Новогодишњи интервју са Нинетом: Шевченко није доживео ово што сам ја у Звезди

Милош Нинковић био је вероватно и једина светла тачка фудбалског клуба у 2013. години. Његов долазак у Звезду летос славио је велики број навијача. Нине је и играма на терену, где је и буквално крварио за дрес Звезде, али и понашањем ван терена пленио позитивном енергијом, ширећи звездаштво на сваком кораку. Он је човек који даје наду да ће 2014. година бити много успешнија по Црвену звезду.

Иако је у Звезди само пола године, чланови РСБ форума су га изабрали за личност године. Тим поводом смо и разговарали са Нинетом, коме није било тешко да за Звездине навијаче одвоји време, чак ни у данима око Нове године, када су људи по правилу претрпани бројним обавезама.

Нине је сумирао утиске из претходне полусезоне, и изнео своја очекивања за наставак првенства у Новој години, и оптимиста је, верује у Звездину титулу и преокрет, како на резултатском, тако и на организационом плану клуба. Причали смо и о његовој љубави према кошарци коју исказује редовно у Пиониру, о занимљивим шпекулацијама око прелазног рока и још неким интересантним темама које можете прочитати у следећим редовима.

Повод за интервју је то што су те чланови нашег форума изабрали за личност године. Какав је твој коментар на то?

– Хвала им пуно. Стварно нисам очекивао, пошто сам ту тек пола годинe. Искрено, мислим да је билo ту доста спoртиста који су можда дали Звезди више него ја, првенствено мислим на Прлаиновића. Али опет, хвала им и даћу све од себе да и следеће године будем изабран.

Тесна је била трка између тебе и Прлаиновића, али код већине која је гласала за тебе, превагнула је та специфична ситуација због исказаног звездаштва, пошто си у најбољим годинама дошао у клуб који није у најбољем стању.

– Драго ми је да људи то цене и после шест месеци. Обично кажу сваког чуда за три дана доста, али ово се шест месеци није мењало уопште, од првог дана па до данас ја то константно гледам из дана у дан.

Како би оценио тих шест месеци?

– Познато је кроз шта смо све прошли. Било је и лепих и ружних тренутака. Али мислим да је било више лепих, што се мене лично тиче. Поготову тај дерби, прва утакмица против Исланђана, Черноморец, Доњи Срем, иако знамо како се то завршило… Имао сам стварно много лепих тренутака. И могу само да замислим шта ће бити када узмемо титулу.

Играчи су се након завршетка полусезоне побунили против Стојадиновића. Можемо ли да чујемо разлоге? И како мислиш да ће бити након његовог одласка?

– Сигурно да се неће сви проблеми решити његовим одласком. Играчи који су дуже овде су причали да спортски директор није радио добро свој посао. Сада се већ зна шта је радио на припремама, и Сале Јанковић је дао сада интервју и рекао шта се дешавало. Ја сам исто чуо од других људи. Али мене то није занимало тада, али видео сам у ових шест месеци да није добар за атмосферу у екипи. Већ смо рекли све о томе, зашто није добар и не бих се враћао на то. Понављам, тиме се неће решити сви проблеми, али ћемо имати неки мир у свлачионици.

Каква је сада атмосфера међу играчима након оних тужби и раскида уговора, који су је тотално пореметили?

– Ми играчи смо се договорили пред овај одмор да сви они који нису задовољни и који би тужили клуб, да се сада договоре и нек’ иду. Да се то сада ишчисти, а не да крене прво, друго коло, и одмах крену нове тужбе и раскиди уговора. Најбоља је ситуација и за њих и за Звезду да седну са председником и да се договоре. Таква је ситуација, каква је. До јуна да пробамо, па добили или не добили неке паре до тада. Ко може то да истрпи да остане ту, ко не може, да се сада договори док је време. . Колико нас остане, да знамо да остајемо до краја и да се од првог дана припрема спремамо за то. Ја не могу ни на кога да се љутим, тим момцима се вероватно дугује много новца и нисам у њиховој кожи. Али мислим да ништа не би изгубили да су сачекали крај полусезоне, та два – три дана. То је био њихов избор, и желим им пуно среће у наставку каријере.

Сада је уплаћен један део новца, колико је тешко расподелити, јер то ипак није нека велика цифра када се подели на толики број играча?

– Не знам колико је коме уплаћено, углавном се распоређује по томе како ко има породицу, колико се коме дугује. Као што сте рекли, није нека велика цифра, али може са том сумом да се прође један месец и да се оде негде на одмор за празнике.

Колико ти је тешко да се фокусираш на терен, пошто си и сам морао да се бавиш неким стварима које су посао функционера клуба.

– Покушавам да се искључим из свега тога јер баш одузима доста енергије. Рекао сам свима да треба да се искључимо из тога, и да треба да се повучемо из јавности и медија, да се одморимо и спремно дочекамо припреме. Вeрујем да ће сада бити много боље.

Последњу утакмицу си пропустио због повреде, какво је сада стање, јеси ли се опоравио?

– Хвала Богу, одлично је. Почео сам има већ недељу дана, јачам ногу и желим да што спремнији дођем на почетак припрема. Радујем се тим припремама, пошто их дуго нисам имао. Пропустио последње летње и зимске. Сигурно да неће бити лако, што си старији то је теже, али ако добро тренирамо и радимо сада, лакше ће нам бити у првенству.

Играо си ове полусезоне на некој позицији неког “лажног крила“, колико ти то отежава да пружиш максимум, пошто то није твоја природна позиција?

– Није природна позиција сигурно, никада у каријери нисам играо крило. Причао сам са тренером много о томе, али рекао сам му и ако ме стави на бека, играћу и то. Играо сам у ромбу по левој страни, али то није баш крило, више је баш тако лажно крило, пошто доста улазим у средину, знам да немам шта да тражим по страни.

И шта ти је тренер рекао на то када сте причали?

– Тренер има неку своју визију и формацију где мисли да смо бољи и опаснији. Никада му нисам рекао да нећу да играм то, што се и видело током полусезоне. Али враћа се сада Лазовић, исто и Ракић, биће тренер на слатким мукама кога где да стави.

Мијаиловић и ти сте се ипак добро разумели по тој левој страни и одатле су кретали најјачи напади углавном.

– Да, одлично се разумемо, како на терену, тако и ван њега. Цимери смо и од првог дана се дружимо. Вероватно је и то разлог зашто ме је тренер стављао по страни.

Противнички играчи су играли веома грубо у дуелима са тобом, зарадио си и ожиљак на челу, после си опет био крвав… Да ли си очекивао бар некакву заштиту судија?

– Очекивао сам неку врсту мале заштите, јер сам ипак дуго играо у иностранству, био сам репрезентативац и имам неко име. Нисам се толико изнервирао у Нишу. И играч Радничког ме је после тога звао три – четири пута да пита да ли сам добро. Не могу да кривим дечка. Да ли је било намере, не знам, а и не сећам се тог тренутка уопште. Оно што ме је стварно изнервирало, а тако сам и одреаговао, јесте на онај дуел против Рада. Судија два метра од тебе, био сам одмах поред линије а ту је био и четврти судија, и нико ништа не види…

И генерално бију много по ногама… Је л’ било тако и у Украјини и Француској?

– Имао сам у Француској такве оштре стартове, и добијао сам доста удараца, међутим нико ми није разбио главу и нос (смех).

Како си реаговао на прекиде када се протестовало због судија, па онда паузе због транспарената…

– Тешко, морам признати, таман уђеш у неки ритам, па онда пауза, причамо, ако се не скине транспарент, неће се наставити… али чисто сумњам да би прекинули. И дерби, био је дуг прекид. Тад нисам нешто претерано реаговао, био сам на много дербија и навикли смо на такав амбијент, још на трибинама. И снимке кад сам странцима показивао, људи су били у шоку, а тренер Евијана ми је рекао: Зато ја вас Србе волим, зато што сте луди…

Видели смо те како шутираш на кош у Пиониру недавно. Ниси се баш најбоље показао… (смех)

– Видео сам снимак, друг ми је показао. А нисте пустили после када сам наместио руку (смех). Чудни су кошеви у Пиониру. Тотално је другачије. Кад у крају погодиш обруч она обично уђе, овде увек некако изађе. Тврди су обручи, а и лопте су другачије и теже је погодити.

Види се да волиш кошарку, пратиш редовно Звездине утакмице…

– Волим кошарку стварно, мада не памтим када сам последњи пут одиграо онако озбиљно. Сада сам скоро играо, али сам се мало штедео због колена, мада закрвило се при крају јер је било густо. Играм са другарима са којима сам из детињства још долазио на Север. Стварно волим баскет, и гледам редовно, не само Звездине утакмице, пратим и НБА лигу када стигнем

Кад си већ поменуо, реци нам који ти је омиљени НБА тим?

– Бостон. Али више сам волео да их гледам кад су Пол Пирс и Гарнет били тамо.

Имаш ли у Звезди омиљеног кошаркаша?

– Боби, он ми је најјачи лик.

Дешава се и обрнута ситуација, да кошаркаши воле фудбал. Причали смо баш и са Луком Митровићем, он воли фудбал и скупља дресове…

– Да, видим да су њему поклонили фудбалску лопту, кад је била промоција за Нову годину. Па има доста кошаркаша с којима се дружим и који данас играју фудбал. Играју Звезда – Партизан старији играчи, Ашкрабић… па питам „има ли гробара“, каже „слабо, нема, мене трејдовали“ (смех). Али стварно их има доста, дружим се и са Страгарцем (Зоран Стевановић, прим.аут.), чак сам му честитао на уласку у топ 16, али не као улазак у топ 16 већ 15+1, у шали наравно… волео бих и на ватерполо да одем, а волим и рукомет, то је прави мушки спорт.

Шта си урадио са кацигом?

– Ништа, кацига ће бити код куће, с медаљама које сам у Украјини добио, дипломама које сам добијао, још као клинац, то је све чувано, па ће бити и ово. Она је најзаслужнија што је Обрадовић дао аутогол, видео сам да је Стојковић избоксовао и кренуо. Хтео сам да га лобујем јер је изашао, у супротан угао. Међутим, како сам ударио кацигом, а у њој су сунђери, лопта удари у неки сунђер и оде скроз десно, и промени ротацију. Баш сам се скоро видео са Обрадовићем, рекао је и да се некако чудно вртела, и како је ударио, она је у мрежи завршила…

Прошли пут смо причали с тобом о Бетау, да ли си се чуо са њим скоро?

– Нисам, али имам информацију да му је истекао уговор. Знате како, тешко је довести играча, хајде да је неко ко воли Звезду, да је зарадио и да жели да се врати, помогне… Е сад странац, треба да му кажем да дође, а нема три месеца плате. Рекао би “Ало, шта је ово…“ Не знам, можда и буде све добро, али ја то не могу да гарантујем. Више се уздам у момке који су ту, као што је Луне… Чуо сам се са њим, он жели да се врати, сада је све на договору клубова.

А Бишевац, помиње се и он у медијима?

– Са Бишкетом сам се последњи пут чуо кад сам био у Француској, нисмо се чули, тако да не знам… Било би одлично да дође.

Како си реаговао на песму о теби, упознао си и дечка који је снимио?

– Био сам стварно у шоку. Кад сам пустио кући… буквално, жени исто кренуле сузе. Нисам у животу помишљао да ћу овако нешто добити, а било је свачега… и момку сам рекао, драго ми је што сам га упознао, и сигурно је да је ово најлепши поклон за рођендан.

Да ли је било скоро неког занимљивог сусрета са људима који те препознају на улици?

– Звао ме баш скоро Девић из Металиста, добио је ћеркицу, и на Ади је правио прославу. Прилазио сам, и тамо код рампе, стајем, и старији човек ми каже „250 динара“, ја вадим паре, и иза њега неки млађи дечко виче „Не, не!“, а мени није јасно, каже „Ја плаћам за њега“, а овај човек у шоку…

Навијачи поштују такве гестове звездаштва. Ту је поред тебе и Прлаиновић, кад смо постали прваци Европе, постао је божанство…

– Ја сам играо и у Динаму, девет година, дружио сам се и са Шевченком, који је био десет пута већа звезда него што сам ја овде, играчки шта је све освојио, фудбалско име… али он није пола доживео тамо овог што сам ја овде за ових шест месеци. И овог стварно нема нигде. Не знам како је Аргентини и Бразилу, Турској, Грчкој… али ми се чини да овог има само овде. Само у Звезди. Сигуран сам, само кад би се мало у клубу ситуација поправила, кад бисмо узели титулу, то би била прекретница да крене све боље. И сигуран сам да би се многи вратили у Звезду. Причао сам већ са Лунетом, а такође и са Пајом (Нинков прим.аут.), и он каже да би се сутра вратио у Звезду.

Нинков? Па он редовно игра у Тулузу?

– Да, али каже да му се смучило мало тамо у Француској.

Где славиш празнике?

Нову годину код куће, и тако је последњих 4-5 година. Божић славим код родитеља. Православну Нову годину волим да прославим, а ову не, мало ми је безвезе, гужве су, и све је некако извештачено.

Имаш ли листу жеља у Новој години?

– Само здравље и титула. Паре нико и не спомиње (смех), само здравље и титула. Срећа нам не треба, да узмемо ми титулу, биће и ње.

РСБ Форум.