Када би требало боље, Звезда иде испод оптималног нивоа…

Велика грешка Анђелковића, која је свакако примаран утисак са утакмице у Павлодару, не би требало да скине поглед са ситуације у којој је Звезде евидентно могла и морала више против лимитираног ривала, али се одлучила на такмичење сама са собом.

У односу на двомеч са Флоријаном, Владан Милојевић увео је неколико кадровских промена, које су још јасније осликале обрисе тима којем он тежи. Такође, остала су и нека отворена и интересантна питања као што су да ли ће Ле Талек у нашем дресу бити трајно прекомандован на позицију штопера, да ли ће Канга имати већу слободу у игри, да ли ће и ко заменити Мичела Доналда, какву улогу ће имати Рикардињо који ни на једном од три меча није показао нешто што га одваја у односу на решења која смо до сада виђали.

За ову фазу такмичења, за фудбал који никада раније није почињао. јасно је да Звезда не може да игра у најоптималнијој форми. Јасно је да је тек навршених месец дана од када је Милојевић са екипом недовољно да се усвоје све замисли, јасно је да је предугачак пут у Павлодар оставио своје последице, али већ трећи меч заредом покушавамо да проникнемо у срж идеје игре нашег тима, и то никако не успевамо да урадимо.

ДИСЦИПЛИНА ЈЕ ЈЕДНО, А ОДСУСТВО ИДЕЈЕ НЕШТО ДРУГО

Прва реч која пада на памет када описујемо игру под тренером Милојевићем је – дисциплина. Види се да се играчи боље крећу, разумеју, да се колективно боље бране и да смо у стању да контролишемо утакмицу против ривала од којег смо, макар на папиру, квалитетнији (још само када бисмо елиминисали почетничке грешке…), али потпуно одсуство креације у игри је нешто што оставља алармантно забрињавајући утисак. Види се и да Звезда не тежи генерално некој лепршавој и атрактивној игри, али оно што више брине је што уопште не знамо чему тежи. И када наспрам себе имамо објективно скромне ривале, и простор да уведемо нешто ново што ће нам дати подстрек за даљу надоградњу, ми избегавамо да то учинимо. Императив резултата, нарочито у домаћој лиги против тимова који ће се декадентно бранити унутар своје половине терена, без жеље за модерним и отвореним фудбалом, обавезује Звезду да одређено време посвети и нападачком делу фудбала. Звезда је до сада играла напред са играчима од којих се већина:

  • апсолутно не одликује игром један на један
  • не одликује жељом да упути луциднији, храбрији пас напред између два противничка играча
  • не одликује претерано квалитетним и опасним шутем са дистанце
  • не одликује довољно добром техником за потребе игре у Црвеној звезди

Само један од ових елемената био би довољан да се драматично појача интензитет рада на тренинзима, али податак за неразумевање је тај што Звезда сама бира да игра са играчима код којих су заступљене апсолутно СВЕ горепоменуте карактеристике. Звезда не мора (по тренутном саставу) да игра са два крила која немају игру 1 на 1, са везњацима од којих, сем Канге који је пропустио први двомеч, нико ни не помишља на креацију у игри, на већи простор, жељу за већом слободом…приметно је да имамо доста „ратника“ који су добро физички припремљени што носи велику тежину, нарочито у утакмицама већег интензитета као што ће бити вечити дерби, али за крајњи циљ то неће бити довољно. Ни близу.

СВЕ СЕ ВИШЕ ДИСТАНЦИРАМО ОД ПРОМОЦИЈЕ МЛАЂИХ ИГРАЧА

Једна од ствари која је могла да поправи ову нашу причу је већа храброст да се да простор млађим играчима. Конкретно би Аџић могао, са својом игром 1 на 1 (иако уме да се заигра и претера) да донесе нову димензију у игри и добије већи простор. Он није тактички дисциплинован на нивоу Срнића и то је сегмент на којем са њим може да се ради, али ресурс који он поседује, а то је способност да сам себи нешто искреира, Звезда из непознатог разлога игнорише. Такође, киксеви Душана Анђелковића у одбрани (пенал против Иртиша, пеналу Флоријане на Малти је претходило његово велико испадање) као апсолутни императив наметнули су то да покушамо да потражимо резервну варијатну која би, можда, чак била и продуктивнија. Милошевић и даље није у плану, Звезда није избацила свог проспекта на позицији бека, и питање је када ће то урадити. Креацију у игри могли бисмо да поправимо и са неким од играча као што су Николић и Илић, али ни за њих тренутно нема места. Вучићевић је такође у другом плану, нарочито после скупоценог ангажовања нападача Пешића. Све ово указује на то да ће се Звезда определити за „сигурнију варијанту“ са старијим играчима који ће бити не само носиоци, већ и резерве на клупи иако то не морају да буду. Звезда има капитал у млађим играчима и њен апсолутни интерес је не само да дође до нивоа где те клинце продаје за велики новац, већ и да њих учини носиоцима игре како не би морала велики новац да троши у сваком прелазном року на довођење појачања.