КУЛМИНАЦИЈА ЛОШЕГ РАДА: Гроф и Блажо иза себе остављају спортску рушевину!

Фудбалски клуб Црвена звезда вероватно је једини актуелни шампион и традиционални предентент на највише пласмане у оквиру домаћих такмичења који константно мора да иде на фабрички ресет. Након одласка тренера и спортског директора време је да се подвуче црта једног систематски лошег рада, који ће захтевати велико време за санацију…

Миодраг Гроф Божовић од данас више није шеф стручног штаба Црвене звезде, а заједно са њим функцију спортског директора напустио је Блажо Раосављевић. Мада ће овај текст бити изузетно критички настројен према обојици, ред је да се и Грофу и Блажи пре свега захвалимо на досадашњем раду, прошлогодишњој титули у којој су обојица веома активно учествовали, трансферима који су донели свеж новац у клуб…

ПОСЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ, ОД ЗДРАВОГ СИСТЕМА НЕМА НИ НАЗНАКЕ

Када сумирамо рад Грофа Божовића, далеко најплаћенијег тренера у новијој историји Црвене звезде, све позитивне ствари отприлике престају крајем његове прве полусезоне у клубу када је и обезбеђена рекордна предност над Партизаном и практично већ тада осигурана титула првака државе. Један до тада несвакидашњи сценрио за клуб био је идеална шанса да се створе темељи једне нове, здраве спортске политике која ће Звезду поставити на стабилне ноге. Од тада, па све до данас, не само да се није радило ништа на том пољу, већ је од целокупне спортске приче остало згариште. Звезда поново мора на комплетан ремонт, слично као када је актуелни генерални директор Звездан Терзић дошао у клуб након титуле и недобијања лиценце за европска такмичења. Дакле, само три године касније Звезда ПОНОВО долази у ситацију да креће од нуле. Груб, флагрантан пример непланског и нездравог спортског рада освестио је многе навијаче којима је постало јасно да титула сама по себи никада не сме и не треба да буде циљ и да Звезда не сме да се задовољи пуким боравком на врху табеле, а испред вечитог ривала.

Основно питање које Грофу постављамо је – зашто? Питамо зе зашто се тврдоглаво држао неких својих ставова и принципа рада који се директно косе са потребама Црвене звезде и егзистенцијално је угрожавају.

Зашто Гроф иза себе оставља прегомилан, а тржишно слабо вредан играчки кадар?

Зашто је доведен велики број старијих играча које Звезда не може да прода, од којих не може да заради и који оптерећују свакодневно пословање клуба?

Зашто се Гроф није посветио раду са млађим играчима, храбријем приступу и давању веће шансе најталентованијој деци која само на тај начин могу постати носиоци играчког кадра који ће нам донети и титуле и приход од трансфера?

Зашто Гроф није радио довољно са играчима на њиховој игри и одржавању форме и зашто је данашња екипа из месеца у месец све лошија, без идеје, идентитета, жара, уиграности, физичке снаге и кондиције?

Зашто је Гроф упорно одбијао да ангажује кондиционог тренера и зашто није мењао свој систем рада на овом пољу када је и против Лудогореца и Сасуола, али и на три овосезонска вечита дербија могао да види да је тим Црвене звезде КАТАСТРОФАЛНО физички припремљен?

Зашто је Гроф бранио неким играчима, попут Бабунског, да индивидуално раде на себи онда када су проценили да могу више да постигну на пољу физичке спреме?

Зашто играчи Црвене звезде имају толико слободних дана током сезоне и константно скраћују свој тренажни процес и на тај начин испадају из форме?

Не треба заборавити једну веома важну чињеницу када се прича о тиму Црвене  звезде, а то је да је он веома скуп за српске услове. Обештећења и плате које су уложене у ДоналдаЛе ТалекаРуизаКангуПавковаМилошевићаМилићаСрнићаПлавшића, огромне су да би се Звезда задовољила само са титулом првака или освојеним Купом. Такође, још негативнија чињеница је да се овако скупо формираном тиму не знају домети, не зна се филозофија игре, не види се никаква врста уиграности и никакав  напредак већ јако дуго. Иако овај тим гледамо сваки дан, ми о њему заправо не знамо пуно, јер нисмо ни имали прилику да сазнамо. Нисмо имали прилику да гледамо како тим расте са тренером, како једни са другима заједно напредују, бивају све бољи, темпирају форму онда када је то најбитније. На крају, истини морамо да погледамо у очи и да кажемо да ће велики део овог тима веома брзо отићи из Звезде. То ће заправо бити кулминација једног очајног, непланског и нестручног рада – скуп тим срушиће се као кула од карата, а нови тренер и спортски директор затећи ће рушевину из које ће нешто морати да саграде.

ЗВЕЗДА ВЕЋ „ТАНКУЈЕ“ ЕВРОПУ

Можда мало ко мисли о томе у овом тренутку, али Црвена звезда је већ сада практично спречила саму себе да покуша озбиљно да нападне европске квалификације. Уколико се деси неочекивано лош сценарио да Звезда првенство заврши друга, ићи ће у квалификације за Лигу Европе које су клубовима са ових простора далеко теже од квалификација за Лигу Шампиона, из пуно разлога. Нови тренер неће имати довољно времена да формира тим по свом укусу, вероватно ће бити у позицији да селектује барем осам до десет појачања која ће за кратко време тешко да се уиграју. На све то морамо да надовежемо чињеницу да је европски коефицијент црвено-белих толико низак да не постоје теоретске шансе да ми у потенцијалном трећем колу или плеј офу будемо међу носиоцима. Ако имамо у виду да смо организационо и играчки тотално неспремни да избацимо из квалификација један тим јачи од себе, како ћемо тачно то да урадимо више пута, колико ће бити потребно да би се после читаве деценије обезбедила европска јесен? Овај део не анализирамо због тога што смо захтевни навијачи који по сваку цену желе Европу, већ због тога што је здрава спортска и клупска стратегија да се преко Европе оздрављује клуб, јер играње у Европи доноси свеж новац, већи маркетиншки потенцијал, већу продају карата, већу могућност да се неки млади играч прода за новац калибра Марка Грујића. Звезда је час спортске стратегија континуирано пропуштала већ јако дуго, а све то заједно долази на наплату у овом тренутку.

Константа која, ипак, остаје је да црвено-белима по ко зна који пут треба комплетан ремонт и старт од нуле, колико већ данас.