Излазак у Европу мисаона именица: финансије спутале Звезду, клубови на ивици егзистенције

Звездашка јавност опијена фантастичним резултатима и успесима фудбалске и кошаркашке секције  одавно је почела да кроји планове за Европу и пројектује тимове у два најпопуларнија спорта. Заслепљени бројним овосезонским успесима, звездаши нису приметили црне облаке који су се надвили над остатком Спортског друштва.

Годинама су фудбалски и кошаркашки клуб грцали у дуговима, а за звездаше су управо одбојкашки, рукометни и ватерполо клуб били светло на крају тунела. Звездаши су могли да рачунају да ће неуспешну сезону извадити одбојкаши и одбојкашице који су у претходној деценији низали трофеје, а било је успеха и на европском плану. Ватерполо клуб дигао се на кратко до неслућених висина и подарио могућност млађим нараштајима да осете како је то када је Звезда на крову Европе.

Ситуација се променила за 180 степени, а у недељи за нама, скоро па да нема позитивних вести везаних за ове три секције.

У седмици у којој је ватерполо репрезентација Србије победивши Хрватску на Ташмајдану освојила Светску лигу и пласирала се на Олимпијске игре, стигла је вест да ће Србија у наступајућој сезони остати без представника у Лиги шампиона. Иако је Црвена звезда прошле сезоне добила трогодишњу специјалну позивницу за елитно такмичење, црвено-бели су одустали од учешћа у најјачем клупском ватерполо такмичењу и учествоваће у квалификацијама.

Звезда у претходној сезони није успевала да парира најјачим европским клубовима, а наступ је завршила без освојеног бода, баш као и вечити ривал годину дана раније. Од освајања европске титуле 2013. године, Црвена звезда се суочила са бројним финансијским проблемима, али и неким друге природе. Шампион Европе и четвороструки шампион државе је дошао у ситуацију да пред почетак једне од претходних сезона нема играчки кадар, да буде због бирократије избачен из првог у други ранг Регионалне ватерполо лиге, а оно што је нарочито поражавајуће је да је Звезда због немогућности плаћања закупа базена своје утакмице морала да игра и ван Београда. Европски шампион нема свој базен, а о стању у српском ватерполу доста тога говори изјава Андрије Прлаиновића, члана Звездине златне генерације и човека који је један од најзаслужнији за успехе српског ватерпола у деценији за нама и јаче.

„Ових осам-девет медаља овде (на ОИ у Рију) нису производ системског улагања. У Србији практично више нема професионалних ватерполо клубова, сви су пред стечајем. Немам шта да додам на то. Ми смо са своје стране урадили што смо могли“ – изјава Андрије Прлаиновића, само пар тренутака након што је ватерполо репрезентација Србије освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

У рукометном клубу можда је и најтежа ситуација. Звезда је тек у последња два кола плеј-аута успела да избори опстанак у Суперлиги. Звездини рукометаши су готово читаве сезоне играли без плате у клубу, а паралелно су морали да раде да би успели да обезбеде себи основне услове за живот. Рукомет је у Србији сведен на аматерски ниво, а Ненад Перуничић је по повратку на Звездину клупу говорио о тешкој ситуацији у сезони за нама.

„Иза нас је јако тежак период и захвалан сам момцима који су одрадили сезону не тражећи ништа, јурећи са својих послова на тренинг и утакмице. Наша цела екипа је у прошлој сезони коштала 3.000 евра што је прескромно и једноставно више од борбе за опстанак није било реално“.

Рукометни клуб Црвена звезда последњу шампионску титулу освојио је у сезони 2007/08, а од тада се суочава са бројним финансијским проблемима. Нестанак Црвене звезде из европских оквира и стрмоглав пад на домаћој сцени подударио се са лошим издањима српске репрезентације.

Не цветају руже ни у одбојкашким секцијама. Не тако давно,  одбојкашице Црвене звезде биле су страх и трепет у европским оквирима. Звездине даме су 2010. године освојиле сребрну медаљу у ЦЕВ Купу, другом по снази европском одбојкашком такмичењу, а 2008. и 2011. године су девојке јеле заузимале трећу позицију у истом такмичењу. Перјаница Спортског друштва Црвена звезда по ко зна који пут је у годинама за нама одустала од европских такмичења због финансијских проблема. Одбојкашице Звезде су 27 пута биле шампионке државе, а 17 пута су освајале национални Куп. Одбојкаши су 12 пута били државни прваци, а трофеј намењен победнику Купа су подизали 14 пута, последњи пут ове сезоне. У наредној сезони ни одбојкашице, ни одбојкаши због тешке ситуације у клубу неће имати прилику да се покажу на европској сцени.

Црвена звезда је од свог оснивања жила куцавица српског спорта, а њено гурање на маргину води ка суноврату репрезентативних селекција. Клупски спорт у Србији дотакао је дно, а са њим и клуб који је расадник талената. Одржавање постојећег стања не води ка стварању нових играча који ће Црвеној звезди и Србији подарити бројне успехе у европским и светским оквирима. Све док је Црвена звезда осуђена на пуко преживљавање, не може се од ње очекивати да у скоријем периоду у континуитету избацује играче попут: Огњена Стојановића, Саве Ранђеловића, Страхиње и Виктора Рашовића, Александра Околића, Драгана Станковића, Максима Буцуљевића, Михајла Митића, Душана Петковића, Бојане Миленковић, Стефане Вељковић, Ане Бјелице, Јелене Благојевић, Мине Поповић, Теодоре Пушић… Нити да очекује повратак у српски спорт на дужи период Тијане Малешевић, Маје Огњеновић, Сање Малагурски, Нине Росић, Душка Пијетловића, Андрије Прлаиновића, Бориса Вапенског, Петра Ненадића, Немање Зеленовића…