Кад је тешко, лопта иде код њега: Ненад Мандић, специјални интервју за РСБ!

Звезда је освојила јесењу титулу у рукомету, а то је био одличан повод да поразговарамо са једним од главих играча нашег тима, Ненадом Мандићем. Уживајте!
Прво бисмо желели да ти честитамо на јесењој титули и одличним партијама ове јесени, како тимским, тако и индивидуалним. Можеш ли, за почетак, да нам кажеш нешто о својим рукометним почецима?
– Хвала пуно. Почео сам да тренирам рукомет у клубу Нови Београд, прве кораке сам ту направио. Даље сам каријеру наставио у Радничком из Крагујевца, тамо сам имао епизоду од једно две године, били смо други, али се онда нешто мењало у клубу па сам одлучио да идем даље. После сам мењао клубове, био сам у ПКБ-у, па после у Пожеги, Новом Београду и онда ме пут навео на Црвену звезду. Ово ми је прва година у Звезди, очекивања нису била велика ове сезоне, знали смо да имамо млад тим, али нико није знао колико можемо и докле можемо да догурамо.
– Испало је тако да смо на полусезони први, што је помало изнанадило нас у клубу. Наиме, на почетку сезоне амбиције су биле да се пласирамо у плеј оф, а после бисмо видели какве су нам могућности. На неки начин смо већ на полусезони испунили зацртани циљ, јер је пролазак у плеј оф готово известан. У клубу сада амбиције расту, Управни одбор је задовољан, али сада дижемо лествицу мало изнад. Циљамо једно од прва два места у плеј офу која воде у регионалну лигу. Нико од нас не бежи од изазова, чињенице да морамо да се појачамо, ако мислимо озбиљно да нападнемо та прва два места.
Ти си био у млађим категоријама репрезентације, чак си 2006. године био и најбољи играч. Можеш ли нам рећи нешто више о томе?
– Па добро, јесам био мало запажен у својој генерацији, али нисам никад имао неку запажену репрезетнативну каријеру. У рукомету је, да кажем, парно годиште главно, а ја сам имао ту можда малу и несрећу да будем после генерације ’90 која је била стварно доста запажена, једна од најбољих генерација последњих година. Ја јесам увек био на ширем списку репрезентације, али нисам имао нешто пуно простора. За своје годиште јесам ипак био један од најбољих на својој позицији. Ја сам данас други најстарији играч у Звезди. На неки начин свесно сам запоставио рукомет да бих завршио факултет, тако да сам сад 100% посвећен само рукомету. Мислим да сад могу да покажем колико вредим.
Има и даље времена за то…
– Наравно, надамо се.
Можеш ли мало детаљније да нам испричаш ситуацију око свог доласка у Звезду?
– Сасвим случајно се то десило. Звезда претходних година није баш била у ситуацији да прави неке дуже планове, да озбиљно селектује играче, потписује уговоре…није се ни ове године знало како ће бити. На почетку припрема нас је било доста, па се после све то искристалисало.
Хоћеш да кажеш да је ове године то била нека врста пробе на којој си се ти наметнуо стручном штабу?
– Да да, баш тако. Прошао сам пробу и сада се некако све искристалисало. Остали су млади, перспективни играчи, доста њих су репрезентативци у својим годиштима, пред тим момцима је потенцијално јако добра каријера.
Знамо да је Звезду пратила лоша финансијска ситуација претходних година. Можеш ли да нам кажеш у каквим условима данас тренирају и раде Звездини рукометаши?
– Генерално, свуда је лоша ситуација. Звезда је имала бурних претходних неколико година, сви знамо да су се одузимали бодови, било је неизвесно да ли ће се наставити такмичење или неће, Звезда је играла и плеј аут, била у доњем делу табеле…ове године, морам да напоменем, ситуације је стабилна, играчи су максимално испоштовани, нова Управа је стварно коректна, немамо неке велике уговоре, али је све реално и све је исплаћено и то је једини систем који може да функционише. Раније је било неких нереалних уговора и то све пре или касније мора да пукне. Ове године је све на стабилним ногама, здрава је прича и здрава атмосфера и зато је и дошао резултат.
Очекујеш ли да би тако нешто могло да се настави и даље, барем у неком скоријем периоду?
– Да, очекујем. Надам се да ћемо да наставимо са добрим партијама, да ћемо ми да испуњавамо своје обавезе, Управа своје обавезе, да они раде свој посао и требало би да буде и резултата.
Тренутно си у топ 10 стрелаца лиге, постигао си преко 60 голова ове сезоне – какав је твој коментар на партије које си пружао досада у сезони?
– Ако не рачунамо седмерце, онда сам други стрелац лиге, ако их рачунамо онда сам седми (смех)…нисмо имали неких очекивања ове сезоне, знали смо да имамо младу екипу и да нико не сме да нас потцени, да смо респектабилни и да ћемо са сваким да се носимо мушки. Ја играм ове године ван своје позиције, у недостатку десног бека морао сам да покривам ту позицију…покривам наравно и позицију средњег и левог бека, али углавном у ротацији одрађујемо сви добар посао. Дао сам голова колико сам дао и то је свакако производ екипе. То је тимски рад, ово је тимски спорт, не бих никог од момака запоставио, једино тако можемо да наставимо са успесима.
Колико ти је тешко било да се адаптираш на нову позицију, одједном си прешао на десну страну?
– Није то сад нека разлика, не играм ја искључиво десно, играм и у средини и лево, у једном нападу може да се деси да завршиш на све три позиције, али је чињеница да сам се ја најбоље снашао на тој десној страни – није ми то матична позиција, али сам подредио себе потребама екипе.
Ове године је Звезда одиграла неколико крајње неизвесних утакмица, са стресним завршницама које смо победили (Пожаревац, Крагујевац, дерби…). Како успевате да одржите концентрацију у тако битним фазама меча, да ли се осећа притисак, ипак играте у Црвеној звезди?
– Ове године сам се уверио да је истина када кажу да против Звезде сви дају не 100, него 120 одсто својих могућности. Када играш у Звезди и када носиш тај грб, нико неће да се преда, сви хоће да дају свој максимум. Где год да одемо знам да ће бити неизвесно до самог краја. У Нишу је исто било тесно, дерби наравно, где је буквално један гол одлучивао, није се знао исход до самог краја. То је оно што даје драж рукомету, та неизвесност.
Могло је да оде све и на другу страну. Како сте успели баш у тим кључним моментима да останете психолошки стабилни, у тим неким последњим нападима или одбранама?
– Имали смо баш три или четири пута такве ситуације. Некад после утакмице ни сам не знам како смо победили, а опет смо узели те круцијалне бодове који нас држе на врху. Истаћи ћу утакмицу у Крагујевцу где смо губили минут пре краја утакмице. Пожаревац је промашио седмерац за изјадначење, а на Бањици смо добили дерби где је био егал до пет минута пре краја. У таквим ситуацијама преовлађује тимски дух, да не паднеш ни ти, ни екипа.
То значи да су момци имали апсолутно поверење у тебе, чим су ти бацали лопту у руке у тим неизвесним завршницама? Решио си дерби, имао си кључне голове у Крагујевцу и Пожаревцу…
– Јесу. Има и онога да сам други најстарији играч у екипи, па у таквим ситуацијама одговорност донекле и прелази на најстарије играче. Голман Златановић је одбранио последњи пенал у Пожаревцу, на истеку времена. Чини ми се да је искуство у таквим ситуацијама преовладало.
Која утакмица ове сезоне ти је најдража, а која најтежа?
– Мени је сваки пораз јако тежак, не волим да губим, па ми сваки пораз остави дубок траг. Ове полусезоне смо изгубили од Пожеге и изгубили и Куп утакмицу против Обилића, која наравно није занемарљива. Мени је то јако тешко пало, али смо сви извукли поуке. Дерби је сигурно најдража утакмица. Иако је то утакмица као и свака друга, знамо шта је ривалитет између Звезде и Партизана, поготово када си из Београда, то осећаш на сваком кораку. Знаш да цениш дерби и његову тежину, нарочито кад навијаш за Звезду. Онда ти буде још драже да добијеш Партизан на Бањици.
Можеш ли да упоредиш можда еуфорију дербија у рукомету са осталим спортовима и дербијима? Знамо како је то у фудбалу и кошарци, али како се ви играчи осећате пред ту утакмицу? Колико има неке треме и еуфорије пред меч?
– Дерби је свакако специјалан меч. Тензија се осећа малтене и две недеље пред меч. Трудимо се да тренирамо као и за сваку другу утакмицу, али се зна да ће ту бити пуне трибине, навијачи, ТВ пренос, сигурно је да све то носи огрмону тежину. Све то носи велику драж са собом и велика је част бити део целе те приче. Протеклих година сам био посматрач, ове актер и први пут сам осетио тај адреналин.
Колико ће ти значити то што си решио свој дебитантски дерби у неким наредним мечевима?
– Свакако ће значити. Имао сам ту срећу да дам одлучујуће голове, али сваки дерби је неко ново искуство и можда ће неки следећи дерби лакше пасти, али и не мора. Можда буде одлучивао о неким битним позицијама на табели, па буде још већи притисак. Касније ће се у плеј офу укључити Суботица и Војводина који играју регионалну лигу, ту се ствари кристалишу и плеј оф је оно што је битно. Волео бих да дижемо форму и да будемо прави када буде најтеже. Тада се одлучује о шампиону и о томе ко ће ићи у регионалну лигу.
Како оцењујеш квалитет домаће лиге?
– Квалитет лиге није баш врхунски, али је за наше услове јако добар, јако коректан. Неизвесно је, изједначена је лига, свака утакмица је тешка, нико никог не може да потцени, екипе из доњег дела лиге уопште нису толико лоше. Максимално је неизвесно, готово до самог краја.
Какву подршку сте имали са трибина у овом делу сезоне?
– Нажалост, на домаћем терену је подршка мало заказала, али је зато све то компензовано на страни. Где год да смо ишли – Ниш, Велика Плана, Шабац. Сви су се одазвали у огромном броју, осећали смо се као код куће, све захваљујући навијачима којима се јако захваљујем овим путем. Долазе нам још битније утакмице и подршка ће нам бити још потребнија.
Какав је твој однос са Ненадом Перуничићем и колико ти значи рад са таквом легендом?
– Шта рећи о човеку који је таква легенда, који је био најбољи играч на свету, који рукомет држи у малом прсту. Велики је радник и ентузијаста, воли да преноси знање, са доста емоција улази у сваки тренинг и утакмицу. Задовољство ми је што сваким даном могу нешто ново од њега да научим.
Како он успева да балансира између ауторитета и тог можда мало неформалнијег, другарског односа са играчима?
– Ненад је на земљи, понаша се као отац према нама, доста играча није из Београда, он је увек ту шта год да им треба. Сви знамо како је кад се одвојиш од куће, није лако, али он је то све прошао и зато је увек и ту на услузи својим играчима, у свако доба дана и ноћи. Прошао је том стазом и жели нас све да спроведе неким лакшим путем.
Какве су твоје амбиције у даљој каријери, где видиш себе у некој будућности?
– Амбиције су да у овој сезони остваримо што бољи резултат, свима ће то нама значити. Сви наравно тежимо у неком моменту иностранству и неким јачим ангажманима, али добро, има времена и за то.
Каква је будућност српског рукомета, а каква Црвене звезде?
– Просек година у нашој лиги је доста низак, имамо доста талената, па наш рукомет свакако има перспективу. Велики рад свакако јесте рецепт за успех и има доста игарча који су потенцијални репрезентативци. Мислим да ће рукомет имати доста успеха у будућности. Можда немамо неки устаљен систем сада, али надамо се да ће се то променити и да ће бити успеха. Звезда је једна од најмлађих екипа, велики број играча су чланови млађих репрезентативних катерогија и на њима ће бити формирана база. Звезда у наредним годинама има будућност и све предуслове за успех, али не можемо са сигурношћу увек да планирамо неке ствари.
Можеш ли да нам кажеш нешто о себи ван терена?
– Драго ми је да сам успео да дипломирам економију, хтео сам да се посветим томе, јер ћу ипак  после рукомета радити и друге ствари. Ван терена често пратим остале спортове. Волим да гледам НБА лигу, пасионирани сам љубитељ мотора и аутомобила, уз то сам и навијач Звезде па активно пратим Звезду и у осталим спортовима.
Имаш ли поруку за младе који желе да крену да тренирају рукомет?
– Најважније је да воле то што раде, чиме год да се баве. Ако је то рукомет, и ако га играју са љубављу, лакше ће им падати и то неко одрицање, рано устајање, повреде и све што прати профеисонални рукомет. Када је љубав ту, све некако лакше падне, има дубљи циљ, дубљу сврху. Најважније је да што пре крену да се баве спортом и исправно развијају. Истакао бих рукометни клуб Нови Београд који има одличне млађе категорије, доста клинаца из мог краја воли да игра рукомет и бави се рукометом и то ми се свиђа, да се омасови, да се више прати.
Пратиш ли наш форум и имаш ли неку поруку за навијаче?
– Пратим, наравно. Навијачима поручујем да увек буду уз нас, и ја сам сам навијач и пратим Звезду и веома се радујем и проласку у ТОП16 и одличној полусезони у фудбалу. Надам се да ћемо и у свим осталим спортовима да бележимо велике успехе и резултате.
Хвала ти пуно на издвојеном времену за навијаче Црвене звезде.
– Хвала и вама и све најбоље.