Матија Бећковић: Маракана је једино бојно поље на којем нисмо поражени!

Матија Бећковић је велики Звездаш и то није никаква тајна, а о најновијим успесима фудбалског клуба каже:

– Звезда се враћа на своје место. Оно које ми увек замишљамо. И кад јесте и кад није. То нам је нешто савршено природно. Кад она није тамо – неко нужно фали. Кад је она тамо, онда се чини да се ствари на свету нормализују – каже Бећковић.

– Момци су били одлични, а Милан Борјан сјајан. Био сам на утакмицама, наравно. Дивно је то што се цео стадион, цео тај амфитеатар и та сценографија до те мере унапредила да могу да се исписују српски стихови. Попут „нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана“. Стадион Звезде је остао као једино наше бојно поље где нисмо поражени. Више се ја питам шта они певају, него шта момци на терену раде. Сва та наша епика, историја и јуначка симбологија се преместила на фудбалске стадионе.

Вечита дилема: Ко је бољи – Звезда или Партизан?

– Мени се увек чинило да је Звезда старија од Партизана. У ствари, мада су они основани такорећи истовремено, сматрао сам да је Звезда постојала одувек, а да је Партизан нешто ново. И чудио сам се када сам сретао неке комунисте који су навијали за Звезду. То ми није било јасно. Као што ми није јасно како неко поред живе Звезде може да навија за Партизан.

Јесу ли Делије предња вуча Звезде?

– Увек сам мислио да Звезда има више присталица него иједна партија. И како би требало да се организује један конгрес навијача Црвене звезде. Јер то је једино остало од уједињених српских земаља. То су навијачи Звезде. Тако бисмо видели Србе на једном месту. Иначе, често се сетим једног дечка, навијача Партизана, који ме срео на улици и питао: „Зар и ми нисмо Срби?“. Када сам рекао унуку како ми се чини да су данашњи навијачи Партизана другачији од оних који су били у мојој младости, он ми је узвратио: „Немој то да говориш, гори су него икада“.

Ви то подвлачите да је Звезда у свему боља и непобедива?

– Својевремено, када сам био у Задру, замолио ме један навијач да кажем Миљану Миљанићу „да Звезда не би смела да губи када игра у Хрватској јер они дођу, изгубе, оду, а ми останемо“. Тај човек је био убеђен да Звезда побеђује или губи по својој вољи. Када она то хоће. Да не губи од оног ко је бољи од ње јер га је у ствари пустила. У суштини то и јесте уверење оних најватренијих.

Да ли би требало да Звезда из имена избаци Црвена, сходно историји, комунизму, као и јаком националном осећају?

– Црвена звезда је прави пример како то може да се превазиђе. И како то никоме не смета. И како су сви ту звезду видели као црвену звезду, а не као петокраку. То је једна од оних звезда које се налазе на заставама западних земаља. Црвена звезда је доказ да се и то знамење може доживети ван идеологије. Просто као једна хералдика. Јер та звезда је старија од комунизма.

Неки кажу да би Црвена звезда, због асоцијације на комунизам, требало да скрати или промени име. Онда би то требало и Партизан да то учини?

– Партизан није српска реч. Већ руска. Има ту неке симболике, додуше. Као што је у Совјетски Савез уношена библија у корицама историје бољшевистичке партије – вели Матија.

Легендарни Миљан Миљанић је ваш рођак?

– Тако је, рођаци смо преко његове мајке Зорке. Она је блиска мојој породици са очеве стране. Ишао сам код њих на славу. Били смо Миљан и ја веома блиски. Он је био велики човек и визионар. Као и Аца Обрадовић, “доктор О”, који је био синоним Звезде и њеног шарма – истиче Бећковић.