Где би Рикардињо требало да игра?

Три европске утакмице у црвено-белом дресу отвориле су дебату о томе где би бразилски офанзивац, који је веома скупо плаћен (иако је дошао без обештећења, добио је велики новац „на руке“ као слободан играч), требало да игра како би новац уложен у њега кренуо да се оправдава.

Утакмица против Иртиша у Павлодару била је још једна од оних у којој навијачи нису стекли утисак да је Рикардињо играч који прави разлику. Међутим, за разлику од многобројних ситуација у којима се голим оком виде лимити појединих играча и то да ни у једној поставци они не би могли да пруже много више, код Рикардиња је јасно да „зна фудбала“, али се стиче утисак да се његови ресурси у игри чудно користе. Рикардињо за сада лута између класичног крила и полушпица, не преузима претерано велику одговорност у игри, а опет тежи некој једноставности са што мање додира, чиме се бразилски фудбалери заправо и одликују.

Међутим, више од карактеристика које је Рикардињо показао, важније је како га и где шеф Милојевић види. Он би потенцијално могао да симулира оно што је Катаи играо у Црвеној звезди, где би са крила имао сву слободу да пробија бекове, упушта се у игру 1 на 1 и 1 на 2, али делује да капацитете за то нема, или барем не на нивоу нашег Магика. Ипак, и поред те чињенице јасније би било шта Рикардињо заправо и игра, и у ситуацијама у којима би његови дриблинзи и соло креација пролазили, Звездина игра би била мало течнија и конкретнија. Овако, Рикардињо може више, требало би више, али делује да је жртва неке нејасне тактичке поставке у којој он само одлаже лопту другима, док други то исто раде ка њему. Шеф Милојевић ће врло брзо морати да искристалише ко је „газда“ на терену и ко има највећу слободу и одговорност у игри, јер користити скупо плаћеног Рикардиња као неку врсту испомоћи у игри није добро. Рикардињу ће бити потребне асистенције и голови како би оправдао своје довођење, а то у оваквој поставци неће да се деси. Звезда ће врло брзо морати да нађе начин да боље користи Бразилца, и можда је најмање болна варијанта да он заиста на левом крилу покушава више да иде у дриблинге и да покушава сам себи нешто да креира, док паралелно са тим уиграва комбинације са офанзивним везистом (Кангом?) и „игру на прву“, која би требало да помогне у томе да одбрана ривала „испадне“ чиме би и Рикардињо имао више 1 на 1 ситуација пред голманом противника.