Новинар без роминга

Од скоро на овим просторима функционише један портал посвећен кошарци у част некадашњег часописа Кош магазин, који воде изузетни познаваоци кошарке, свакако признати новинари и зато нас веома чуди како су дозволили и онима без роминга да имају своје чланке на истом. Није прошло ни 10 дана од наше критике упућене једном квази-новинару, а он је већ успео да још једном изманипулише јавност. Дакле , није му довољно што је већини нас „огадио“ не само његову емисију него и цео програм те телевизије већ ће на тако сраман начин сакционисати и овај врло лепо осмишљен портал. Са обзиром да је на крају текста ставио „наставиће се“, готово па сигурно ће и овај портал бити маргинализован подједнако као и сад небитна ТВ кућа.

Дакле, овог пута тема су му били политичари у кошарци. Наравно, са обзиром на мањак кошаркашког знања а више улизивања многим кошаркашким радницима, он више жели да пише о ономе око терена и причама вредним само жуте штампе. Но ту није проблем, већ је проблем поновна острашћеност нашим клубом и свиме што има везе са њим. У тексту није желео да коментарише послератне године ал се ипак осврнуо да филм „Бићемо прваци света“ нема утемељену историјску базу. Наравно његовом поимању кошарке свакако не одговарају било какве приче које иду пре 70-тих година, јер знамо ко пре тих година готово да није ни имао историју. А и то мало историје свакако није за понос. И може сад да вади архиву кад је мало савременика тих догађаја данас живо, али да је тако био агилан и 90-тих могао је од многих из прве руке да чује много тога што је у том филму и приказано, наравно са неким уметничком обојеношћу. Свакако би чуо где се то прво играла кошарка у Београду, чије трибине су биле попуњене народом а чије војницима и коју реч по питању отимања играча од придошлог армијског клуба. Ту је поново поткачио наш клуб и занимљивим детаљом: ко то има „велелепну клупску зграду“ а коме са друге стране ограде није дозвољено да је направи до данашњих дана. Па да ли је требало да се дозволи изградња неког „Земунела“ међу зидине Калемегдана, па да и он и његови следбеници буду задовољни? Он дакако није желео ни да пише о 80-тим и наглом успону њему вољеног клуба, јер по Богу, све то је било тако нормално у једнопартијском систему. Али добро, нећемо да задиремо у тај део историје.

КК Црвена звезда – први трофеј у историји

Дакле, његовим чланком је обухваћен период од 90-тих година. Таксативном побројавању политичара међу кошаркашким клубовима мало ко ће наћи замерке. Али политичари у нашем клубу нису жалили новца, а у његовом клубу се новац не спомиње, већ разна превирања и магични творци модерног и свакако младог Партизана. Наравно свакако се сетио и нашег данашњег председника а тада творца ФМП-а из Железника. У његовим емисијама до пре десетак година његово име је узимао са уважавањем и често са атрибутом „творац кошаркашког чуда из Железника“. А сада му је и тај период завио у мрачну фолију, јер  како ишта што има везе са Црвеном звездом може да буде добро?! Да би причу што лепше приказао користио је и лажи. Индиректно је оптужио садашњег председника Звезде да је крив за то што је Звезда тада играла и са четири играча. Е па зарад истине морамо рећи да је лаж да је у клубу тада био Човић. Дакле није Матковић, тадашњи први човек Сартида дошао у клуб након одласка Капичића, већ је у исто време био председник клуба док је Капичић био директор, а Вучинић председник скупштине. Након тога спомиње Човића у контексту његовог председничког мандата у Кошаркашком Савезу Југославије. Добро је да се сетио да је би главни иницијатор Куће кошарке али изгледа више у сврху презентовања себе као објективног новинара. Јер одмах након тога улази у генезу сукоба Човића и Зорана Радовића, јер га је овај други сменио након чега председник постаје Миша Бабић (који иде уз атрибут творац кошаркашког чуда у Вршцу). Још једна лаж. После Човића на чело савеза долази Драгослав Ражнатовић. Овде нам недвосмислено „боде очи“ откуд то да сад „Миша“ Бабић постаје чудотворац? Па зашто не пише о томе да је инстант лова фармацеутског гиганта творац тог чуда? Зар није логично да кад направиш чудотворну и јаку конструкцију она и опстане, а не да се као кула од карата сруши? Свако нормалан па чак и не довољно паметан зна да су темељи тог „чуда“ били финансијске природе и кад су се новци изгубили – упс, нема чуда.

Након тога у гомили непоткрепљених изјава велича успех у селекцији Партизана, а доласке неких играча у Звезду обавија велом тајне. Чек, чек…па зар независтан и по све објективан новинар не треба да постави још нека питања? Ако већ спомиње да је група младих домаћих играча освојила титулу и била међу четири у Евролиги како да се не запиташ: Како је то Томашевић прешао у Партизан? Зашто је најбољи двојац Спартака Котуровић – Ђокић дошао баш у Партизан? Зашто Радошевић, најбољи стрелац Борца и читаве лиге, није завршио у неком другом клубу? Не тога се он неће запитати, а ако је упућен вероватно и зна па не би ваљало блатити сопствену љубав. Али зато је прелазак Топића у Црвену звезду „под велом тајне, иза кулиса, Партизан га пустио Звезди иако је већ имао потписан предуговор“. Стани мало, свесрдни новинарски истраживачу, што се ниси усудио да потражиш тај предуговор и да видиш ко је шта и коме тим уговором обећао? На страну чињеница да је Топић и пре а и после тога, до данашњих дана остао веран само Северној трибини и да га неки од нас и лично познају. И не желимо да се бавим истинитошћу ове тврдње већ како да се таквих закулисних радњи није сетио и на другој страни. И кад смо већ код некадашњег играча БФЦ-а, како то да је у чувеном финалу после два пораза у Пиониру, Партизан успео да веже три тријумфа над БФЦ-ом и домогне се шампионског трона? Зар новинару који истражује ово не изазива никакву сумњу? И нек наброји у историји кошарке колико клубова је успело да направи овакав подвиг. Таман да и нема никаквих осталих разлога за сумњу зар сама чињеница није довољна да се прави новинар мало и овим позабави?

После 2000-те „објективни новинар“ финансијску инјекцију у Партизану повезује са личним улагањима Дивца и Даниловића али зато се Звезда повезује само са „периодима бахатог трошења“ те да је финансијску кризу јелте заслужила. Ма немојте касти? Па тај исти Дивац није давао новац када је уговорима био везан при куповини Вода Воде. Па зашто не постави питање да ли је Дивчево улагање у Партизан било из чисте љубави или је можда желео да за мале паре добије клуб у свом власништву? И зашто морају један Вујанић и Остојић да пређу у „клуб здравог капитала“ и да се не прича о сумама за који су доведени Станојевић и Шћепановић? И не поставља се питање како је то Остојић отет Црвеној звезди? Или још лепши пример, када је по њему у наш клуб поново ушла брутална финансијска инјекција Паркинг сервиса, како то да се Лука Богдановић нађе у клубу скромних али здравих финансијских могућности, његовом вољеном? Играч који је имао регуларан уговор са једним клубом са „амином“ Кошаркашког савеза прелази у други без икаквог обештећења. Не, овај детаљ није тема тог текста и то никако нема везе са закулисним радњама, јер „клуб здравог капитала“ ради само транспарентно. Ал зато Црвена звезда има само опран новац, као и наш садашњи председник који је тад водио ФМП, који је дебело искористио своју политичку позицију да ојача свој клуб. Тако то острашћени умови постављају ствари, и лакше им је размишљати црно бело. У таквој поставци ствари наравно његов клуб је само у оној доброј, здравој, поштеној и свакако светлој половини.

И на крају се сетио и приче о Јадранској лиги и „бизнис комбинацијама“ Црвене звезде која је и остале клубове одвела у њу. Свакако се сетио и ултиматума „поштеног“ Бартомеуа према Партизану због чега је и Партизан зарад Евролиге морао да се приклони осталима. Ето и „последњи мохиканац“ је устукнуо пред аждајом. Па што није зарад правде његов вољени клуб избојкотовао то, таман и на својој кожи осетио последице? Али не како онда згртати новац од обештећења а иста не плаћати другима? И зашто се, кад се већ докопао политике, није сетио ни Додикове везе и спашавања Партизана од банкрота? Па не може, јер то не одговара том двополном начину размишљања. Како би онда за Црвену звезду могао да каже „периоде бахатог трошења“ ако је и његов клуб те периоде и те како имао. Ми не желимо да износимо одређене чињенице о милионским дуговањима Партизана у том моменту и како се преко ноћи мења ситуација и доводи најбољи странац из редова Црвене звезде и опет прави неко ново „чудо“. Јер ми очигледне ствари ни код нас ни код других чудом не зовемо, а и није нам тема овог текста критика Партизана, већ само да додамо још једну димензију која свакако не иде у корист текста овог квази-новинара.

Желимо да замолимо уважене новинарске легенде Станковића и Остојића, да размисле о ангажовању овог „кошаркашко зналца“. Његови текстови свакако се неће бавити кошаркашком игром на терену, бар не док се његов вољени клуб поново не нађе на врху и то искључиво заслугама играча, чудотворним селецијама и мукотрпним брушењем младих талената. Тада ће можда и бити таквих текстова, али са додацима: притисци, мањак финансија…и све оно што треба да му вољени клуб на том врху и остане. Ако ми који пишемо на навијачком форуму водимо рачуна да онај који пише текстове буде страствен али умеренији од осталих, да буде личан али и колико је могуће објективан (иако навијање нема никакве везе са објективношћу), онда би и ви требали да водите рачуна ко пише за вас. Настави ли да своје острашћености преноси преко вашег портала, наћи ћете се на истом зиду на ком је и његова емисија – СРАМОТЕ!