НА ДАНАШЊИ ДАН: Рођен Рајко Жижић

На данашњи дан 22. јануара 1955. године рођен је легендарни кошаркаш Црвене звезде и ОКК Београда – Рајко Жижић. У Црвеној звезди натупао је у два наврата и за то време одиграо 145 утакмица и постигао 1869 поена.

Кошарком је почео да се бави у родном Никшићу, да би 1971. године прешао у Београд играјући за ОКК Београд. После 10 година, 1981. године прелази у Црвену звезду за коју је играо до 1984. године. Био је познат као  веома смирен кошаркаш који је имао убитачан хорог. Иако је Звезда имала веома јак тим није успео да се домогне ни једног трофеја у црвено-белом дресу. Свакако најзначајније је финале са Цибоном 1984. године када је победник одлучен у мајсторици. Ова утакмица је умногоме утицала на даљу будућност оба клуба јер се већ тада знало да ће победник добити Дражена Петровића као појачање у наредној сезони.

Након тога Рајко је две сезоне провео у Француској да би се 1986. опет вратио у Звезду. Иако су у полуфиналу избацили шампиона Европе Цибону, нису успели да се домогну трофеја у финалу против Партизана.

Рајко је био и дугогодишњи репрезентативац Југославије са којом је освојио прегршт медаља. Учесник је једне од најупешнијих генерација у историји наше кошарке која је на сваком великом такмичењу од ЕП у Шпанији 1973. стизала до медаље. Рајко Жижић је освојио следеће медаље: Европско првенство 1975. – Злато; Олимпијске игре Монтреал 1976. – Сребро; Светско првенство 1978. – Злато; Европско првенство 1979. – Бронза; Олимпијске игре Москва 1980. – Злато; Светско првенство 1982. – Бронза; Олимпијске игре Лос Анђелес 1984. – Бронза;

Након играчке каријере једно време је био тренер у ОКК Београду али и члан управног одбора КК Црвена звезда. Преминуо је 7. августа 2003. у Београду и сахрањен је у Алеји великана. Овим речима се Небојша Илић у име Црвене звезде опростио од легенде:

„Већ два дана слушамо вест – Умро је Рајко Жижић. Слушамо али не верујемо. Чекамо да се појави, рецимо у овој Сали као и обично негде у углу дискретно да саслуша дискусију и на крају ненаметљиво узме реч и понуди најбоље решење. Кошарку није само играо већ је и за њу живео. Биографија препуна медаља али по медаљама у Звезди га најмање памтимо. Памтићемо га као доброг племенитог човека који је ширио оптимизам и када Звезди није ишло најбоље. Радио је до смрти на два пројекта на стварању Европске звезде и и на организацији Европског првенства 2005 године. Када Звезда достигне тај циљ, а неких 12 твојих наследника у плавом на тераси буду прослављали нови успех бићеш са нама драги Рајко. И увек док се у овј земљи буде играла кошарка.