ИСТОРИЈАТ ДУЕЛА: Црвена звезда – Ренџерс

У овом тексту ће реч бити о сусретима који је наш клуб играо са глазговским Ренџерсом, који је, не само најтрофејнији клуб Шкотске, са укупно 54 титуле првака државе, већ и клуб са највише трофеја на свету! Ренџерс је 2000. године освојио јубиларни стоти пехар, и тако постао први фудбалски клуб света који је ово урадио у историји фудбала. У овом тренутку Ренџерс у својој богатој ризници има укупно 115 трофеја. Најважнији трофеј свакако представља пехар Купа УЕФА, освојен 1972. године, а у овом такмичењу су играли финале још три пута – 1961, 1967 и 2008. године. Тренутно преживљавају најтеже тренутке у својој историји, пошто су због тешке финансијске ситуације и неизмирених пореских обавеза пребачени у четврту лигу Шкотске, али своју величину показују и у таквој ситуацији, јер и у таквој ситуацији на утакмицама имају пун Ајброкс Парк и 50 000 навијача иза себе.

Са славним шкотским клубом Црвена звезда одиграла је укупно седам мечева: занимљиво, све у најквалитетнијем европском такмичењу.

Све је почело у сезони 1964/65, када су се Звезда и Ренџерс састали у другом колу Купа шампиона. Први меч oдигран је на Ајброкс парку другог септембра 1964., а наш тим нашао се у помало специфичним околностима: за тај меч били су повређени голмани Србољуб Кривокућа и Мирко Стојановић, па је на гол стао „голобради“ Ратомир Дујковић. Исто тако, Драгослав Шекуларац није био на располагању тренеру Ивану Топлаку услед необичних проблема са нервом у леђима. То неће бити и једини кадровски проблеми црвено-белих у другој рунди…

Ипак, интернационални деби Дујковића и пут у Глазгов нису прошли најславније – Шкоти су победили резултатом 3:1, двоструки стрелац био је Ралф Бранд, коме је то била једанаеста и последња сезона у дресу глазговских „плаваца“, док је једини гол за наш тим постигао Бора Костић. Звезда је у Београду морала да јури два гола мањка, а занимљиво је да је општи утисак делегације Црвене звезде била велика гостољубивост Шкота, како пре, тако и након меча.

Реванш је био одигран седам дана касније на препуној Маракани, отвореној тек годину дана раније. Београдска публика имала је прилику да види праву рапсодију у црвено-белом и чак четири гола у мрежи гостију. На голу је поново био Дујковић, а Иван Топлак, који је пре меча указао на то да ће успех зависити од крилних играча Џајића и Чебинца, извршио је само једну измену у односу на први меч на Ајброкс парку: Селимира Милошевића је заменио Зоран Прљинчевић, што ће се испоставити као веома битна ротација, јер је Прљинчевић у Београду постигао два гола.

Звезда је повела управо његовим голом у 33. минуту, изједначио је Грег седам минута касније, па је после првог полувремена мета била на истом одстојању – Звезди су и даље била потребна најмање два гола. У наставку их је постигла три! Бора Костић је у 65. минуту донео предност, само три минута касније је Прљинчевић другим голом потпуно анулирао предност гостију из првог меча, а Војислав Мелић је у 76. минуту донео резултат који је Звезду водио у наредну рунду. Ипак, на сцену тада ступа судија Де Марки који, чак и према оценама британске штампе, Ренџерсу поклања корнер из кога је Мекинон поравнао резултат. Укупан резултат био је 5:5, победника је требало да одлучи мајсторица, а изјаве Шкота и натписи у британској штампи – Де упућивали су на то да Ренџерс после свега оваквим исходом треба да буде задовољан.

У наредном периоду акценат је са клупског стављен на репрезентативни фудбал, aли и на дешавања ван терена. Репрезентација Југославије, у чијем саставу су били и Чоп, Јевтић и Џајић, учествовала је на Олимпијади у Токију, док су касније репрезентативне обавезе имали и Дурковић, Поповић, Мелић и Чебинац. У исто време, спекулисало се о томе у ком ће граду, на ком стадиону, али и ког датума, бити одиграна трећа утакмица која би коначно одредила победника. Спекулисало о Амстердаму и Штутгарту, наводно су челници Ренџерса нудили 40.000 долара да се утакмица одигра у Глазгову, али избор је пао на Лондон и Хајбери. Званично образложење – у Енглеској не постоји такса на куповину улазница. Али било је јасно ко ће ипак играти на домаћем терену…

Лошија форма Ренџерса, јавно јадиковања тренера да му је повредама Хендерсона и Вилсона ударни квартет преполовљен и одлична игра из првог меча давали су наду да се на Хајберију може до тријумфа. Ипак, то се није десило. Мајсторица је одиграна четвртог новембра пред више од тридесет хиљада гледалаца – да не кажемо „навијача Ренџерса“ – на Арсеналовом стадиону. Звезда је опет наступила без недовољно опорављеног голмана Мирка Стојановића, без и даље повређеног Драгослава Шекуларца и са уморним тимом који је у претходном месецу играо од Европе до Азије. Ренџерс је славио резултатом 3:1 и тако себи обезбедио пролазак у наредну рунду.

Црвена звезда је на реванш чекала 26 година, а Ренџерс је имао ту „част“ да буде део Звездиног пута ка крову Европе. Тимови су се опет састали у другој рунди Купа европских шампиона: Звезда је у првом колу релативно лако прошла прескочила швајцарски Грасхоперс, док су Шкоти укупним резултатом 10-0 малтене имали шутерски тренинг против нејаке Валете са Малте. Будући шампиони Европе су се у првом мечу навијачима на прави начин одужили за београдски реми у првом колу против Грасхоперса – Ренџерс је добио три лака комада, а могао је бар још толико. Звезда је повела у осмом минуту аутоголом Брауна после продора и центаршута Радиновића, ређале су се шансе и у наставку првог дела игре, али се на одмор отишло овим резултатом. Предност је у 65. минуту удвостручио Роберт Просинечки сјајним голом из слободног ударца, да би четвртфинале малтене обезбедио Дарко Панчев после убитачног контранапада од гола до гола.

Љупко: Спремили смо савршену тактику за Ренџерс

Тренер Црвене звезде је, присећајући се овог дуела у монографији “Бари – 20 година“, ијавио да су за Шкоте одрадили беспрекорну припрему:

 Знали смо да играју у линији, у систему 4-4-2, са доста трчања и беспоштедне борбе, те да ће изаћи високо… Сваки тренинг био је посвећен начину игре Глазгова: дугачке лопте, скок игра, избијање лопте, прљава игра, прихватање дуела… У њиховој игри је било и пуно интересантних ствари: када крену у напад, сва четворица играча последње линије испрате напад истрчавањем до сентра, што је остављало лепу прилику за контру. Ту сам нарочито размишљао о Просинечком, који би евентуални брзи прекид њиховог напада претворио у добру лопту за контру. Бинић својом брзином, Панчев и Савићевић луцидношћу лако су решавали такве ситуације. Наш адут из другог плана у таквим околностима лако је могао да буде и Душко Радиновић. И управо тако, велики део посла обавио је Радиновић, који је уштоповао Хуистру, али је стизао и често да се убаци у напад. Већ у осмом минуту смо повели аутоголом Брауна, после његовог продора и центаршута. Просинечки је дуплирао предност, а Панчев ставио тачку за 3-0. Био је то школски пример тактички одлично одигране утакмице, у којој смо максимално искористили игру њихове последње линије и ставили је у функцију способности нашег тима. Наши играчи задацима су беспрекорно обавили посао.

Иако је пред реванш у Глазгову Зезда имала веома убедљиву предност, алфа и омега Црвене звезде на путу ка крову Европе, Драган Џајић, није био спокојан пре и за време утакмице на Острву:

– Глазгов Ренџерс смо прегазили у Београду као ретко кога. Била је то екипа састављена од врхунских играча, али на Маракани је то била права фудбалска песма. Али, када смо дошли у Шкотску мало сам се прибојавао. Стадион се реновирао, имали смо неке импровизоване свлачионице, као контејнере, темпераментна публика тамо зна да буде веома неугодна, па се још повреди Дика Стојановић. Нека зебња око срца, срећом није трајала дуго. Панчев је почетком другог полувремена постигао гол и тада је све било јасно. Одличан двомеч за нас, као прави доказ колико можемо као значајан подстрек пред жреб за полуфинале.

Љупко Петровић је у реваншу у Шкотској на терен Ајброкса извео исти тим. Тражили су Шкоти прилику да макар пробају да направе велико изненађење, вребали у првом полувремену шансе после прекида, али им је све наде распршио Дарко Панчев почетком другог полувремена још једним сјајним сналажењем пред противничким голом. Ренџерс се у наставку игре трудио да макар дође до почасног гола, што им је и успело у 76. минуту: истрчалог Жељка Калуђеровића, који је на полувремену на голу заменио Стевана Стојановића, савладао је Али Мекоист, који ће у наредне две године заредом бити најбољи стрелац Европе, а млађим генерацијама је вероватно познат по томе што позајмљује коментаторски глас на појединим фудбалским игрицама.

Калуђеровић: ’’Ма, ђе ја сада да браним’’?

Након повреде Стевана Стојановића на гол је стао Жељко Калуђеровић, који је ретко имао прилику да стане на гол Црвене звезде иза неприкосновеног “Дике“. Калуђеровић како сам признаје у монографији поводом 20 година Барија, није ни сањао да ће наступити на утакмици:

– Фудбалери Ренџерса су играли прљаво, у дуелима су наваљивали на Дику Стојановића и у једном, пред крај првог полувремена, грубо га ударили. Нисам у том моменту знао о каквој се повреди ради, посебно због чињенице да се Стојановић придигао и бранио до краја полувремена. Седео сам на клупи у паузи са Дејаном Савићевићем, који није био у стартној постави због лакше поведе и видео како тренер Љупко Петровић ужурбано хода ка нама. Помислио сам: “Шаље Деју на загревање.“ Међутим, Љупко се обратио мени: “Хајде да браниш, Дика не може, зарадио је потрес мозга“!

– Нисам се томе надао. Ма нисам ни сањао да ћу на терен. Био сам јако изненађен и више онако себи у браду рекао: “Ма, ђе ја, сада да браним“. Ипак, свој посао сам обавио коректно и од свих домаћих извештача сам добио добре оцене за утакмицу у Глазгову. Примио сам, додуше, гол, али он је пао пред сам крај утакмице.

Потврду стварања тима за највеће домете Звезда је показала веома лако победивши тим који је започињао низ сјајних резултата: наиме, Ренџерс је титулу шампиона Шкотске освајио девет пута заредом, од 1989. до 1997. године. Сезону након ове о којој говоримо, Волтер Смит ће од Грема Сунеса преузети командну палицу и немилосрдно владати шкотским фудбалом све до одласка са клупе „ренџера“ 1998. године, а за то време ће плави дрес носити и нека од познатих имена европског фудбала попу Брајана Лаудрупа и Пола Гаскојна.

Последње две међусобне утакмице ових тимова виђене су у сезони 2007/08, и то у последњој рунди квалификација за улазак у Лигу шампиона. Црвено-бели су до последње препреке стигли веома неубедљивом игром против естонске Левадије и проласком на гол у гостима после минималца у Београду. Бошко Ђуровски је две веома лоше партије платио отказом, а на његово место дошао је Милорад Косановић, који је свој тренерски деби у другом мандату у Црвеној звезди имао управо у првом мечу у Глазгову. На супротној страни, такође на почетку свог другог мандата, нашао се већ поменути Волтер Смит.

Прва утакмица, одиграна у Глазгову, донела је веома динамичну и борбену, али не и претерано квалитетну утакмицу. Милорад Косановић је за стартни нападачки трио одабрао Миланка Рашковића, младог Филипа Ђорђевића и Огњена Коромана, иза њих су се нашли ЛукашКастиљо и Милијаш, па је јасно да се није могла очекивати бог зна каква нападачка игра. Тадашњу екипу Ренџерса је одликовала слична игра, па се много голова у овом (дво)мечу који је доносио Лигу шампиона није могло ни очекивати. За 180 минута виђен је само један гол – и то у мрежи нашег клуба, а постигао га је Наћо Ново на самом крају меча у Шкотској. Имала је Звезда неколико прилика и полуприлика, Шкоти тек нешто више, а до злата вредног гола стигли су преко непажње наше одбране.

Упркос примљеном голу, еуфорија пред реванш у Београду је, како то обично код нас цигана бива, била све већа и већа како се ближила утакмица. Имао је Бурзановић већ на старту меча прилику да поравна резултат, али у томе није успео. До краја меча су се гости организовано и грчевито бранили, Звезда није успевала да пробије њихов чврст бедем и резултат је до краја остао 0-0. Ренџерс се домогао Лиге шампиона, где је у групи са Барселоном, Лионом и Штутгартом заузео треће место и тако наставио такмичење у Купу УЕФА, где је догурао до самог финала и тамо био поражен од Зенита, надолазеће снаге са истока Европе.

Не може да не напоменемо да је овај двомеч, испоставиће се касније, био и почетак лабудове песме некадашњих европских великана. Ренџерс ће само две сезоне након тога почети да препушта примат Селтику, Звезда је већ наредне препустила вечитом ривалу, а нешто касније ће оба клуба бити на удару због веома тешке финансијске ситуације. Ренџерс је због немогућности да исплати порезе и заостала дуговања тако ове сезоне завршио у четвртој шкотској лиги, а општи утисак је да наш клуб, који је у овом тренутку дужан више од 40 милиона евра са блокираним рачуном од десетак милиона, од те судбине дели само полуаматеризам овдашњег фудбалског такмичења.