Фудбал каријере Славољуба Срнића!

Доласком Владана Милојевића на клупу Црвене звезде уследила је потпуна рехабилитација његовог старог познаника и ученика, који од доласка у наш клуб игра апсолутно најбољи фудбал своје каријере!

„Петардом“ у Сурдулици црвено-бели су цементирали позицију лидера на табели, а гол који је постигао Славољуб Срнић био је његов пети ове сезоне (наравно, не смемо заборавити ни асистенције, попут оне у Прагу). Пет голова је више него што је постигао за читаву претходну сезону која се слободно може окарактерисати као сезона стагнације. Негде између клупе и лоше форме налазио се хитроноги крилни играч, који се све више и више у јавности профилисао као „човек задатка“, без препознатљивих офанзивних доприноса. Ипак, доласком тренера који у душу познаје његове квалитете и који је спреман да ради максимално како би из свог добро познатог ученика извукао све оно што је негде било сакривено, јасно је да Срнић може да има јако важну улогу у овом тиму Црвене звезде.

Ко прати игре нашег тима под новим тренером, као и његову методологију, биће му јасно зашто је Срнић један од најважнијих његових играча (поред неприкосновеног Јовичића, и генерално позиције задњег везног која је можда и најважнија у формацији коју Милојевић форсира). Тактички јако захвалан играч, физички одлично припремљен, спреман да трчи до изнемоглости, одлично сарађује са беком у дефанзиви – све су то карактеристике које је Славољуб и раније поседовао, али сада су максимално дошле до изражаја. Ипак, оно где Срнић евидентно прави разлику као никада до сада у нашем дресу је све боља кретња, јер наш крилни играч боље разуме тренутну шему игре и „капира“ када и где треба да се нађе, како да нападне простор и како да искористи смушеност противничких дефанзиваца, а како га генерално карактерише квалитетна завршница, самим тим ни голови нису изненађење. Срнић није добар креативац, нити претерано добар техничар попут његовог колеге Радоњића са друге стране терена, али уз праву лопту од Канге (или у јучерашњем случају, Доналда), као и квалитетну кретњу, Срнић постаје убојито оружје. Наравно, поновићемо да огроман део заслуга за препород Срнића иду тренеру који савршено зна шта може да очекује од момка којег јако дуго познаје.

Срнић, на нашу радост, није једини који је доживео ренесансу у игри, али његова можда и посебно радује. Од играча који је можда био на излазним вратима, Срнић би (неочекивано) могао да добије једну од кључних улога ове сезоне.