ЛАЖНЕ ЗВЕЗДЕ И ШТЕТОЧИНЕ ИЗ ФИБА!

Мало је позната чињеница да и наш кошаркашки клуб има своје „Звездине звезде“ као и фудбалска секција. Иако документација на основу којих су Александар Гец, Небојша Поповић, Александар Николић, Бора Станковић, Владимир Цветковић, Зоран Мока Славнић, Зоран Радовић и Саша Обрадовић проглашени за „звездине звезде“ није доступна јер је „загубљена“ са једним делом документације из периода пре 2011. године, једно име боде очи у скупу побројаних асова. То је свакако Зоран Радовић, који је у не малом броју примера био отворени непријатељ нашег клуба, иако га је исти издигао до статуса легенде. Последњи у низу примера где је Зоран Радовић директно или индиректно стао на позиције који не одговарају његовом звању везана је начин функционисања нашег ривала.

Наиме, један дневни лист објавио је да бивши тренер КК Партизан, Душко Вујошевић, не може да се подвргне медицинском третману трансплантације бубрега јер му недостају средства која му на име минулог рада, а по основу пресуде арбитраже, дугује бивши клуб КК Партизан. За овакву ситуацију Душко Вујошевић директно је оптужио „пацовске канале у ФИБА који су издејствовали да се не поштују стриктно одлуке БАТ“. Подсећања ради, Вујошевић потражује од Партизана износ од  529.705,00 евра (укупан дуг 626.810,00 евра који је умањен за износ од 97.105,00 евра на име казни и телефонски рачуна) а који износ је по Споразуму из 2015. године требало да буде исплаћен на следећи начин (детаљи и на слици):

1)   150.000,00 € до 30. септембра 2015. године;
2)   50.000,00 € до 01. септембра 2016 године;
3)   50.000,00 € до 01. септембра 2017. године;
4)   150.000,00 € до 01. септембра 2018. године;
5)   129.705,00 € до 01. септембра 2019. године.

У одговору на наведени текст где се наш некада највећи ривал жали на третман свог бившег клуба садашњи председник КК Партизан Остоја Мијаиловић изјавио je дана 07. августа 2018. године, за портал „Република“ следеће: „ми смо Душку Вујошевићу платили 50.000,00 евра кад је добио клуб на арбитражи и платили смо две рате регуларно по 10.000,00 евра. Следећу рату платићемо исто 10.000,00 евра у одређеном року. Ми плаћамо све како треба и то је то. “

Ако имамо у виду да је доспели дуг Вујошевића по Споразуму на данашњи дан 250.000,00 евра, а да му је Партизан по речима њиховог председника до данас платио 70.000,00 евра поставља се питање како Партизан уопште може да доводи играче када је познато да Вујошевића штити БАТ клаузула? Шта значи „регуларно“ плаћање које помиње Мијаиловић? Има ли ту и неког „нерегуларног“ плаћања (наспрам „регуларног“) и колико је уопште дуг Партизана према Вујошевићу у овом моменту?

Од свих постављених питања, оно прво завређује највећу пажњу нас звездаша. У  моментима када се најављује прелазак Стефана Јанковића, оно што је прво питање јесте како то Партизан доводи нашег играча ако постоји Споразум са БАТ клаузулом који се не поштује и који су то „пацовски канали“ у ФИБА који примењују двоструке аршине у погледу статуса играча и тренера, односно да ли је наша бивша легенда опет та која се ставља на страну интересне групе која ради против нашег клуба?

Поред раније поменутих Радета Филиповића и Владимира Драгутиновића, овај човек је свакако један од оних који не малим интензитетом раде на стварању „тријумфа“ Остоје Мијаиловића, гледе статуса Стефана Јанковића. За тај „тријумф“ би се могло рећи да је у рангу оног када је у рекордном року „смањио дуг“ Партизана према Марфин банци тако што је издејствовао привремену меру забране наплате потраживања (која је као што јој име каже – привремена и траје до окончања поступка). У преводу – магла.

Што се нас тиче, најмање што можемо да урадимо јесте да на наредној скупштини иницирамо одлуку којом ће „господин“ Зоран Радовић и формално бити лишен статуса који је некад имао и бити проглашен за persona non grata.