НА ДАНАШЊИ ДАН: Рођена је јединствена Љубица Оташевић!

У звездином дому на Калемегдану налази се писмо једног француског клуба из 50-их година. У њему пише: ,,Позивамо Црвену звезду да и наредне године учествује на нашем турниру. Али под условом да се појаве у истој, краткој опреми и да у тиму неизоставно буде кошаркашица са бројем 12.“

Реч је о Љубици Оташевић, некадашњoj кошаркашици Црвене звезде, која је рођена на данашњи дан 1933. године у Горњем Милановцу. Отац јој је био мајор-пилот војске Краљевине Југославије и браниоц Београда 1941. године. Међутим, после слома државе заробљавају га и одводе у немачки логор Оснабрик. Тамо је, заједно са старим ратним другом Јованом Калембером (оцем прослављеног кошаркаша Црвене звезде и Југославије Срђана Калембера), провео четири тешке године. По завршетку рата одбија да се врати у земљу у којој владају комунисти, већ се сели у Велику Британију.

Љубица је 1951. године, још као средњошколка, први пут обукла црвено-бели дрес. Одиграла је шест фантастичних сезона и освојила шест титула првака Југославије. У Звезди је упознала и своју прву љубав, која је игром случаја био Срђан Калембер. Три и по године важили су за најчувенији кошаркашки пар.

Иначе, мечеви, али и тренинзи Црвене звезде на теренима међу древним зидинама Малог Калемегдана били су препуни, сви су желели да гледају звездине кошаркашице, а посебно Љубицу. Нобеловац Иво Андрић, генерал ЈНА Пеко Дапчевић, али и најпознатији полицајац Слободан Пенезић Крцун били си очарани њеном природном лепотом.

,,Андрића сам често виђао на Калемегдану у ,,барбери“ мантилу, са шеширом на глави, стајао је са стране и гледао тренинге, више женске, него мушке. Причало се да је био очаран лепотом Љубице Оташевић“, рекао је за Мића Белић, некадашњи кошаркаш. Но, она као да није била свесна своје лепоте и шарма.

Под кошевима била је темпераментна, неустрашива и брза и од ње се много очекивало. Међутим, била је позната и по мангупском понашању, због чега је често ,,попила“ клупу, о чему је сведочио покојни Ранко Жеравица у документарном филму Душке Јованић ,,Изгубљено из биографије“. Била је и члан репрезентације Југославије, а посебно се истакла на европским првенствима 1954. и 1956. године. У својој 24. години (1957) нагло прекида своју кошаркашку каријеру и као студенткиња београдског Филозофског факултета одлази у Италију да усаврши језик. Од тада никада више није живела у Југославији.

Због невероватне сличности са Софијом Лорен, добија  улогу дублерке ове италијанске диве у филму ,,Кључ“. Та улога је била њена карта за Холивуд, али нажалост није успела да се оствари као глумица, иако је имала неколико мањих улога. Ипак, најпознатија је по епизодној улози у филму ,,Љубав и мода“ из 1960. године.

Остатак живота провела је сама у својим вилама у Марбељи и Хјустону, дружећи се са холивудским џет-сетом: Шоном Конеријем, принцезом Сорајом, Харолдом Робинсом, Дином Мартином, а много пута у њеном холивудском дому доручковао је Марлон Брандо. Кажу да је улазила без куцања у канцеларије шпанског диктатора Франка, а у истој земљи, у граду Марбељи, улица носи њено име. Једноставно није било особе која није желела да буде у њеном друштву.

Многи је памте као femme fatale, но Љубица је, пре свега, била одлична кошаркашица и пркосна, дрчна жена невероватне лепоте која је неизмерно волела Србију и Црвену звезду. Још се памти када је кошаркашице Црвене звезде изненадила у Ла Коруњи 1979. године, уплативши им хотел са пет звездица уочи финала Купа шампиона.

Преминула 12. априла 1998. године у Хјустону. У наставку је епизода серије ,,Били смо прваци света“ која је делом поосвећена Љубици: