Одлични Милојевић, васкрснуће Доналда и Канге, добар деби новајлија

Навијачи Црвене звезде су још у еуфорији након победе у првом мечу трећег кола квалификација за Лигу Европе. Одлична игра и доминација на терену, уз одличну партију целокупног тима, највећи су утисак са ове утакмице.

ОДЛИЧНИ МИЛОЈЕВИЋ

Владан Милојевић израста у озбиљног стручњака. Прибојавали су се многи утакмице са прашким великаном, што због пређашњих искустава у дуелима са Чешким екипама, те због великог новчаног улагања у овај тим. Из тог разлога, дуел против највећег тима Чешке ишчекивао се са превеликом дозом бојазни.
Међутим, тог мишљења нису били Владан Милојевић и његови играчи. Стратег црвено – белих је фантастично припремио свој тим и прочитао игру ривала до најситнијих детаља. Потврдило се још једном да је Владан Милојевић добар тактичар и велики радник, те да му у припреми утакмице ништа не може измаћи. Неутралисао је на најбољи начин покретљив везни ред ривала, где је одличном маркацијом на средини терена гушио спартине везњаке, остављајући лопту последњој линији ривала да гради игру. На тај начин, Спарта је често испуцавала лопту, тражећи одсеченог Јанка који се није видео у четвртак увече.
Ипак оно што је највише одушевило све звездаше је став и енергија с којом су наши играчи изашли на терен. Као ретко кад у последњих десетак година, наш тим је изашао препун самопоуздања на неку европску утакмицу. Звезда је играла као у трансу првих 15-20 минута утакмице. Притисак, пресинг, урагански напади… Спарта није могла да повеже два паса у пољу, нису изашли са своје половине у том периоду, па је питање да ли су уопште видели круг на центру у том периоду. Просто речено, екипа Спарте није знала где се налази у тим тренуцима, а то потврђују и речи капитена Маречека, који је у изјави за домаће медије апострофирао првих 20 минута као нешто што никад неће заборавити.
Владан Милојевић је у овако кратком периоду успео да убризга велику дозу енергије и дрскости у наш тим. Препородио је поједине играче, подигао физичку спрему екипе, учврстио дефанзиву (податак за поштовање, Црвена звезда није примила гол на свом терену на три одигране европске утакмице) и повезао линије тима, и то све за два месеца колико је на клупи нашег Црвене звезде. Ипак, и сам је свестан да је пред њим још доста посла, и након утакмице са Спартом је истакао како морају још много да раде. Није опијен тренутним успесима, и ми не сумњамо да ће шеф наставити да још више унапређује нашу екипу кроз напоран рад. Београдски део испита Милојевић је положио са највишом оценом. Следи други део у Прагу, а надамо се и дипломски након тога у плеј – офу за улазак у групе Лига Европе.

 

ВАСКРСНУЋЕ ДОНАЛДА И КАНГЕ

Црвена звезда је имала неколицину играча у дуелу са Спартом која би могла да понесу епитет играча утакмице. Боаћи је постигао гол и уништавао Штетину и Кају, Ле Талек доминирао у одбрани са партнером Савићем, Јовичић преорао терен Маракане… Али двојац у виду Доналда и Канге је био за нијансу бољи од осталих. То и не би требало да буде чудно, реч је о квалитетним играчима, али о играчима који су у претходноим периоду изгледали као да им није до живота. Владан Милојевић је успео да продрма ову двојицу и да постави темеље нове Звезде.
Мичел Доналд је у незваничним изјавама говорио како је сит српског фудбала, те да више нема амбиције да игра у нашем окружењу. Пролетос је тако и изгледао. Безвољно, одсутно и меко, атипично за играча који је био кичма Црвене звезде из 2015 године. Очигледно да је у разговору са Милојевићем пронашао изгубљени пламен и да се код стаменог везисте он опет распламсао. Као награду за добар старт сезоне, Доналд је понео и капитенску траку против Спарте, и на тај начин постао први страни играч у историји клуба као капитен на званичној утакмици. Трака око руке је била иницијална каписла за експлозију коју је овај играч приказао у дуелу против прашког тима. Поново је заличио на играча из претпрошле сезоне. Чврст на земљи и у ваздуху, стамен, борбен, сигуран и рационалан… Био је прави господар на средини терена и играч који је започињао нападе нашег тима. Милина је била гледати на који начин Доналд руководи на средини терена и како му играчи Спарте не могу ништа. Сигурно једна од најбољих партија у нашем дресу за популарног Мича.
Исто то се може рећи и за Кангу. Милојевић је успео да умири бубице несташног африканца и да му пронађе најбољу улогу на терену. Чак и у дефанзиви хронично индолентни везиста, почео је да притиска дефанзивце и да помаже у тимској одбрани. Што му је дало још више самопоуздања када су нападачке акције у питању. Игра брже, на два три додира максимално и више је у кретњи између линија противничких играча… Резултат тога је фантастична асистенција за Боаћија и феноменалан гол у другом полувремену. Нису само гол и асистенција нешто што га је чинило бољим, и раније је постизао голове и асистирао. Битан је начин на који сада учествује у игри, а који је дијаметрално суптротан од онога што је пружао раније. Зашто и због чега је то тако, то је за дубљу анализу, али игре које сада пружа Гуелор су оно што је потребно Црвеној звезди.

ДОБАР ДЕБИ НОВАЈЛИЈА

Црвена звезда је након реванш меча са Иртишом довела тројицу играча у једном дану, како би могла да их региструје за дуел са Спартом. Сва тројица су били актери прве утакмице трећег кола квалификација.
Милан Борјан је заузео место међу стативама и добро је одрадио свој посао. Иако су му наши дефанзивци олакшали посао недозволивши ривалу да створи ниједну прилику на мечу, „канадски“ голман је био сигуран код истрчавања и набачених лопти са бокова, поготово пред крај меча чиме је показао да је концентрација била на високом нивоу.
Милан Родић је заузео позицију левог бека и наговестио да је Црвена звезда добила велико појачање. Након свега три тренинга, Родић је одлично стајао у дефанзиви, тактички испуњавао дефанзивне задатке и тотално неутралисао Срђана Плавшића. Пред крај меча је учествовао све више и у нападу, чиме је потврдио да је у доброј физичкој кодицији.
Немања Радоњић је ушао средином другог полувремена и одмах направио дармар на левом боку. Његов бег и пролаз поред двојице дефанзиваца Спарте се још препричава, а остаје жал што је његов покушај из мртвог угла завршио на стативи. Какав би то погодак био да се лопта од одбила у гол а не у поље… Надамо се да ће му се вратити у Прагу. Реванш меч ће бити „исцртан“ за њега и наш тим ће вероватно имати доста ситуација када ће моћи да развије контру. Могао би Радоњић то да искористи, па да понови продор на левом крилу и тако обрадује армију Звездиних навијача која ће кренути пут Прага.