НА ДАНАШЊИ ДАН: Пре 38. година, Црвена звезда – Динамо 1:0!

На данашњи дан 17. августа 1980. године, Црвена звезда је победила Динамо у 1. колу првенства и тако започела одбрану титуле освојеној у претходној сезони.

ДИНАМО : ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:1 (0:0)
Загреб, 17.август 1980.
Стадион: Максимир. Гледалаца: 45.000. Судија: Радојчић.
Стрелац: Јанковић у 46.минуту за Црвену Звезду.
Динамо: Ивковић, Хаџић, Јовичевић, Мустеданагић, Куртела, Богдан, Цветковић (Пољак), Бошњак, Деверић, Крањчар, Ковачевић.
Црвена Звезда: Љуковчан, Крмпотић, Јовин, Б.Ђуровски, Рајковић, Боровница, Петровић (Јанковић), Шестић, Милосављевић, Јањанин, Реочић (М.Ђуровски).

У овом првенству 1980/81, Црвена звезда је одбранила титулу првака и 14. пут постала шампион Југолсавије. Симболично, 14. јуна је завршен 36. послератни шампионат, али је коло пре краја (10. јун), због за десет голова боље гол разлике од првог пратиоца Хајдука, практично све било решено. Тријумф црвено-белих је био заслужен и чист као суза. Главни разлози за такву оцену су: континуиран вишегодишњи рад, изузетна кохезиона снага, велика мобилност у одлучујућим тренуцима, као и најстандарднија форма током сва 34 кола, изузетна мотивација, борбеност и колективно дејство целе екипе и традиционална виталност. Овај последњи фактор, као природна последица осталих, био је пресудан у борби за титулу.

Тренер Бранко Станковић је признао да је било осцилација, али и да су у Црвеној звезди биле мање изражене него код других екипа. Звезда је освојила 44 бода (два више од Хајдука и три од Радничког из Ниша), дала је највише голова – 62, а примила их је најмање – 31. То недвосмислено сведочи да су црвено-бели имали најуједначенији ход, најубојитији напад и најпоуздању одбрану.

Ипак, било је и озбиљних потешкоћа, а повреда духовног вође тима Владимира Петровића се поклапа с падом форме у финишу јесењег дела првенства и значајним пролећним мечевима, попут оног против Хајдука. Исто важи и за изостанке још двојице кључних играча: голмана Љуковчана и у то време незаустављивог дриблера Шестића. Поред тога, већ на старту су због боравка у армији недостајали Миловановић и Душан Савић, а доцније су им се придружили Рајковић, Благојевић и Милосављевић. С повратницима из ЈНА – голманом Стојановићем, Јеликићем, Муслином, па и Радомиром Савићем – није се такође могло рачунати.

– Када се све ово сабере и поштено одмери – казао је Станковић – испада да су се у минуле три године, од како сам на кормилу стручног штаба, измениле две поставе! Тако нешто би пореметило и највеће европске екипе. Треба ли бољи пример од Партизана који већ дуже време не може да дође себи или Хајдука који је све до пред крај био лако рањив? Како онда да не будем задовољан учинком мојих момака који су, лишени садејства 12-орице другова, 30 кола стајали на челу и на крају – тријумфовали.

Све првенствене утакмице је одиграо једино Рајко Јањанин, а најбољи Звездин стрелац је био Здравко Боровница са 12 постигнутих голова.

Играчки кадар:

Цвјетин Благојевић 16-2, Здравко Боровница 29-12, Слободан Горачинов 2, Бошко Ђуровски 26, Милко Ђуровски 10-5, Горан Живановић 1-1, Милан Јанковић 30-5, Рајко Јањанин 34-6, Зоран Јеликић 10-1, Милан Јовин 16-2, Иван Јуришић 27-1, Златко Крмпотић 32-1, Живан Љуковчан 17-14 примљених голова, Срба Маринковић 1, Драган Милетовић 23, Недељко Милосављевић 6-2, Славољуб Муслин 10, Владимир Петровић 23-6, Славко Радовановић 1, Миленко Рајковић 14, Сребренко Репчић 33-10, Радомир Савић 12, Драган Симеуновић 16-16 примљених голова, Србољуб Стаменковић 1, Љубиша Стојановић 12, Здравко Чакалић 2, Милош Шестић 31-7.