Нинковић: Играћемо Евролигу!

Ових дана има пуно информација иа са једне и са друге стране – Сидро пушта информације да без АБА се не може у Евролигу, са друге стране појављује се и информација да при овом развоју ситуације репрезентације неће моћи на Европско првенство. У намери да добијемо конкретније мишљење људи из нашег кошаркашког клуба, контактирали смо председника КК Црвена звезда Телеком Милоша Нинковића.

Милоше, да кренемо од почетка, шта нам можете рећи о целој овој ситуацији која већ данима узбуркава спортску јавност, посебно откада су се појавиле информације о могућим казнама за репрезентације, па и питању Звездиног учешћа у Евролиги?

– Сигурно је само једно тачно: да нико од људи који су себи дали за право да анализирају ситуацију или није информисан, или није добро разумео, или не може да разуме шта се дешава. Да би се цела ситуација разумела, морамо да кренемо од 2000. године, када је настао сукоб у европској кошарци између ФИБА и професионалних клубова, тада је направљен УЛЕБ као „Удружење професионалних лига Европе“ које су у том тренутку изашле из својих савеза, али су добили одобрење да сами формирају и воде своја такмичења. На Балкану је то једино урадила Србија, и то са доста великим закашњењем, јер смо имали функционере који су имали функције у ФИБА, противили се том концепту и напросто нису препознали тренутак. Као што сада, бојим се, замало да опет не препознамо тренутак. Тих година професионални клубови решили су да одлучују сами о себи и направили су своја удружења, направили професионалне лиге, добили дозволу од матичних савеза да сами воде своја такмичења и створили Удружење професионалних лига Европе, које се данас зове УЛЕБ. Из УЛЕБ-а су настала европска такмичења – Еврокуп и Евролига, коју води ЕКА и која поред, да тако кажем, примарне компаније има и секундарне компаније које се баве маркетингом, менаџментом итд. Пандан томе имамо и на нашим просторима: „Adriatic basketball associations“ (АБА) која је основала „АБА Сидро“, само што имамо проблем са тим што је „Adriatic basketball associations“ непостојеће правно лице које нигде није регистровано и не постоји, али на то ћемо се вратити касније.

Шта се даље дешава?

– Евролига је у власништву клубова учесника Евролиге, с тим да немају сви исти проценат удела: клубови са А лиценцом имају дупло већи удео него клубови са Б лиценцом, што је негде и нормално, али нигде нема приватног власништва. И у целој тој организацији по вертикали, од удружених клубова у професионалну лигу, па удружених професионалних лига у УЛЕБ, преко Евролиге – не постоје приватни власници, не постоје ни национални савези. Дакле, организација која функционише сама са собом и која је доскора имала јединствен став према ФИБА, међутим тај став се у последњих годину дана променио, па се УЛЕБ мало приближио ФИБА, а Евролига мало удаљила од УЛЕБ-а, односно клубови који чине Евролигу су се удаљили од ФИБА, а професионалне лиге јој се мало приближиле. И сама ФИБА је извршила одређену унутрашњу реорганизацију. Наиме, некад је постојала ФИБА Европа, ФИБА Свет итд., па је ФИБА направила нови Статут и све ставила под исту капу, тако да ФИБА Европа фактички више не постоји (као ни директор ФИБА за Европу), постоји само канцеларија ФИБА за Европу.

Да се вратимо на причу о АБА лиги – наводно су спорни сами почеци тог такмичења?

– У овом тренутку, када се све ово дешавало, АБА лига, или како да је већ назовемо, неколико ентузијаста из Словеније и Хрватске представило је стварање „Adriatic basketball association“, које је дало сва своја права на коришћење нечему што се зове „АБА-Сидро д.о.о.“, а које је регистровано са седиштем у Љубљани. „АБА-Сидро д.о.о.“ на основу неких докумената, у које Црвена звезда никада није имала увид нити је учествовала у томе, примљено је у УЛЕБ, а касније и у ФИБА. И ту отприлике долазимо на почетак ове наше приче.

Дакле, ипак је постојала нека форма?

– Разјаснићемо управо. Оног тренутка кад је променила Статут, ФИБА је послала допис свим националним савезима и свим лигама, јер су национални савези морали да дају одобрење клубовима да формирају лигу, пошто у том Статуту ФИБА јасно се каже да су национални савези одговорни за подржавање Статута ФИБА, како националних савеза, тако тренера, клубова, играча, административаца и свих који су под ингеренцијом националног савеза. У том Статуту се такође каже да су савези у обавези да се старају да се на њиховим подручјима ингеренције организују такмичења, спроводе одлуке и правила, и каже се да клубови учесници организације не могу да учествују у националним такмичењима, сем ако нису признати од матичног савеза, а матични савези не могу да дају то признање ван одобрења ФИБА, што је скроз нормално. У овом случају се ради, да будемо потпуно јасни, у односу ФИБА према свим националним савезима. И у том контексту ФИБА започиње кампању тражећи нормативне акте од АБА лиге, али она тражи нормативне акте „Adriatic basketball associations“ – где је основана, ко је основао, Статут, извод из АПР-а, власничка права, управљачка права итд., затим тражи да се појасни однос између „Adriatic basketball associations“, које је признато, и „АБА-Сидро“, дакле да се потпуно дефинише њихов однос, и да се појасни однос са УЛЕБ-ом, самим тим и са Евролигом. ФИБА добија неки бахати одговор који није задовољавао, али и даје нова три-четири рока.

Када све то креће да се дешава?

– Све ово започиње негде у новембру-децембру прошле године. У том тренутку, из незнања или не знам чега, у Србији се ово коментарише као сукоб ФИБА и Евролиге, који неспорно постоји, међутим, и нема неке баш велике везе са овим о чему причамо и што се дешава, па неки то презентују као захтев за играњем националних лига, неки представљају да је циљ играње регионалне лиге под окриљем ФИБА, неки представљају овако или онако, али шта је суштина – да се усклади Статут „Adriatic basketball associations“ са нормативним актима ФИБА; Евролига пак – у њеним оквирима не постоји приватно власништво, како многи мисле, јер Бертомеу није власник, већ ЦЕО, иако је мало чудно бити и председник и извршни директор – има став да како се клубови договоре, тако ће бити. Иду препуцавања и у једном тренутку одржава се састанак у Београду, где Роман Лисац износи идеју да, под притиском ФИБА, они желе да пренесу власништво на клубове, али не прецизирају које власништво. У овом тренутку, ако се направимо луди, па претпоставимо да се та идеја односи на „Adriatic basketball associations“ – ниједан клуб нема власништво у тој организацији нити постоји представник било ког од 14 клубова у такозваном Борду АБА, не постоји нормативни акт који одређује борд АБА, нити одлука на који начин се ти чланови бирају, ни документација како је одабран председник АБА Радован Лорбек, нема пореског броја, меморандума, печата, адресе, нема ничега. То је једна имагинарна, фиктивна организација.

Али како су онда примљени од стране УЛЕБ-а?

– То је оно што свима нама сада није јасно. Појављује се и више фронтова – неки су уз националну лигу, неки су за Јадранску лигу, неки овде, неки онде, али клубови постижу консенсуз и кажу да им је у спортском, маркетиншком и финансијском интересу да играју регионалну лигу. Не знам за остале савезе, али КСС каже да подржава своје клубове у игрању регионалне лиге ако сами клубови то желе. Међутим, ФИБА мења мишљење, доноси предлог регионалне лиге која је у власништву савеза и клубова, не гарантује проходност у Евролигу – контрадикторно је што чланица УЛЕБ-а не сме да има власништво савеза, аутоматски је било неприхватљиво за клубове са аспекта Евролиге, због чега ми одбијамо тај предлог, ФИБА после преиначује тај свој предлог и каже да би 84% имали клубови, 12% савези и на крају излази ФИБА из те идеје, не жели да буде у томе јер нема право вета итд. Углавномм данас смо дошли до усаглашеног интереса да је најбоље играти регионалну лигу, и око те идеје су се груписали клубови, Евролига, ФИБА и макар КСС, мада су и остали савези спремни да дају подршку својим клубовима. У међувремену се одржава састанак у Љубљани где испада да се ништа није променило. Ми и даље нисмо причали о власништву у „Adriatic basketball associations“, и даље нисмо причали о органима управљања.

Дакле, једино правно лице које постоји је „Сидро д.о.о.“?

– Да, ми смо само причали о њему, где се брише идеја да приватна лица изађу из власништва, јер она држе 20%, док клубови и даље, све време, имају 80%. Промене се нису десиле, све је исто и даље, вратићемо се на то после. Нису се десиле, нити могу да се десе, јер је то постојеће правно лице, фирма, предузеће, које има своје власнике. И сада се дешава, и одмах да нагласим, не ниподаштавам ни Цедевиту, ни Металац, ни Мегу, ни МЗТ, ни Игокеу, али они нису били власници, и како сада неко може да гласа да ће постати власник нечега чега си ти власник, а он који гласа није? И сад неко треба да гласа и избаци Сплит и Босну, а да сам себе убаци, што је немогуће. Шира јавност можда не зна, али нпр. и Сплит и Босна и даље имају власништво у Сидру, Босна чак читавих 20%. У садашњој власничкој структури имамо: Олимпију са 20%, Босну са 20%, Звезда и Партизан из Србије, односно Цибона, Задар и Сплит из Хрватске, мислим да сам све набројао, што чини 80%, док физичка лица имају преосталих 20% власништва, а у исто време и 60% гласова унутар самог правног лица. А Статут каже да, ако се исти мења, сви власници морају једнострано да донесу одлуку. Што, нпр., значи да неко гласа против нечега, као што ће Звезда гласати, и одлука не може бити донета. Могу да гласају сви остали учесници лиге шта желе, али нису власници и ако било ко од власника нешто одбија, такав предлог је немогуће законски спровести, није могуће извршити промену у регистру. И тако дођемо до закључка да садашње руководство лиге замајава клубове, јавност, ФИБУ, Евролигу (која чак није ни заинтересована много за ове унутрашње односе) – све то да би купили време. Са друге стране, имамо ФИБУ, која је изиритирана ставом руководства регионалне лиге и врши притисак на КСС, говорим о њима, јер ме не интересују национални савези околних земаља. Оно што је неприхватљиво је арогантан став Јадранске лиге, где Звезда има одређени власнички удео, и сада неки Роман Лисац изађе и говори са становишта тог предузећа, где Звезда има власништво, испада да он говори у наше име!? То је неприхватљиво. ФИБА очигледно нема више живаца да то трпи, не може да санкционише клубове, нема механизме, али може да санкционише савезе. И у Статуту ФИБА то јасно пише и већ трећи пут упозорава да се то може десити, и сасвим ускоро, можда већ 18. јуна. Са друге стране, добијамо једно писмо на основу захтева Будућности, која очигледно није била довољно обавештена о дешавањима; по правилима Евролиге, учешће у том такмичењу се обезбеђује играњем националне лиге, што је у овом случају АБА, а у другом члану пише да о свим односима унутар лиге, унутар власничке структуре, менаџмента и управљачких тела – одлучују управо клубови. ФИБА пак каже да је национални савез одговоран да да дозволу својим клубовима ако излазе из оквира његове јурисдикције, што и јесте случај са регионалном лигом. Дакле, да би било која регионална лига постојала, са становишта ФИБА, сви национални савези морају да се са тим сагласе и дају своје одобрење. Евролига, у преведеном значењу, каже да је национална лига она за коју сами клубови кажу да је национална лига. У овом случају, то јесте АБА, али ми смо пре неколико година имали покушај да се домаћа лига учлани у УЛЕБ, што је било стопирано на основу захтева председника непостојеће „Adriatic basketball associations“, који је по функцији и потпредседник УЛЕБ-а, и он је тај захтев скинуо са гласања. И сад се поставља питање: наш главни спортски партнер је Евролига, као врхунско спортско такмичење у Европи, која каже „како год се ви договорите“, али кошарка у Србији је и Звезда, и Партизан, и Металац, и Мега, и репрезентација. Одатле долазимо до простог решења да је једини знак питања власништво тих 20% у предузећу „Сидро“ и још већи знак питања регистрација власништва и управљања фирмом „Adriatic basketball associations“. Челници Јадранске лиге покушавају да то представе као наш утицај, да је, каобајаги, Звезда хтела да води ово или оно – ми нити имамо ресурсе нити воље да улазимо у тако нешто. Али клубови морају бити стопостотни власници. Па се онда дода нови спин да је то, као, нови рат ФИБА и Евролиге преко Јадранске лиге итд. У рату ФИБА и Евролиге се Србија и Јадранска лига питају колико се питао и Кнез Павле 1941. године, туку се Руси, Немци, савезници, а пита се тадашња Југославија, е исто тако. Оно што је доста важно рећи је и да се статути ФИБА и Евролиге не разликују, они пропагирају исте ствари – да се клубови питају о својој судбини, између осталог тако су и настали УЛЕБ, па Евролига. Оно што ФИБА сада заговара је да се клубови питају, али уз дозволу националних савеза. Ми се сад налазимо између две ватре, које траже малтене исте ствари, а ми нисмо спремни да их препознамо. И то је тренутна ситуација у којој се налазимо.

И како је решити, шта даље?

– Преиспитати оснивање „Adriatic basketball associations“; услов над условима је да 100% власништва АБА лиге, или неке регионалне лиге, у којој год форми, морају имати клубови. И до сада уопште нисмо говорили о менаџменту и маркетингу, тренутно говоримо само о власништву било које регионалне лиге и услов те регионалне лиге је да има проходност у Евролигу, односно, да би се задовољила ФИБА, да има дозволу матичних националних савеза.

Како се за промене у некој организацији изборити ако немаш акт на основу кога је та организација устројена? Како ти, нпр., сада да смениш представника „Adriatic basketball associations“ aко немаш акт на основу кога је он изабран или који предвиђа неки процес одлучивања по питању статуса тог лица? Он сада испада недодирљив у тој позицији.

– Није недодирљив, јер не постоји. Али шта је ту старије: то што не постоји или немамо начин да га сменимо, јер не постоји? Или како да ми смењујемо некога ко не постоји?

ОК, али којим онда инструментима доћи до те позиције у оквиру АБА лиге – да ли кроз Сидро или на који начин?

– Уопште више не желим да говорим о АБА лиги, јер све више ми се чини да господин Лисац и господин Лорбек имају толико бахатости и толико немају слуха, да ли из незнања или услед те бахатости, да не умеју да препознају тренутак, да ћу причати само о регионалној лиги…

Али када причамо о регионалној лиги, да ли говоримо о овој сада или може да се разговара о некој другој форми регионалне лиге која би могла да се устроји до почетка сезоне или…?

– Ми смо сви нашли компромис, чак не компромис, него заједнички интерес, и исто тако смо дефинисали циљеве постојања регионалне лиге, а то је да лига броји 12 клубова, да се ограничи на простор бивше Југославије, да Србија, по овом садашњем моделу, даје четири клуба, Хрватска даје три клуба, Словенија два клуба, а БиХ, Црна Гора и Македонија по један клуб.

Та сагласност је на нивоу свих клубова?

– Да, свих клубова, тренутних учесника, исто као што је договор да та лига мора имати проходност према Евролиги. Као што се и сада, додуше мало и са закашњењем, иако смо ми у Србији то први препознали, да морамо да ускладимо то са ФИБА, Цедевита и Цибона су послали дописе, и опет долазимо до једног закључка: једини камен спотицања је тај што ми представљамо да је АБА лига заправо „АБА-Сидро“, и што у том „Сидру“ постоји 20% власништва физичких лица која у исто време чине менаџмент, а предузеће регистровано у Европској унији. Ако је у ЕУ нормално да власник буде и председник Скупштине и директор у исто време, онда смо у великој заблуди шта је то Европска унија. А у овом случају, Роман Лисац, конкретно, се као власник у исто време налази и у Скупштини лиге, председник је Скупштине лиге, а та Скупштина бира директора, и то је опет Роман Лисац. Па ко је ту луд? И имамо председника непостојеће „Adriatic basketball associations“, a то је Радован Лорбек.

Каква је веза између Сидра и „Adriatic basketball associations“, где једно повезује друго?

– Они кажу да је „Adriatic basketball associations“ у једном моменту дао мандат Сидру да се бави свим комерцијалним пословима и организовањем такмичења. Како је нешто што не постоји могло дати мандат нечему што постоји? Не постоји никакав уговор којим се тако нешто поверава Сидру. Што је најгоре, велики број одлука, као нпр., где ће се играти фајнал-фор, колико ће износити цена вајлд-кард, како ће се наплаћивати оних 150.000 евра – то је доносило тело које се зове Борд АБА. Ја никад у животу нисам добио позив за било какву седницу Борда АБА, нити знам кад и где се то одржало, нити ко чини тај такозвани Борд АБА. И сада та „Adriatic basketball associations“ има неког председника, за кога не знамо како је изабран, има некакав Борд, који такође не знамо ни како је изабран, ни до када, ни која су њихова овлашћења, ни ко их је изабрао, и у том тренутку све оно што носе као лига и што продају, а то има велику вредност, јер то што продају је збир свих буџета које продају. Звезда доведе неке добре играче, постане маркетиншки интересантна, и то што је она интересантна продаје „Сидро“, од тога убира приход и клубовима враћа једну ноћ у хотелу и службена лица. ОК, можда је и толико, можда више нема пара – али ми никада нисмо видели тај финансијски извештај. Никада нисмо видели по ком критеријуму и моделу се бирају партнери у смислу продаје ТВ и осталих маркетиншких права. А ми Срби мало потцењујемо себе, ваљда нам је ових 25 година ратова, санкција и мука убило самопоуздање, али нисмо ми тако мали и јадни. Бар што се тиче те лиге. Најгледанији клубови лиге су српски клубови, спортски најуспешнији клубови лиге су српски клубови, највећа телевизијска права су откупљена из Србије – једно време је била Арена, која је у власништву Телекома, а сада је то Спортклуб, који је у власништву СББ-а, такође српска фирма, али покривају и околне земље. Највећи број најквалитетнијих играча су српски играчи. Тако да нисмо баш тако мизерни да бисмо дозвољавали да на један глас Звезде или Партизана неки Лорбек или Милинчевић има три гласа, он је трипут битнији него што су то Звезда и Партизан, у лиги где ова два клуба малтене носе лигу?

Има доста људи који питају зашто баш сада причамо о свему овоме? Зашто нисмо могли раније да започнемо реорганизацију лиге или да пробамо раније да покренемо ова питања?

– Звезда покушава да то учини већ три године, од оног тренутка када смо ушли у Звезду, и када смо, на велику жалост тих власника, морали да будемо позивани на састанке који се зову Скупштина Сидра. Али и у тој Скупштини, чак и да су се сви клубови сложили око нечега, имају само 40% гласова, остали се налазе у власништву приватних лица.

Фактички, учешће клубова у руковођењу Сидра, које се бави комерцијалним активностима лиге, своди се на…

– Своди се на један ручак годишње у Љубљани. Може добро да се руча и у Београду, не морамо да идемо у Љубљану.

И ништа није промењено у организацији самог друштва, како су односи били регулисани раније, тако су и сада?

– Ништа се није променило. Само ту још има нелогичности, тим новим друштвеним уговором, који није спроведен, јер ни не може да се спроведе, ако ни због чега другог, Звезда неће гласати, па тако ниједан нотар или АПР у Словенији то не може да спроведе, све остаје мртво слово на папиру. И што је још горе, даје ветар у леђа ФИБА, да она узима писма клубова Хрватске и Македоније и шаље националним савезима да су одговорни што њихови клубови играју непризнату лигу и да ће сносити санкције.

Да ли, хипотетички, ако се клубови договоре о заједничкој идеји, и желе да заобиђу та физичка лица која воде лигу…

– Више није у питању да ли они хоће, сад већ морају.

Хоћете да кажете да је ово последња сезона како слушамо да Радован Лорбек или Роман Лисац воде тела која руководе регионалном лигом?

– Ако хоћемо да гледамо репрезентације на националним такмичењима, онда да.

Да ли ми можемо, заједно са свим осталим клубовима, формирати неки свој „Adriatic basketball association“, да ли можемо бити чланица УЛЕБ-а ван постојећих организација које су његове чланице?

– Сада имамо веома мало времена да применимо један од три постојећа модела: да се задржи АБА лига у којој излазе физичка лица из власништва (притом и да се ово садашње предузеће региструје), да се направи нова регионална лига (што видимо да председник КСС-а данас пропагира), или да се вратимо у своја национална такмичења. Није нама АБА лига дала проходност у Евролигу, него су Срби, Хрвати и Словенци унели у регионалну лигу оно што су имала њихова национална такмичења. Савези су се у једном моменту сагласили да клубови треба да играју регионалну лигу, не у форми у којој би то требало да буде, више је то била форма споразума где ће се водити рачуна о усклађености календара, пропозиција такмичења, правила игре итд., па је то тумачено као признање савеза, иако то није било у потпуности тако.

Када је крајњи рок за примену једног од та три модела, да ли је то тај 18. јун?

– Тешко је то сада рећи.

Да ли су клубови у директној комуникацији са УЛЕБ-ом и са ФИБА или се то одвија преко Савеза?

– Не знам за остале клубове, могу да говорим само у Звездино име – ми смо у комуникацији са Евролигом, у директној комуникацији са већином клубова регионалне лиге и у комуникацији са КСС-ом. Нисмо ни у каквој комуникацији са АБА лигом још од завршетка исте, са УЛЕБ-ом немамо потребе да будемо у комуникацији, а ни са ФИБА – имали смо неке контакте када су долазили да презентују своје мишљење. И хтео бих да кажем да је Звезда још од почетка овог процеса наговештавала шта ће да се деси, не кажем ово да бих сеирио, али заиста јесмо били у праву, најавили смо све ово што може да се деси, свесни свих последица. Када сам објаснио шта се све дешавало, то су једина три начина на која можемо да изађемо из овога.

Реците нам оно што све највише интересује: применом било ког од та три модела, можемо ли остати ван Евролиге следеће сезоне?

– Не може, наше место је зацементирано, ове године смо га освојили.

Шта ће после бити?

– Сигурно ће доћи до неког решења, само је питање које врсте. Врло чврсто заговарам тезу да српски клубови морају највише да се питају, јер јој највише и доприносе, с тим да ваља рећи и да Србија ту има највише бенефита. Заблуда је свих који говоре да српска лига може да надомести квалитет регионалне лиге. Квалитет српских клубова може да подигне друга регионална лига. А онда можемо за неколико година да видимо да ли је квалитет клубова у првој и другој регионалној лиги довољан да се формира српска лига. Али то је већ… о том-потом. Будућност српске кошарке је у формирању друге АБА лиге, уз потпуно власништво клубова те нове лиге. Овде се много бркају менаџмент и власништво, клубови не смеју да раде менаџмент, већ професионалци који ће, у зависности од свог учинка, бити и награђени. Ако причамо о Јадрнанској лиги са 12 клубова, она гледајући збир буџета има ту негде око 15 милиона евра вредности, можда и мало више, што је производ који неко треба да прода. Бенефит од продаје тога, потпуно нормално, треба да имају власници, дакле клубови. Да ли ће клубови од тога имати неки велики профит? Вероватно неће, али хајде да видимо колики ће бити.

Да ли садашње руководство АБА лиге може на неки начин да опструише договор клубова?

– Они свакодневно и покушавају то да ураде, сваки дан користе да купе време, мислећи да ће олуја да прође, сакрило се дете испод кревета, проћи ће олуја, доћи ће сунце и ајмо све отпочетка. Роман Лисац као припадник бивше Службе бивше Југославије је врло спретан у тим манипулацијама и марифетлуцима, али мислим да су се сви сада коначно дозвали памети шта треба урадити. Оно што је посебно охрабрујуће је да Срби, за сада, имају заједнички став. Можемо ми унутар наше куће да се свађамо колико хоћемо, али за све ван наше куће морамо да имамо заједнички став. Jaдранска лига је функционисала као бивша Југославија – направи Србију са две покрајине, па нек се свађају међу собом. Звезда на Партизан, па су ту и Раднички и ФМП, знамо да је један клуб најјачи и њега подржавамо, а остале хушкамо против њега. Крајње је време да мало схватимо своју позицију, која уопште није лоша. Сви смо се сагласили да се игра регионална лига, да лига треба да има 12 клубова, да буде у њиховом стопроцентном власништву. Звезда је јуче одиграла 76. или 77. утакмицу у сезони, то је страшно. Овако остављамо простора да се растерети календар и да остане више времена за националну лигу и одмор играча. Нама сада играчи директно са завршетка лиге иду у репрезентацију, имаће обавезе до 12. септембра, а почетком октобра почиње такмичење. Прошле године смо изгубили Рашка Катића због таквог темпа.

Ваш закључак за крај?

– Покрили смо све аспекте ове теме и надам се, разјаснили људима боље о чему се ради. Читао сам нешто по форуму где има неких који питају „коме је преча Звезда, коме репрезентација?“ – то мора бити подједнако, и Звезда и репрезентација, као што би и навијачу Партизана, уосталом, требало да буде једнако битан успех клуба и успех националног тима. И нема потребе за страхом, уверен сам да неће бити санкција ни по Звезду, ни по национални тим. Страх не треба да осећају ни физичка лица, нико њима не жели ништа лоше, али ако један Сеп Блатер после толико година у ФИФА схвати где му је место и дан после избора поднесе оставку…

РСБ Форум.