Они су стварали кошаркашку секцију: Александар Гец

Оно што је Рајко Митић за фудбалски клуб, то је Александар Гец за кошаркашки. Прва права звезда, играч због кога су људи заволели црвено-беле боје, мајстор на терену и пре свега велики господин ван њега.

Александар Гец је рођен 1928. године у Београду. Завршио је Трећу мушку гимназију и ту се први пут срео са кошарком и одмах заљубио у тај спорт. Већ са 17 година, када је основано спортско друштво, заиграо је за кошаркашки клуб Црвена звезда. По његовим речима кошарка и спорт су били логичан избор, када је било понуђено да идеш на радне акције или да се бавиш спортом. Небојша Поповић је окупио екипу састављену од клинаца и направио велике резултате.

Био је велики таленат за спорт уопште, тадашњи тренер фудбалског клуба Светозар Поповић, убеђивао га је да изабере фудбал и на голу замени чувеног Мркушића. Обузет магијом кошарке донео је праву одлуку и направио блиставу каријеру под обручима.

У Црвеној звезди је провео осам сезона, наступао је у периоду 1945-1953. године. За то време дрес Звезде носио је 98 пута и освојио осам титула првака државе, што га чини једним од најуспешнијих играча у историји кошаркашког клуба. Испред њих су само Лука Митровић и Бранко Лазић са 10, као и Калембер и Милан Бјегојевић са девет освојених титула. Једна од пет најубедљивијих победа забележена је управо у том периоду, када је савладана екипа Македоније (Скопље) резултатом 78:10.

Његова игра је била као магија, сваки потез и погодак је био мало ремек дело. Нећемо погрешити ако кажемо да су људи долазили на Мали Калемегдан да би уживали у мајсторијама Геца. То могу потврдити и речи играча и блиског сарадника Мирослава Белића:

– Саша је био један од оснивача кошаркашког клуба Црвена звезда и члан незаборавне генерације која је доминирала у другој половини 40-их и првој половини 50-их година на југословенској сцени. У тиму сјајних играча Саша је био највећа звездина звезда, виртуоз међу обручима, најбољи играч, који је на специфичан атрактиван начин увек покушавао да направи магични шоу. Увек је био спреман за надигравање, пун духовитих потеза, а навијачи су га просто обожавали.

За једног од оснивача и најуспешнијег тренера клуба, Небојшу Поповића, Гец је најбољи кошаркаш прве генерације Звезде и играч који би у било ком периоду био врхунски играч:

– Александар Гец је био прави феномен тог доба, потпуно сам сигуран да би и свих година касније па и сада, био кошаркаш европске класе. Феноменалан техничар, није постојало оно што није могао да уради са лоптом. Био је у игри невероватно духовит. Играо је ‘на виц’ и унео револуцију у кошарку.

Црвена звезда је у то време представљала страх и трепет у држави али и у Европи, па не чуди надимак екипи – европски Харлем. По речима саиграча Срђе Калембера прави вођа те екипе био је управо Гец.

– Имао сам привилегију да са Сашом одрастем. Били смо комшије и заједно смо јурили за лоптом. После Другог светског рата опет смо се нашли на Малом Калемегдану у Црвеној звезди. Као играч, Саша је био духовит, препун луцидних додавања, снажног улаза и одличних скакачких способности. Наш тим је био познат и у Европи – звали су нас европски Харлем, а Саша је предњачио. Био је прави лидер. После Небојше Поповића био је једини играч, капитен, тренер и председник наше Звезде и све те функције обављао је беспрекорно.

Већ после прве сезоне у Звезди заиграо је и за национални тим. Одиграо је 66 утакмица (постигао 349 поена) за репрезентацију и управо после првенства Европе у Москви 1953. године морао је да заврши каријеру. После још једне освојене титуле са Звездом, добио је позив и наравно одазвао се. Цео турнир осећао се лоше, уморно, као да му је фалило даха. Када су одрађене детаљне анализе утврђено је има страшно обољење левог плућног крила. То је био знак да мора доћи до превременог краја кошаркашке каријере. Велики ударац за младог играча који је могао да пружи још и Црвеној звезди и својој држави.

Остао је и после тога у кошарци, прво као тренер а затим и као председник клуба. За то време клуб је наставио да прави добре резултате, освојене су две титуле, три купа и највреднији трофеј у историји клуба – Куп Купова Европе.

Велика легенда клуба и кошарке уопште, огромно поштовање уживао је код саиграча, стручњака и свих младих играча. О томе најбоље говори изјава Капичића који је био играч када је на челу клуба био Гец.

– Александар Гец је стварао овај храм кошарке. За нас, млађе играче, он је представљао велики ауторитет. Његов карактер нас је све терао да будемо бољи. Увек је био ту за нас, био је прави председник, велика личност, карактер, снажна појава. Саша је био права легенда и истински великан Црвене звезде и српске кошарке.

Занимљиву изјаву дао је Гец и простим примером објаснио зашто су људи у Србији масовно подржавали Црвену звезду а не вечитог ривала.

– Није се играло за динаре, није се играло ни за храну. Партизан се хранио у Дому Армије, а ми смо били обични момци који нису имали никакве привилегије. Е, када ти пијеш рибље уље а они се хране тамо онда народ подржава тебе. Свима је било чудно како то Звезда има 90% навијача, е због тога има!

Александар Гец је преминуо 2008. године у 80. години живота.