ФСС и селективна правда?

Фудбалски савез Србије наводно је донео одлуку да ФК Црвена звезду и ФК Партизан казни са по два бода због „непримерених медијских наступа“. Реч наводно користимо зато што такво обавештење није објављено на сајту ФСС-а ни на сајту Заједнице прволигаша, већ смо, гле горке ироније, обавештени кроз – медије. Стога, још увек није јасно да ли је одлука стварна или покушај застрашивања, иако не знамо кога пошто је казна сама по себи неозбиљна и не производи позитиван ефекат у погледу овог проблема. Да, проблем постоји, али је другачије природе у односу на онај који челници ФСС-а желе да представе.

Оно што се, заправо, дешава је класична замена теза и спровођење селективне правде од стране Савеза или Заједнице. Нисмо сигурни у чијој је ово надлежности, а није ни важно, јер је управо то један други проблем о коме спортска јавност ћути – да се и Савезом и Заједницом управља из једног центра. О томе у неком другом тексту, а овде о актуелном лицемерју. Наиме, ФСС, изгледа, признаје само писане форме саопштења, док она у видео форми не види као „тровање јавности“. Поставља се питање: каква је разлика да ли се клуб „тровањем јавности“ оглашава на клупском сајту у писаној форми или на клупској телевизији у видео форми?

Сви смо сведоци да се ФК Партизан месецима уназад преко своје званичне клупске телевизије, најмање једном недељно, оглашава у јавности. Садржина овог оглашавања чест је предмет згражавања јавности, јер оно што водитељ званичне клупске телевизије Партизана и незванични портпарол клуба, као став ФК Партизан пошто је у питању завнична клупска телевизија, износи у јавност је у најмању руку неумесно, најчешће веома некултурно, али пре свега опасно, јер та телевизија недвосмислено распирује мржњу.

Поставља се суштинско питање: како је могуће да се у исту раван стави повремено, реактивно и умерено оглашавање ФК Црвена звезда и редовно, углавном седмично оглашавање ФК Партизан, представљено речником припитих острашћених навијача и садржајно елементима за које би одговорно лице морало, у најмању руку, на информативни разговор како би пренело своја сазнања о елементима кривичних дела?

Оно што се може закључити јесте да је у питању страх челника Савеза од спровођења различитих мера у случају Црвене звезде и Партизана, па се управо због тога предлажу и једнаке казне. Последица тога јесте и спровођење селективне правде, јер никако не може бити праведна казна у којој се у исти кош стављају повремени „преступници“ и стални преступници и кажњавају истим мерама. Суштинско питање је: Кога се плаши Фудбалски савез Србије? И да ли је посреди страх или, заправо, свесна намера да се правда спроводи селективно?