НА ДАНАШЊИ ДАН: Пре 17 година Црвена звезда – Динамо Кијев

Тог турбулентног лета 2000. године Црвена звезда је играла можда и најважнију утакмицу у новијој историји. После 0:0 у Кијеву у првом мечу последње рунде квалификација за Лигу шампиона, црвено-бели су имали јединствену шансу да на Маракани направе највећи успех после Барија и Токија. Нису успели. Након 90 минута велике борбе Динамо је изборио тријумфалних 1:1 и оставио преко 60.000 Делија на стадиону у сузама.

Дуел с Динамом био је на програму у среду, а Звезда је у петак играла против Приштине првенствени меч. Због страховите потражње руководство је најавило да ће улазнице бити пуштене у продају сутрадан у 10 сати ујутро. Хиљаде навијача из унутршњости није ни помишљало да се враћа кући. Остали су да кампују испред Маракане. Први Београђани почели су да пристижу у Љутице Богдана 19. у рану зору. Четири је сата. Озбиљна „змија“ формирана је од зграде спортског друштва…
„У три сата сам кренуо од куће и ево, остаћу без севера“- ништа боље од ових речи једног од несрећника у том реду не може да опише ту еуфорију. И фраза и чињеница – плануле би две Маракане.

23. август 2000. Стадион Црвене звезде, преко 60.000 навијача. Састави тимова:

Црвена звезда: Коцић, Марковић, Лалатовић (Аћимовић), Бајчетић, Глоговац, Буњевчевић, Гвозденовић, Леринц, Друлић (Стевановић), Пјановић, Бошковић (Илић)

Динамо: Гернозенко, Хацкевич, Галовко, Вашчук, Дмитрулин, Каладзе, Бјелкевич, Шахкин, Семизаде (Хусин), Јашкин (Мороз), Несмашни.

Звезда је одлично ушла у утакмицу. Агресивно, одлучно, што би се рекло јуначки. Такав приступ донео је гол у право време. Имала је та Муслинова дефанзива неку своју драж. У три паса испао је цео тим Динама, а лопта прешла пут – треба нагласити, по земљи – од добрих осамдесетак метара док се није зарила у мрежу Кернозенка. Акцију је започео Леринц, додао до Буњевчевића, овај лепо дубоким пасом нашао Друлића, а онда је после мајсторског заграђивања уследило врхунско додавање у страну за Звездиног бомбардера Бошковића. У секунди су експлодирали и његова левица и читав стадион – 1:0. Лига шампиона, слава – а тада је ипак била мало већа – и новац коју са собом носи били су на длану. Звезда није имала снаге да снажно стегне шаку. Гол Бјалкевича који ће уследити после свега десетак минута није уништио само један летњи сан већ је, рећи ће многи, умногоме одредио судбину нашег фудбалског клуба.