Истина о ККЦЗ: Шта је Вујошевић слагао? – СВЕ!

Заморно је постало писати уводе у текстове којима се треба борити против гнусних лажи које серијски излазе са производне траке, персонификоване у лику тренера нашег највећег ривала. Увод треба да дочара и приближи сврху и циљ онога шта следи, а то је, у овом случају,  попут наслова овог фељтона, кратко и јасно – борба за истину.

Међутим у овом случају, сама садржина и чињенице изнете у истој ће, мислимо, на најбољи начин одрадити посао вокацијски намењен уводу, јер лажи пласиране од стране достојног наследника једног од главних представника науке зване „пропаганда“, са половине претходног века, толико су очигледне и лако разградиве, да никакав увод није потребан да би се правдао напад на исте.

Бавићемо се само једном (врло заморном) конференцијом самопрокламованог другог по величини произвођача НБА играча и та, опет напомињемо, само једна, конференција ће дати јасан увид у начин и метод рада истог. Завршио је ову конференцију Дон Кихот српске кошарке речима: „Шта овде није истина?“, ми ћемо са овим почети и у овдашњем врло популарном политичком стилу, упитати, „А шта јесте?“.  Почнимо редом:

1.

КК Црвена звезда је синоћ проглашена за приватни клуб, и то ни мање ни више, за приватни клуб Небојше Човића, а све „по папирима“. На директан и непосредан начин је изнета тврдња да је Звезда приватан клуб, да је у власништву Небојше Човића и да држава финансира нечији приватни пројекат (наспрам друштвеног вероватно).

Самоуверено и у форми крунског доказа државног терора према мученоме ЈСДП, баци ову лаж у лице целе Србије Душко Вујошевић и не нађе се ни један представник такозване „седме силе“ (ироније ли да исте неко назива силом) да га приупита – на основу којих папира?. По којим је то папирима Небојша Човић власник КК Црвена Звезда? Наравно да се неће наћи ниједан јунак међу овом „силом“, јер да би имали ту част и задовољство да слушају вишечасовна испирања мозгова, морају проћи селекцију великог гуруа кошарке, дисциплине и надасве великог борца за људска права, нарочито права на слободу медија (опет, ироније ли) , а након такве селекције, места за јунаке нема, већ само за Богу – угодне (али о овоме шире у неком другом тексту).

Но, вратимо се започетом. Шта се дешава кад кошаркашки тренер преузме све улоге у клубу, спортском друштву, кад почне да се самоуверено понаша у складу са сопственим уверењем да једини познаје суштину и све аспекте спорта и живота, најјасније се може видети из тврдње коју је изнео и из питања које следи.

КК Црвена звезда, као уосталом и КК Партизан, као уосталом и скоро апсолутна већина спортских колектива у овој држави, постоји и организована је у форми спортског удружења, у складу са одредбом члана 31. Закона о спорту. Спортско удружење је ништа друго до УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА. То су грађани удружени око заједничког циља.

Над удружењем грађана не може постојати право својине. Постављати питање својине над Звездом је исто као постављање питања својине над Партизаном или, на пример, политичком партијом.

Ни у чему не желимо да спутавамо слободарски дух дотичног. Не желимо му ускратити право да се окружи незналицама или право да сам у незнању живи, али му оспоравамо право да се тим својим незнањем (у садејству са све присутном лошом намером) дотиче постојања нашег клуба. Ето вам одговор на оно „Шта вам смета?“.

Да би онима којима право није јача страна (а нажалост, много их је) ова прича била јаснија, ево једног цртежа који би требало да могу да схвате:

2.

Да није само непознавање правног статуса клубова са ових простора његова одлика, већ и немогућност логичке процесије изнетих информација, главни јунак ове приче показао је и када је самоуверено изјавио да Паризан пропада због односа државе према истом, а потом изнео податке по којима КК Партизан, што од државе, што од града, прима приближно два милиона евра на годишњем нивоу.

Некоме, верујемо апсолутној већини, би говорнички бунт у овој реченици био нејасан, јер је контрадикција садржана у истој толико јака да боде очи и здрав разум. Па да ли је заиста потребно доказивати да пропаст КК Партизан и два милиона државног, поклоњеног, новца немају везе једно са другим? Просто да завапимо да и нас тако неко гурне у пропаст.

3.

Насупрот овој тужној причи добили смо пример и мајчинског односа државе према спортским колективима од националног значаја, и то на примеру спонзорског уговора Телекома и ФК Црвена Звезда. Наиме, добили смо фрапантан податак да је наш фудбалски клуб спонзорисан од стране Телекома са чак 3 милиона евра по сезони и то  „након што су навијачи Звезде скандирали против Бориса Тадића, па је он онда мало шутирао пенале тамо и после тога Звезда добила тај уговор“, те да је „уговор додатно повећан након што је Арена купила ТВ права за 1.2 милиона евра по сезони и то унапред“.

Овај податак је вероватно изненадио и људе у нашем фудбалском клубу који су се, опет вероватно, нашли у екстази јер су сазнали да ће добити новац који им ниједан уговор не гарантује. По изнетим подацима Звезда би од тог спонзорског уговора могла измирити чак петину целокупног доспелог дуга.. Наравно, вероватно је уследило разочарење по спознаји да је ове податке дао Вујошевић Душко, што је опет био гарант да овај новац неће никад видети. Трагом ове тврдње дошли смо до прецизних података о спонзорском уговору са ФК Црвена Звезда са Телекомом, који су далеко од оних које је изнео дотични, што нас наравно, није ни мало изненадило:

Уговор је закључен 17.06.2011. године на рок од 46 месеци на износ од  239 милиона и 200 хиљада динара нето, где би исплата прве рате била 01.07.2011. године. 

Овај Уговор гарантује ФК Црвена звезда исплату од 5 милиона и 20 хиљада динара месечно, али овај износ има примарну уговорену намену за факторинг исплату дуга за кредит Банка Интезе. Дакле, Фудбалски клуб нема право слободног располагања овим средствима већ је везан за намену истих и од ових средстава, кад се одбију наменски трошкови факторинг исплате дуга, Звезди остаје мање од девет хиљада евра на месечном нивоу.

Изнети, прецизни и проверени подаци нису ни прићи онима које је Вујошевић изнео у свм обраћању медијима. Вујошећивим монологом највише се штети позиција фудбалског клуба у односу са повериоцима због чега ће, надамо се, и фудбалски клуб реаговати како би се заштитио.

Да су се мало бавили маркетиншком оправданошћу оваквог потеза Телекома или било које друге компаније, као што се не баве (јер су они сами себи „највећи спонзор“, а тржиште је „доста мало“), можда би дошли до податка да је у склопу спонзорског уговора уговорено и реализовано следеће: закључено 13.000 уговора са Звездином пост пејд тарифом, продато око 700.000 звездиних при пејд картица, продато око 10 милиона допуна за Звездину припејд тарифу.

Притом треба истаћи да ФК Црвена звезда и рекламу сваког спонзора на утакмици, и то на националној фрекфенцији, гледа минимум 600.000 људи. Али маркетиншки потенцијали бренда нису ствар од интересовања супротне стране, њих интересују само донације.

4.

Такође се надамо да ће ФК реаговати и поводом ноторне лажи у погледу висине блокаде Пореске уплате. Наиме, тренер КК Партизан је изнео податак о висини укупне блокаде ФК Црвена звезда, регистроване код НБС и исту представио као блокаду, искључиво, Пореске управе.

По Вујошевићу, фудбалски клуб је блокиран искључиво од стране Пореске управе и то за износ који се мери стотинама милона динара. Да ли је потребно подсећати колико износи укупан доспели дуг ФК и колико исти има поверилаца? Да ли је могуће да неко жели представити тренутну, огромну, блокаду рачуна ФК као искључиво дуговање према држави, односно према Пореској управи? Очигледно да јесте, то чини Вујошевић и то у циљу релативизације обавеза које је сам створио.

Словима, милион и по еура обавеза према држави има КК Партизан, дуг који настаје дужи временски период (минимум четири године), дуг због кога овај клуб никада од стране државе није био блокиран до прошле године и дуг који је репрограмиран упркос пробијању свих законских рокова  (можда се ту родила идеја о апартхејду као згодном термину који би могао да се пласира). Уместо да се бави генезом сопственог проблема (као што је то нпр. учинио наш ФК, са својом финансијском анализом свима доступном), Вујошевић се бави туђим.

Позната нам је „туђе слађе“ аномалија људског мозга, али замолили бисмо га да се макар у овом аспекту мане туђег, јер о истом брине довољан број људи.

За разлику од нашег Фудбалског клуба и за разлику од нашег Кошаркашког клуба. ни један клуб, члан ЈСДП, није никада објавио своје финансијске податке попут наведених. Ми данас имамо ситуацију да се намеће, силовањем имплементира, идеја да држава финансијски помаже клубове чланице нашег СД у 15 пута већем износу него чланице ЈСДП.

Па чак и да у неком бунилу поверујемо у такву тврдњу, никада је не бисмо могли проверити, јер до данашњег дана ми, а ни било који грађанин ове земље чије се паре сливају у колектив ЈСДП, (јер државни новац је народни новац) није добио прецизан податак – колико је то новца од државе/народа добило ЈСДП и како је тај новац трошен.

Једино шта од челника, и то од највишег челника ЈСДП, ми чујемо, и то свакодневно, јесу информације (и то, као што видимо, нетачне) о финансирању клубова СД Црвена звезда. Исти никада није нашао за сходно да народу ове земље  који великом већином чине навијачи Звезде предочи колико је новца од њих добио и на шта га је трошио, те колико је од те инвестиције држави кроз порез вратио. У ствари добили смо податак да порез не плаћа.

Једини званичан податак о финансијама друштва које заступа њихов гласноговорник/председник добијен је не од челника Партизана, већ од челника градске уплате по ком је ЈСДП чак три пута више новца добило од СД Црвена звезда у последњих шест година, а то је само на нивоу града.

Ми као савесни грађани ове државе који редовно измирујемо своје пореске обавезе према истој јавно постављамо питање: где су наше паре?

Сматрамо да је одговор на ово питање највиши државни интерес, виши чак и опстанка самопрозване „институције српског спорта“, како га представљају они који стоје наспрам нас.

5.

Опет Вујошевић брине о финансијама нашег Фудбалског клуба када улази у спонзорски уговор истог и руског Газпрома. Вујошевић је уздигао утицај Петра Шкундрића на ниво једног Владимира Путина (истог оног чија је највећа мана бивствовање на највећем српском стадиону), јер како другачије објаснити конструкцију по којој је наш Петар Шкундрић (коме смо вечно захвални на посредовању у добијању спонзорског уговора) наредио управном одбору једне од највећих светских корпорација из области енергетике да Звезди подари 4 милиона евра годишње. Да напоменемо, овде није реч о спонзорству које клубу даје фирма у која се и делимично налази у државном власништву (као што је у питању нпр. НИС), већ се ради о директном спонзорству матичне руске корпорације (прецизније Газпром њефта).

Такође битно је напоменути да тек од претходне године ова цифра износи 4 милиона евра, која је и те како маркетнишки оправдана, али то је, као што смо напоменули, ван менталног опсега оних који се поменутим полуинформацијама баве.

6.

Чини нам се да је највеће непознавање релевантне материје испољено при коментарисање УППР-a, чији су се пун назив добрано помучили  изговорити јунаци наше приче. Сазнали смо приликом њиховог обраћања да су се држава и Ђилас својски потрудили да се овај план усвоји.

О овом питању смо се детаљније бавили у нашем ФЕЉТОНУ.

Оно што је најбитније истаћи јесте је да је Звезда своје обавезе према Пореској управи већином измирила пре усвајања УППР-а, а чак и да није тако (као што други тврде) апсолутно је ирелевантан приговор о процентима намирења нашег клуба, јер исти измирује све своје обавезе у складу са Законом, исто као што је на пример репрограм дуга код Пореске управе.

УППР је, понављамо, ИЗВРШНА ИСПРАВА, има исту снагу као, нпр., правноснажна и извршна пресуда и оно шта је у њој је ЗАКОН за оне на које се односи. Дакле, чак и да су све неистине о процентима намирења Пореске управе и државе уопште тачне, нејасно је са којим аргументима се ова исправа напада, јер је усвојена у ЗАКОНОМ предвиђеној процедури.

Ни  град (Ђилас), ни држава, нису могли помоћи нити одмоћи нашем клубу,  јер су њихова потраживања била занемарљива у класи у којој се налазе. Клуб је искористио све расположиве ЗАКОНСКЕ могућности и изашао из јаме коју су му наменили они који се данас њиме највише баве и то је оно што ТЕ исте највише боли и оно шта не могу никад прежалити, при чему им је причињена бол утолико већа што ни на који начин, једноставно, не могу да разумеју на који начин нам је то пошло за руком, а шта ови не утемељени аргументи из дана у да доказују. У категорију изречених глупости се може сврстати и изјава да се Закон о стечају мења због поступака као што је овај кроз који смо ми прошли, али и о томе неком другом приликом.

7.

О наводном отимању новца Правилницима смо писали у нашем фељтону који можете пронаћи ОВДЕ и о томе се не бисмо поново изјашњавали, јер сви аргументи и даље стоје без ваљаног одоговора.

8.

Већ је дубоко у ноћ, а нашем тексту нема краја, мораћемо одложити наставак ове приче за неки други дан, јер је количина изречених лажи, интензитет искоришћених манипулација толики да наши људски и временски ресурси нису довољни да све обраде у току данашњег дана. Врло ускоро имаћете прилику да прочитате и о исконском апартхејду државним органа према једном клубу, али апартхејду успостављеном у корист КК Партизан. До тада, погледајте видео који говори – све!