НА ДАНАШЊИ ДАН: Рођен Небојша Поповић

На данашњи дан 1923. године рођен је Небојша Поповић, један од оснивача кошаркашке секције Црвене звезде, њен дугогодишњи тренер и играч. Био је власник чланске карте Црвене звезде са бројем 1.

Од оснивања клуба па све до 1951. године био је и играч и тренер, а истовремено и тренер женске кошаркашке секције. Са Звездом је као тренер и играч освојио десет титула, а са женском секцијом још 7. Поред тога био је репрезентативац као и тренер националног тима. Бора Станковић је касније рекао да је Небојша Поповић „био покретач свега, да је својим ентузијазмом и енергијом све вукао напред, организујући такмичења, доводећи стране тренере, одржавајући сталне контакте са свима који би могли да пренесу нека искуства о модерној кошарци““. И након престанка играчке каријере био је активан у кошаркашким организацијама. Био је и генерални секретар Југословенског олимпијског комитета, члан техничке комисије ФИБА током 35 година, председник комисије ФИБА за међународна такмичења, председник кошаркашког савеза Београда, председник кошаркашког савеза Србије и председник кошаркашког савеза Југославије од 1985. до 1987. године. Многи су га и копирали, јер је представљао праву кошаркашку авангарду, био је прави визионар и како је Ранко Жеравица рекао „родоначелник наше кошарке“. Поред тога био је главни и одговорни уредник Југословенске радио-телевизије. Више од четири деценије радио је као дописник из Београда за италијански спортски дневник Газета дело Спорт. Умро је 2001. године у Београду

Добитник је многих признања и награда. Носилац је Фибиног Ордена части а постхумно је изабран у ФИБА кућу славних 2007. године. Био је власник чланксе карте Црвене звезде са бројем један. Његову љубав према Звезди најбоље описује чињеница да је својој ћерки дао име Звездана. Она је на годишњици комеморације свога оца изјавила:

„На ту чланску карту је био веома поносан а она је, по мени, суштина свега што је радио, јер у много чему је био први. Све је у његовом животу било у функцији будућности и визије. Увек је јасно видео дворце и путеве тамо где још други нису прокрчили терен. Звезда је до краја остала његова највећа љубав. За мене је он, без дилеме, увек био број 1, по тој невероватној упорности да се бори за нешто што мисли да је битно. У много чему је наилазио на отпор других, али га то није омело. И увођење плеј-офа је била борба јер су против тога били многи у Југославији. Можда на први поглед није изгледао као неко ко је модеран, али је увек био авангарда. То ипак нису исте ствари.“