Они су стварали кошаркашку секцију: Александар Трифуновић Трифа

Опште је позната повезаност звездиних навијача и играча који су поникли у клубу. Прави пример је играч, капитен и у неколико наврата тренер Црвене звезде, Александар Трифуновић.

Трифа је београдско дете, дете Црвене звезде. Иако по кошаркашким квалитетима није био раме уз раме са највећим играчима који су бранили боје клуба увек је био омиљен међу навијачима. У Црвеној звезди је наступао од 1986-1988. и од 1989-1997. године. За то време освојио је две титуле првака државе 1993. и 1994. године. Титула освојена 1993. има посебну драж када се узме у обзир чињеница да је савладан вечити ривал који је годину дана раније био првак Европе. У сезони у којој је освојена прва од две титуле уписао је 486 поена на 41 утакмици, трећи стрелац иза Неше Илића и Саше Обрадовића. Док је у следећој сезони био најефикаснији са 682 поена на 47 утакмица, иза њега су били ОбрадовићМилета ЛисицаДејан Томашевић... Одиграо је 290 утакмица у црвено-белом дресу што га сврстава на дванаестом месту играча са највише наступа у клубу.

Као тренер Трифуновић је у пар наврата предводио Звезду. Водио је Звезду у сезони 2001-2002, пошто из административних разлога Сагадин није могао да буде први тренер. Затим је наследио Сагадина 2004. године. И по трећи пут је седео на клупи у сезони 2009-2010 када је заменио Ацу Петровића (навијачи су на пар утакмица песмом дозивали Трифу да се врати, па је и поред лоше ситуације у клубу он одлучио да се одазове). У међувремену водио је Ритас (са којим је имао доста успеха), Панионис, Спартак и Жалгирис.

Трифуновић је био веома специфичан играч, иако је имао висину крилног играча играо је на позицији плејмејкера. Дуге руке, агресивност на играчу са лоптом и сјајна контрола лопте карактерисали су љубимца Звездине публике. Бескомпромисни борац и паметан играч који је на терену доносио праве одлуке. Разигравао саиграче и користио и најмању грешку противника да казни тројком. Дугим рукама и телом је одлично градио лопту, па је противничким бековима било тешко да приђу близу и уопште помисле на крађу.

Одлично је користио своју технику да стекне предност над противником, а јача страна му је био и леви улаз. Велики проблем правио је веома слаб одраз и недостатак експлозивност, то је посебно дошло до изражаја када је дошао у зреле играчке године. Међутим, он је то одлично скривао паметним одлукама и вођењем игре онако како њему више одговара.

Трифуновић је био миљеник навијача, носио је у себи тај дух Београда и Црвене звезде. Шмекер, имао је харизму и није било навијача који га није обожавао. Посебно ће остати упамћена његова тројка против Партизана у последњим секундама утакмица са више од пола терена.

Као тренер, Трифа форсира брзу и атрактивну кошарку са доста кретњи и трчања. Игра коју навијачи воле и због које долазе на утакмице. Нажалост није успео да направи неки значајнији резултат у Звезди, пре свега због тешке ситуације у којој се клуб налазио. Трифа је стално присутан у Пиониру на утакмицама Звезде. У првој сезони у којој је Звезда обезбедила учешће у Евролиги, Трифуновић је редовно посећивао утакмице и са трибина пружао подршку екипи.