Господин човек који воли фудбал

Интересантни детаљи везани за шефа струке Црвене звезде, господина Владана Милојевића, сликовито илуструју колико је он посвећен фудбалу у сваком тренутку…

Фудбалери Црвене звезде забележили су вероватно највећу победу у 21. веку савладавши на гостовању Келн резултатом 0:1. Била је то херојска партија свих наших момака, предвођених плејадом стручњака и фудбалских зналаца са клупе који су агилно крај аут линије, у сваком тренутку, покушавали да утичу на наше момке да буду још бољи и сталоженији на терену. Ипак, пре, током, али и после утакмице у Келну тренер Звезде Владан Милојевић показао је низ квалитетних карактерних црта које наводе на закључак да ништа од овога није случајно, већ је продукт једног системског и квалитетног рада.

„МНОГО ВЕРУЈЕМ У БАБИЋА И РАЧИЋА“

У неформалном делу разговора након завршетка утакмице на RheinEnergie стадиону, док се мирис еуфорије ширио међу присталицама Црвене звезде, један човек је био потпуно хладне главе, потпуно смирен и рационалан. Владан Милојевић је стрпљиво чекао да његов колега заврши обраћање немачким и српским медијима, а док је „убијао време“ у разговору са пријатељима клуба није пропустио прилику да изрази задовољство својим играчким кадром, а нарочито младим играчима попут Бабића и Рачића којима су ове утакмице злата вредне. Подсетио је Милојевић да је Бабић светски првак, подсетио је да је и Рачић јако млад, али да је и такав већ материјал за Јувентус, а на опаске како му се понекад деси ризичан пас који би противнику могао да отвори контру, шеф струке је мирно рекао – „нека дечка, нека ради то до миле воље, на оваквим утакмицама се одраста“. Звезда се не плаши, и не треба да се плаши овако великих мечева. Могла је срећа да не буде на страни нашег клуба па да ударци уместо статива заврше у мрежи Борјана, исто као што је и Кангина лопта из седмог минута могла да заврши у мрежи, а не поред ње. Међутим, „шта би било“ приче не могу да елиминишу чињеницу да стручни штаб:

  • пуно верује својим играчима
  • апсолутно је спреман да пружи шансу млађим момцима, чак и по цену грешака који су саставни део њихове младости и неискуства у европским мечевима
  • ни под којим условима не упада у еуфорију, као што сутра не би упао ни у панику ако ствари не буду ишле по зацртаном плану
  • да перфектно припрема сваки меч и до детаља анализира сваког противника, било да је из домаће лиге или је ривал у Лиги Европе
  • инсистира на преданом и одговорном раду

Ова листа би комотно могла да се продужује и само би персонификовала све оно што су навијачи Звезде дуго чекали – систем рада из којег као резултат произилазе европске победе.

ФУДБАЛ НИЈЕ САМО ПОСАО, ФУДБАЛ СЕ ПРАТИ КАД ГОД ИМА ВРЕМЕНА

Још једна интересантна ствар десила се непосредно након утакмице, док је шеф Милојевић чекао свој ред да се обрати представницима медија. Тренер Звезде је са великим интересовањем пратио све остале мечеве у групној фази Лиге Европе, детаљно коментаришући позицију, форму, и квалитет сваке екипе. У суперлативима је говорио о успеху екипе Естершунда која је лидер групе Ј и која је направила подвиг савладавши бундеслигаша Херту, није био изненађен добром формом Нице и Лација…једноставно, тренер Црвене звезде је показао веома респектабилан ниво интересовања према осталим фудбалским дешавањима у Европи, што јасно доводи до закључка да Милојевићу фудбал није само посао – он фудбал истински воли. Неки тренери ће вам рећи да немају времена да прате остале лиге и тимове поред свог посла, али код Милојевића тога једноставно нема – у сваком тренутну жели да зна ситуацију, упија знање, прати, анализира и ништа не може да га изненади. Чак је показао и висок ниво колегијалности забринувши се за ситуацију свог колеге са клупе Келна који би могао да се нађе на „врућој столици“ уколико не буде остварио добар резултат у Бундеслиги против Лајпцига. Фудбал је лепа игра која спаја људе, фудбалу се радују људи са свих меридијана и јако је пријатно и лепо видети када људи из Црвене звезде показују озбиљан ниво знања, господства и квалитета на европској позорници на којој сваки потез одјекује као бомба. Тим пре је и овај успех који је Звезда остварила добија на још већем значају – иако смо остварили капиталну победу, ни од кога нисте могли да видите стање превелике еуфорије, стање екстазе или потцењивања ривала. Сви су били на свом месту, мирни, сталожени, свесни да још много има да се игра и да један меч не може да одлучи о свему.

Браво, Звездо!