali koje je sve velike novinarske nagrade dobio, kako kaže, pomalo prkosno je odgovorio: "Već odavno sam dobio sve najveće nagrade. Prvu, radio sam u listu čiji je dnevni tiraž prelazio 700.000 primeraka. I drugu, hiljade čitalaca "Novosti" počinjale su da čitaju naš list od poslednje strane"... ) ovako su se od velikana srpskog sporta oprostile njegove Večernje novosti.

(viminetsport)



No, Crvena zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre. Tako je i ovaj veliki klub stekao oreol velike zajebancije svega i svačega kao glavne oznake beogradskog duha.


Цитат: 19Simke93
Нисам ја навијач Звезде јер сам ја њој потребан, него она мени. Када год сам у могућности, ја тих 2 сата недељно не бих мењао ни за шта друго.