Капитен династије – једном и заувек

Дошао је у клуб неприметно у мору звучних појачања која су тог лета 2012. дошла у клуб имајући само један циљ – коначан повратак националне титуле у клупске витрине. Ипак та титула је морала да сачека да и он иако међу најмлађима понесе капитенску траку. Али и не само то, током 5 година проведених у клубу успео је да подигне скоро све пехаре за које се клуб борио, и са 10 освојених титула заједно са саиграчем Бранком Лазићем постао најтрофејнији играч у историји Црвене звезде. Ово је текст о момку који је дрес задужио не само играма на терену већ и владањем и понашањем – Луки Митровићу.

Кошарком је почео да се бави у родном Новом Саду, да би већ 2009.године прешао у Вршачки Хемофарм. Са непуних 17 година прелази у први тим Хемофарма за који је одиграо две сениорске сезоне. Већ поменутог лета 2012. године појачава Црвену Звезду али са много познатијим кошаркашима у том тренутку попут Игора Ракочевића, Рашка Катића, Марка Симоновића, Бориса Савовића, Елтона Брауна и Демаркуса Нелсона, која су замаскирала његов трансфер. У својој првој сезони је повремено улазио у игру и већ тада приказао да Звезда има дугорочно решење на позицији крилног центра. Потпуну афирмацију стиче већ у другој сезони али га тешка повреда на утакмици са Крком прекида у сред значајног развоја. Крајем сезоне се враћа у тим али то није било довољно да се национална титула врати на Мaли Калемегдан.

Лета 2014. сасвим изненада Лука је био изабран за капитена Црвене звезде. Изгледа да је то једна од ствари која ће покренути лавину успеха које ће ова генерација остварити. Ова вест је била велико изненађење са обзиром да су у клубу били неколико старијих играча. Тим тог лета по обичају напуштају носиоци али долазе нове снаге спремне да владају регионалног кошарком. Лука је читаву сезони одиграо на високом нивоу, пропустивши само две званичне утакмице. Против Галатасараја у тужној Истанбулској ноћи је постигао 30 поена и тренутно је једини играч Црвене звезде који је у Евролиги дошао до ове бројке. Као капитен подиже први пехар у Нишу и то Купа Радивоја Кораћа, и бива изабран за најбољег играча турнира. Најбоље следи после тога где као капитен по први пут доноси титулу Јадранске лиге, али и националну титулу после 17 година поста. Све је заливено тонама пива те ноћи на Малом Калемегдану. Оно што је Луку потпуно окарактерислао као човека је понашање и изјава после најзначајније утакмице ове генерације момака у полуфиналу АБА лиге против Партизана. Након победе је без обзира на гомиле предмета упућених њему пришао сваком играчу Партизана и руковао се, а у изјави рекао да му је жао што се ова утакмица играла у полуфиналу и што је одлучивала ко ће наредне сезоне играти Евролигу. Током тог историјског плеј-офа АБА лиге је снимио видео који довољно добро прикаузје атмосферу чији је он био предводник:

По завршетку сезоне бива драфтован као задњи пик у другој рунди НБА драфта.

У следећој сезони се очекивало да Лука прикаже још значајније партије, али се опет десила велика повреда која га је поново успорила у свом развоју. Ипак успева да се опорави за други део сезоне када поново подигне пехаре Јадранске лиге и Кошаркашке лиге Србије. И у овој сезони већ после неколико утакмица се повредио, овога пута не толико лоше. Након тога дуго је покушавао да дође до ритма, пре свега у шуту, а вероватно због механике шута који је променио током боравка у Америци. Шут је био толико лош да су противници покушавали ово и те како да експлоатишу. Међутим онда када је било најбитније почео је да погађа шутеве са дистанце у великим процентима па су све регионалне одбране капитулирале за тили час. И коначно и његовој за сада последњој сезони успева поново да подигне сва три пехара на националном и регионалном нивоу.

Дакле током пет одиграних сезона одиграо је 256 утакмица, постигао 1687 поена и успео да освоји 10 титула (4 купа, 3 националне и 3 регионалне) а од тога 8 као капитен. Поред тога клуб је забележио значајне резултате у европским оквирима где је дошао до полуфинала Еврокупа, а у Евролиги до ТОП16 па и плеј-офа, да би у до сада најтежој сезони Евролиге били највеће изненађење лиге и замало пропустили плеј-оф. Ми се надамо да ће и наследник капитенске траке имати минимум толико успеха као и он. Верујемо да Лукин прелазак у Бамберг добар потез и желимо му пуно среће и трофеја и у новом клубу. А ако не буде, он зна где му је кућа.

Срећно капитену и хвала!!!