Терзић опширно за РСБ (наставак): Нећу да терам Звездине легенде на улицу, Толе ме је једном питао „Терза, шта ти је то Кућа фудбала?“

Какве су ваше предикције када је смањење дуга у питању? Којом динамиком ће то ићи, ко највише оптерећује дуг Црвене звезде и каква је данас структура тог дуга?
– Црвена звезда је смањила дуг са 52 на 42 милиона евра. Ипак, оно што је најважније, најпотизивније је што је промењена та структура дуга. Нису сад паре враћане неким агентима, менаџерима, позајмице банкама, већ су враћене, односно измирене оне обавезе које су оптерећивале рад клуба. Претили су одузимањем лиценце, одузимањем бодова, одлсацима играча, па онда поново проблеми у јануару, фебруару…а нема неког простора рецимо да се седне са банкама да се репрограмира нешто, договори…да кажемо отпишите нам камату, платићемо главницу. Али ипак, мислим да је данас Звезда у много бољој ситуацији у односу на пре три месеца, шест месеци или годину и по дана. У много бољој позицији. Како ја да вратим дуг? Дугорочно гледано, Омладинска школа мора бити камен темељац развоја Црвене звезде. Омладинска школа мора бити фабрика фудбалера. Ту се обликују играчи који имају карактер за Звезду, уче се да играју под притиском, да имају карактер за први тим, да већ имају иза себе десетак или двадесет дербија против Партизана у млађим категоријама, да буду пример понашања свима на терену. Много је лакше обликовати техничке и тактичке недостатке играча онда када је клинац, када је јако млад, него када је старији. На крају крајева, и јефтиније је тако. Звезда није могла као Барселона да има седам играча у првом тиму из своје школе, али сада може да их има четири, пет. СЦ Телеоптик је Партизану направио 100 милиона евра. То Звезда није имала. У комбинацији са добрим спортским резултатом мора бити и Омладинска школа као фабрика талената. Када би Звезда две или три године поновила улазак у Лигу Шампиона, или Лигу Европе…па то је готово 50 милиона евра прихода, рачунајући и то да расте тржишна вредност играчима кроз наступе у Европи. Ето начина како за три или четири године доћи до 100 милиона евра. Питање је како сада доћи до пара. Без помоћи државе, тешко то може. Питају ме људи за Газпромов уговор – ја бих га увек потрошио. Зашто бих чекао 2017. годину, а сада ме избацују из Европе, избацују у нижи ранг такмичења у Србији. Нисам ја најпаметнији, критика добронамерна је увек добродошла. Вероватно смо и ми грешили у претходних годину и по дана, али конкретно где? Пратим дешавања на форуму, помињу се промене ради промена, програми, планови…где су планови, где су програми? Где су тимови експерата и финансијских стручњака што су се најављивали? Где је та нова енергија и нова идеја? Помињало се и то да Звезда има крње руководство, да има мало чланова УО. Па колико их има Партизан? Има их девет. Нормативна акта су јасна и она кажу да председник клуба између две Скупштине може кооптирати нове чланове у УО, а то Скупштина верификује на наредној седници. Одлуке донете између две седнице су пуноважне, тако да су непримерене изјаве господина Човића о невалидности одлука и он то зна. На крају крајева, клуб функционише, а ја не видим како то клуб лошије функционише сада него када би имао 14 или 21 члана УО. Тренутни УО има мене као генералног директора, Блажа Раосављевића као спортског директора, има Пантовића као пословног директора, Грофа Божовића као шефа стручног штаба, Младеновића као директора ОШ, тачно се зна ко шта ради. Имамо УО који је састављен од старих Звездаша који су ту и по 40 година, имамо Џајића као почасног председника клуба који је сваки дан са нама, чије савете користимо и са ким се консултујемо. Имамо и Небојшу Човића који је такође део овог руководства.
Да ли је рачун клуба у блокади?
– Јесте, од пре петнаест дана. Деблокада рачуна зависи од прихода. Звезда има милион евра које би требало да добије од Макабија. Есконтовањем тог уговора доћи ћемо до пара и до деблокаде. Имамо 1,6 милиона евра уговора са Телекомом, имамо 6 милиона од Газпрома. А што се тиче 2017. године, кад дође ново руководство, или кад дођемо ми…снаћи ћемо се. Дајте да направимо четири Месија, четири Грујића, четири Луке Јовића. Хајде да направимо нове Катаије, а не да чекамо 2017. годину да нам Газпром да паре. Дајте да сада искористимо тај новац да правимо асове. Од тих пара можемо направити 100 милиона евра других прихода. Ја други начин не видим.
Шта се дешава по питању затворене хале за тренинг, поменули сте то у једном од својих медијских наступа?
– Затворена хала за тренинг је планирана, пројектована, потписан је споразум, једна чешка фирма треба то да ради. Вредност инвестиције је близу 500 000 евра. Стопирано је све зато што нећемо да јавност каже „ови иду, а као раде стратешке инвестиције“. Замолили смо људе да сачекају док не видимо шта ће бити.
Оквирно, колико би временски требало да се изгради таква хала?
– Три месеца, уз још додатних четири до шест недеља за монтажу. Звезда ако жели да буде озбиљан клуб, мора имати свој тренинг камп. Земљиште је скупо да би се куповало, али у Београду има доста локација које су по детаљном урбанистичком плану свакако планиране за фудбал. Имате Палилулац који има 16 хектара земље. Фузијом Звезде и Палилулца били бисте власник 16 хектара земље, намењене за фудбал. Или можда направити нешто по узору на уговор Партизан-Телеоптик. На потезу од младог Обилића имате три терена, имате два терена Булбудерца, три терена Трудбеника…све на потезу од 500 метара, на најелитнијем простору у Београду. Имамо доста добрих локација где се могу направити добри тренинг кампови, и то у центру. Велики клубови обично имају такве кампове по 20 или 30 километара далеко од града. Мени је жао што све то није урађено раније, када је Звезда имала пара. Џаја је то морао да препозна. Није касно то ни данас одрадити.
Хоћете да кажете да бисмо могли да размишљамо у том смеру ако би Звезда приходовала нека значајнија средства играњем у Лиги Шампиона?
– Пре свега, проблем Звезде је недостатак континуитета. Питате ме за неку инвестицију која траје две, три или четири године, а ја не знам хоћу ли сутра бити у клубу. И тај који дође после мене, ко му гарантује да ће остати? Ја сам овде годину и четири месеца и већ су загаламили „Терза, одлази“. Ко гарантује том неком новом да га после шест утакмица неће отерати? Тешко је дати одговор на оваква питања. Не ради се овде о бунту навијача, већ је јавност генерално нестрпљива, тражи резултате одмах. Неће нико да чека три године, хоће победу одмах. У претходних десет година Звезда је променила десет председника и 24 тренера. Шта неки тренер може за пет шест месеци? Манчестер је променио једног тренера за 24 или 28 година колико је Фергусон био тренер. Мора да се промени размишљање и менталитет људи који прате и бодре Звезду. Није неко мене довео зато што сам згодан момак, него зато што је неко проценио да тај Терзић зна да ради. Ја се нисам гурао и молио да дођем у Звезду, већ је неко препознао и рекао „Терза, ти знаш, дођи у клуб“.
Једном сте рекли да сте против довођења странаца, да они не осећају клуб на прави начин. Сада имамо позитивне примере Виеире, Доналда, Ибањеза…да ли се променио Ваш став по овом питању?
– Ја бих највише волео да странаца нема. Међутим, некад морају да се доведу. Сада смо са њима погодили, а друго, они су сви дошли без обештећења. Веома је тешко довести доброг странца, а да је слободан играч. Стратешки гледано, добро је имати квалитетног странца којег касније можете заменити добрим младим играчем. Ево мали Ристић – верујем да може да буде један од најбољих левих бекова Европе. Морамо систематски радити, када дође време да се Ибањезу нађе клуб, да га замени Ристић, дечко из наше школе. Иначе, и Веред је дошао без обештећења, доста се свидео Грофу Божовићу, као што се свидео читавој звездашкој јавности после Каирата. После су му попуцали мишићи јер смо га неспремног убацили, пао је у форми и сада је у другом плану. Бруно је погрешно лечен, дошао је са руптуром од 12 центиметара, да људи не поверују. Расцветао се мишић, лечили су га неким инјекцијама из Новог Пазара. За њега је плаћено 120 000 евра.
Да ли је онда скаутинг био на вишем нивоу? Ипак су доведени одређени играчи који праве разлику.
Да вам кажем, ево како су доведени. Прво Плавшић – председник Мијаиловић је био са нама у Суботици против Спартака у фебруару када је играо Плавшић, после пет минута сам рекао „овог малог морамо довести у клуб“. Од фебруара га пратимо. Срнић, сви га знамо, један од најбољих у Србији, нема потребе за озбиљним скаутингом што се њега тиче. Ибањеза знамо сви, пратимо Динамо, отишао је после свађе са Мамићем у Ђер где му је спортски директор био мој бивши голман. Доналда смо видели овде против Мордовије. Тада сам Грофу рекао да је то моћан играч и да би нам добро легао. И није прошло једно две недеље и ја добијам информацију да је Мордовија у проблемима и да можда можемо да дођемо до Доналда. Звали смо једног агента из Русије који има добре контакте, он је ступио у комуникацију са Мордовијом, Доналдовим агентом и тако смо га довели. Виеиру је предложио Гроф, свидео му се када је играо против његовог клуба, а и Хугов клуб, Торпедо, је банкротирао. Тако су ови играчи дошли у Звезди. Кад се прича о скаутингу – нама је скаутинг свакога дана. Стално гледамо утакмице, пратимо играче, обављамо много разговора са познаницима из света фудбала. Данас постоје системи који пружају најдетаљније анализе. Ми немамо пара да ангажујемо додатне скауте, да им дамо велике плате, кола, да их шаљемо у Аргентину, платимо путне трошкове, авионске карте и кажемо „иди, гледај играче“. Али можемо мало да импровизујемо. Могу да зовем Владу Стошића и да га питам ко је интересантан од Шпанаца или да он преко својих пријатеља провери има ли нешто интересантно у Уругвају, Аргентини и тако даље. Могу да зовем Југовића да га питам за Швајцарце.  Нама је скаутинг потребнији у Омладинској школи, да имамо неког ко ће да препозна играча са 14 година – Гаћиновића у Требињу, Бабића у Бања Луци. Скаутинг за Омладинску школу мора се територијално организовати – да ми пре Партизана видимо неке клинце из Ниша, неког Чаврића из Зрењанина, али кад је јефтина роба, за омладинску школу. Велика су очекивања – Звезда мора да буде шампион. Не могу ја да доведем Плавшића, кога сам гледао у Челареву, кад је играо трећу лигу, не могу да га доведем из треће лиге у Црвену звезду. Мора постојати нека међустаница, као што је Спартак, па макар га њима касније платили него да промашујемо. Било би много добро кад би Звезда могла да има своју филијалу у другој лиги коју ће стопостотно финансирати, где ће имати свој стручни штаб који ће радити по плану и програму и где ће сви играчи бити Звездини. И одатле плански припремати, у комбинацији са скупим и искусним играчима, странцима итд. Ми смо Рајковића плански пустили, јер смо имали Кахримана који има 31 годину и зато што имамо Филипа Манојловића који ће, гарантујем, бити и бољи голман од Рајковића, момка који је ’96 годиште, 1.97 висок, најбољи голман Друге лиге – да га сад ставимо на гол, гарантујем да би био најбољи голман у Суперлиги. Али с обзиром на то да имамо искусног Кахримана, Филипа смо оставили да брани у Бежанији, да би добио 30 утакмица искуства. И знамо да у јуну следеће године имамо голмана број један међу стативама. Зато нам треба наша филијала која годишње кошта 300-400 хиљада евра, са нашим тренерима и искључиво нашим играчима. И довољно је да сваке сезоне повучеш по два-три играча. Та међустаница између омладинске школе, која мора да буде на много већем нивоу него данас, па одатле до првог тима. Ми смо прошле године много ризиковали, јер смо директно из омладинске школе убацили и Рајковића, и Јовановића, и Грујића, и Ристића, и Јовића. Без међустанице. И играли су – неко мање, неко више, али су играли. И много би нам лакше било да смо могли да их ставимо у нашу филијалу, да не троше време у омладинској лиги Србије – шта ће тамо? Превазишли су тај ниво, ако су већ довољно квалитетни.Да вам кажем, ево како су доведени. Прво Плавшић – председник Мијаиловић је био са нама у Суботици против Спартака у фебруару када је играо Плавшић, после пет минута сам рекао „овог малог морамо довести у клуб“. Од фебруара га пратимо. Срнић, сви га знамо, један од најбољих у Србији, нема потребе за озбиљним скаутингом што се њега тиче. Ибањеза знамо сви, пратимо Динамо, отишао је после свађе са Мамићем у Ђер где му је спортски директор био мој бивши голман. Доналда смо видели овде против Мордовије. Тада сам Грофу рекао да је то моћан играч и да би нам добро легао. И није прошло једно две недеље и ја добијам информацију да је Мордовија у проблемима и да можда можемо да дођемо до Доналда. Звали смо једног агента из Русије који има добре контакте, он је ступио у комуникацију са Мордовијом, Доналдовим агентом и тако смо га довели. Виеиру је предложио Гроф, свидео му се када је играо против његовог клуба, а и Хугов клуб, Торпедо, је банкротирао. Тако су ови играчи дошли у Звезди. Кад се прича о скаутингу – нама је скаутинг свакога дана. Стално гледамо утакмице, пратимо играче, обављамо много разговора са познаницима из света фудбала. Данас постоје системи који пружају најдетаљније анализе. Ми немамо пара да ангажујемо додатне скауте, да им дамо велике плате, кола, да их шаљемо у Аргентину, платимо путне трошкове, авионске карте и кажемо „иди, гледај играче“. Али можемо мало да импровизујемо. Могу да зовем Владу Стошића и да га питам ко је интересантан од Шпанаца или да он преко својих пријатеља провери има ли нешто интересантно у Уругвају, Аргентини и тако даље. Могу да зовем Југовића да га питам за Швајцарце. Нама је скаутинг потребнији у Омладинској школи, да имамо неког ко ће да препозна играча са 14 година – Гаћиновића у Требињу, Бабића у Бања Луци. Скаутинг за Омладинску школу мора се територијално организовати – да ми пре Партизана видимо неке клинце из Ниша, неког Чаврића из Зрењанина, али кад је јефтина роба, за омладинску школу. Велика су очекивања – Звезда мора да буде шампион. Не могу ја да доведем Плавшића, кога сам гледао у Челареву, кад је играо трећу лигу, не могу да га доведем из треће лиге у Црвену звезду. Мора постојати нека међустаница, као што је Спартак, па макар га њима касније платили него да промашујемо. Било би много добро кад би Звезда могла да има своју филијалу у другој лиги коју ће стопостотно финансирати, где ће имати свој стручни штаб који ће радити по плану и програму и где ће сви играчи бити Звездини. И одатле плански припремати, у комбинацији са скупим и искусним играчима, странцима итд. Ми смо Рајковића плански пустили, јер смо имали Кахримана који има 31 годину и зато што имамо Филипа Манојловића који ће, гарантујем, бити и бољи голман од Рајковића, момка који је ’96 годиште, 1.97 висок, најбољи голман Друге лиге – да га сад ставимо на гол, гарантујем да би био најбољи голман у Суперлиги. Али с обзиром на то да имамо искусног Кахримана, Филипа смо оставили да брани у Бежанији, да би добио 30 утакмица искуства. И знамо да у јуну следеће године имамо голмана број један међу стативама. Зато нам треба наша филијала која годишње кошта 300-400 хиљада евра, са нашим тренерима и искључиво нашим играчима. И довољно је да сваке сезоне повучеш по два-три играча. Та међустаница између омладинске школе, која мора да буде на много већем нивоу него данас, па одатле до првог тима. Ми смо прошле године много ризиковали, јер смо директно из омладинске школе убацили и Рајковића, и Јовановића, и Грујића, и Ристића, и Јовића. Без међустанице. И играли су – неко мање, неко више, али су играли. И много би нам лакше било да смо могли да их ставимо у нашу филијалу, да не троше време у омладинској лиги Србије – шта ће тамо? Превазишли су тај ниво, ако су већ довољно квалитетни.
Да ли нам можете рећи, са становишта генералног директора, чијим сте радом задовољни, а чијим, можда, нисте?
– Није лако из ове перспективе… пре свега, да кажем да за ових годину и по дана, колико сам у Звезди, нисам у клуб довео ни једног јединог човека. нисам хтео из два разлога. Први је да не говори неко како је Терза довео овог или оног, јер о томе сам морао да водим рачуна пошто клуб већ има превише запослених, иако, као неко ко је у овом послу двадесетак година, имам своје људе који ме разумеју чим ме погледају, у сваком сегменту – спортском, маркетиншком, пословном. Други је: шта понудити том човеку и обећати му као професионалцу, кад се у Звезди по шест месеци не прима плата? Да неко остави свој мир и дође овде у немир. А лако се може довести добар стручњак из света бизниса, да буде пословни директор, уместо Стефана Пантовића. Одемо у Кока-колу, Хенкел, Хајнекен, нађемо неколико момака, или најбољег стручњака који се школовао на Кембриџу или Оксфорду, који зна пословни део, зна да направи бизнис план, и доведемо га. Он тамо има плату од три, или четири, или седам хиљада евра. Или за финансијског директора неког из банке, или неког ревизора из Дилоита – да га доведемо у финансијску службу. Или из Дајрект медије неког стручњака за маркетинга… Али Црвена звезда није у тој ситуацији. Мој је сан да Звезда буде таква. Као што је некада био Генекс, који је купио најквалитетне кадрове на свим подручјима, али и давао најбоље услове. Знате како, Црвена звезда је у великом раскораку између жеља и могућности. Ако ме питате киме сам најзадовољнији, наравно да је то Гроф Божовић, јер има десет победа заредом. Ја и он се знамо двадесет година, и знам његов систем рада, знам кад је почињао да ради, тамо 2005., 2006. Као председник Савеза, потписао сам му диплому за лиценцу. Генерација смо, знамо се још откад смо били клинци – кад је он почињао у Будућности, ја сам у ОФК Београду. Касније је дошао у Звезду, дружили смо се у једном кафићу који се звао Пјер, у Цвијићевој улици, деведесетих година. Имамо много заједничких пријатеља у Београду, у Русији, заједно смо проводили много времена, и знам га у душу, знам како дише. Знао сам и његов систем рада, који у почетку не даје резултате. Зато што он форму темпира за средину првенства и покушава да је што дуже одржи. И рекао ми је: „Терза, планирам да кад почне сезона, 18. јула, екипа буде спремна 60%, и да је полако подижем, да би тамо средином септембра, кад будемо играли са Партизаном, будемо у топ форми на физичком плану и да је што дуже одржим“. Јер немогуће је све време одржавати, морате једном да паднете. Као када напуните боцу сто одсто, више нема пуњења. Он је радио седам година у иностранству, није познавао ову лигу, није познавао ниједног нашег играча. И било му је потребно времена. Али, дугорочно, знао сам да је он тренер који је најбољи у Србији, на овим просторима. Од пет највећих клубова Русије – Зенит, Спартак, ЦСКА, Динамо и Локомотива – он је водио два, а странац, из Србије долази. Не може му се негирати озбиљан CV који има. Седам година бити непрекидно запослен у Русији – то је информација за респект. И знам како су му играле екипе – офанзивно, офанзивно, офанзивно. Знао сам се да ће се тај Грофов начин рада, систем игре, свидети звездашкој јавности. Само је било страх да ли ћемо бити довољно стрпљиви. Осим тих десет узастопних победа, Црвена звезда заиста игра најбољи фудбал. Направио је добру атмосферу у свлачионици, што је његова заслуга, направио је добар однос, баланс између друга и ауторитета.
Имамо и неколико питања у вези са стадионом. Чули смо пре неки дан да се планира изградња националног стадиона, неких 150 милиона евра или колико већ. Сматрате ли да би можда било паметније да се тај новац уложи у санацију стадиона Црвене звезде и Партизана? Јер, будимо искрени, нашем клубу би добро дошла санација стадиона или макар неких сегмената на њему.
– Озбиљан проблем је што читава Европа напредује, инфраструктура напредује, и што из године у годину подижу лествицу и ниво стандарда који се мора испуњавати. Могуће је сасвим да, ако се настави са подизањем стандарда, да за, рецимо, две године, Црвена звезда не може да игра ЛШ на свом стадиону ако је избори. Лако је могуће. Сведоци смо да су свугде око нас саграђени нови стадиони: и у Румунији, и у Мађарској, да не говоримо о Пољској или Украјини. И то јесте неопходност. Друга ствар је да ли за то има пара. Јавиће се многи и рећи да је боље да саградимо Коридор 11, породилишта, болнице и слично. Али ако већ желимо да будемо фудбалска нација, то се мора направити. С друге стране, имате стадион ОФК Београда, који је власништво града Београда, који каже да нема ни 100.000, а не милион евра, да не говоримо о тих 150 милиона… ОФК Београд је до 2009. године имао неки уговор о дугорочном закупу, и то је истекло. До данас, дакле ових шест година, нема никаквог папира да може да користи тај стадион. Много пута написани дописи граду – ево вам стадион назад, доведите га на ниво европских стандарда, реците ОФК Београду колико то кошта по утакмици, па да знамо цену. Него је идеја била да ОФК Београд улаже у нешто што је туђе, градско, јер град нема динара. Хтео сам само да направимо ту паралелу: град већ има свој стадион, па неће ни да га окречи. А ми сад причамо о Републици Србији, где нема чак ни земљишта, и треба да уложимо 150 милиона евра. Па зашто град не поклони Републици стадион, нека се сруши постојећи и направи нови?
А каква је ту будућност нашег стадиона?
Из позиције генералног директора Црвене звезде, не бих се бавио националним стадионом. Више ме интересује судбина стадиона Црвене звезде, где ће Звезда играти ЛШ или ЛЕ не буде ли њен стадион испуњавао стандарде. Па, ок, може да игра на том националном стадиону. Али то није то. Знам да су претходна руководства правила планове о Звезданом граду, ово је ипак елитна локација, па се надам да ће се неке имовинско-правне ствари решити… да ли ће се десити приватизација, да ли неки инвеститори, али знам да се нови стадион мора правити. Јер, знате, година има 365 дана, Звезда годишње има 30-35 утакмица, дакле половину игра код куће, што значи да је стадион ангажован сваких двадесетак дана – 345 дана није, јер је западна трибина наслоњена на земљиште, источна трибина нема ниједан квадрат пословног простора. Оволики објекат на оваквој локацији је 345 дана неискоришћен. А кошта одржавање! Годишње само на порез на имовину плаћамо 245.000 евра годишње, на мртву ствар, а не можемо да се наплатимо кроз неке комерцијалне садржаје. Осим тога, имамо 26 портира који се брину о оволиком објекту, а с обзиром на то да је друга категорија у категоризацији стадиона, у обавези смо да имамо шест портирских места пута три смене, па плус доле капија и службене просторије. Помножите и саберите све те месечне плате, па видите колико изађу само плате запослених. А дозволите ми само и да се вратим на ту причу о систематизацији радних места, и колико је пута то испричано и злоупотребљавано. Црвена звезда има само 64 стално запослена радника, и има њих 45-оро на привременим и повременим пословима, који имају минималне плате, 22 до 24 хиљаде, и у омладинској школи 41 запосленог, од којих само 10 трајно запослених. И свима који нису трајно запослени се уговори продужавају на три или на шест месеци. Просто, имаш потребу за портирима, чистачицама, онима који уређују стадион и слично, просто законска је обавеза. А осим тога, ту су и две маркетиншке компаније – Red Star Company и Zvezda forever – па имаш своје продавнице, где такође раде неки људи… Али Црвена звезда, понављам, има само 64 стално запослена радника, укупно 106. И онда се појави та негативна прича о неким бившим играчима који су преко неких несрећних околности названи скаутима…знате, ја сам још првог дана рекао: да на улицу терам Милоша Шестића, Драгана Милетовића, Цвијетина Благојевића, Јовина, Љуковчана – нећу, макар не био више ни дана у Звезди. Јер би то било срамота и за мене и за клуб, да такви људи оду из Црвене звезде. И не треба Терза или било ко други да даје Шекуларцу паре, и да каже „ево, дао сам“. То су људи који су градили овај клуб, освајали трофеје, имају неки минули рад, због тих људи сам ја као дечак почео да навијам за Звезду. Зато сам и дао предлог да се, као у свим нормално уређеним клубовима, тим људима који су задужили клуб, у нашем случају је то пет Звездиних звезда, односно четири, јер је Рајко Митић већ покојни, да одређена месечна апанажа, као што држава даје националне пензије заслужним спортистима. А не да испада сад да ти дајеш милостињу Шекуларцу. Да друга категорија буду Звездине легенде, али да то буде категоризовано, а не да новинари деле ко је Звездина легенда, а ко није. Дакле, да сви који су одиграли преко 400 мечева добију статус „Звездине легенде“ и примања од 1.500 евра месечно доживотно. И да трећа категорија буду „Звездини амбасадори“, да нико нек каже „ко држи тог Шестића или Боровницу у клубу…“ – не, они су одиграли 300 утакмица за клуб, заслужили су да примају тај новац. И да се они и њихова имена на достојанствен начин користе за промоцију Црвене звезде и нашег система вредности. Да се не прича како они скаути не раде ништа. Много су они дали Звезди да би се тако говорило о њима. На ову идеју сам дошао када сам био са Јосипом Скобларом, који је амбасадор Олимпика из Марсеја и као такав има доживотну апанажу, јер тамо знају да цене величине које су градиле тај клуб. А нажалост, сви ови људи који имају преко 300 утакмица за клуб се овде воде као скаути. И рекао сам Драгану Младеновићу да не очекује много од њих, јер је питање колико могу, да запосли нове скауте и да садашњи старији скаути не оптерећују буџет омладинске школе, наћи ћу ја новац за њих. Да се не праве социјални случајеви од људи. На годишњем нивоу, то је уштеда од неких шездесетак хиљада евра. Ево, нашао сам ја од једног мог рођака, који је директор Индустрије места Топола, спонзорство од 50.000 евра, један мој пријатељ ми је такође дао 10.000 евра, и дај да не дирамо те људе.
Што се тиче ФСС-а, сећамо се велике хајке на клуб после утакмице са ОФК Београдом, Ваше емотивне конференције за медије, где се ишло до сржи, да тако кажемо. Шта се десило у међувремену, да ли је Звезда стала у борби против корумпираности српског фудбала, да ли је и то стопирано овим изборима, или постоји неки други проблем? Каква је сада ситуација по том питању?
– Све што сам мислио о Томиславу Караџићу пре три или четири године, мислим и сада. Да је на један апсолутистички начин водио ФСС, да смо пропустили три велика такмичења, што је много коштало српски фудбал, и на све то, мислим да води једну непринципијелну политику у односу на Црвену звезду. Јер је Звезда платила велики цех тиме што је човек Партизана руководио српским фудбалом већ осам година, где је била угњетавана и тлачена. Звезда је последњи пут освојила дуплу круну, двапут заредом, кад сам ја био председник Савеза. Кад сам 2008. напустио Савез, а Томислав Караџић ушао у исти директно из фотеље председника Партизана, отада Звезда није имала не равноправни третман, већ је била угњетавана, тлачена и гажена од ФСС-а. И то сам и рекао на конференцији за штампу. Тих шест титула које је Партизан освојио заредом индиректно је допринело да Звезда буде дужна 50 милиона евра. Будеш шампион, играш квалификације за ЛШ, уђеш и отвориш многе приходе… све то је Звезди онемогућено. Много времена и енергије сам утрошио на ту борбу, био сам део акције о кашњењу почетка утакмица, кад су сви клубови стали иза нас, па смо имали кандидата за новог председника Заједнице суперлигаша…ја сам и тада рекао да ћемо бити преварени. Нема везе, преварени смо, наставили смо даље. На крају смо га ударили где је био најјачи: у ФСВ, где смо сменили његове људе и поставили Симовића, који је пријатељ и навијач Звезде, био и члан УО клуба. Ударили смо га и у Београду, где је био јак, па сменили Рашу Бабића са места челног човека ФСБ-а, човека који је потпредседник Партизана. Источна Србија се такође, са Гораном Милановићем, приклонила нама. У Западној Србији је требало да дође до коначног обрачуна – али неко је стао у децембру прошле године и дозволио да Караџић преживи још, ево, већ годину дана. Ко је стао, ви сами процените.
Да ли у марту можемо да очекујемо…?
– Зашто бисмо чекали март? Зашто смо потрошили километре и километре, дане и дане, енергију, људе, и пре годину дана га малтене сменили, узели ФСВ и ФСБ, ФСИС нам се приклонио… и стало се. Пустите март, то су редовни избори, зашто се стало пре годину дана? Е сад, да ли ће Црвена звезда имати свог кандидата за председника ФСС-а на изборима… Мислим да је време и да људи Црвене звезде треба да преузму најодговорније позиције у српском фудбалу. Јер овде није реч само о Томиславу Караџићу. Његови потпредседници су били Иван Ћурковић, петнаест година председник Партизана, први сарадник Раша Бабић. И у таквим околностима се Звезда борила за титулу. Па они контролишу судијску организацију: делегирају тог судију, па aнализирају тог судију, па га коментаришу на ТВ-у, па га оцењују, па га опет делегирају и тако у круг. То је био циркус. Такође, постоје разне комисије: дисциплинска, нпр., која казни овако или онако… Ја никад нисам био кажњаван. Јесам ушао после оне пљачке у Крушевцу, јесам развалио ногом и једна и друга врата, и јесам ушао код судије Сантрача и гађао га флашом у главу, али га нисам погодио. Јесам, али пре тога нисам имао никакву казну. И не бежим од тога да будем кажњен, али сам кажњен са шест месеци суспензије из фудбала. И наравно да нисам хтео да се жалим, баш да видим ко ће дам и забрани да долазим на посао. За исти тај прекршај у Новом Пазару је тренер Партизана Марко Николић био кажњен два месеца – ушао у свлачионицу код судије насилним путем и гађао га флашом. А њему је то до тада био осми прекршај, не први. То вам је кад Савез води неко из супротног табора – па Комисија за жалбе, па Арбитражни суд… Само погледајте колико је играча напустило Црвену звезду одлукама Арбитражне комисије у последњих шест година. Сваки други играч одлазио на тај начин! Да не улазимо у млађе селекције и остало.
Значи ли ово да би требало да иду бољи дани?
– Мислим да Црвена звезда треба да преузме одлучујућу улогу у преузимању фудбалских структура и постављању кадрова у ФСС-у, сада у марту-априлу месецу.
Можете ли нам рећи како оцењујете рад Блажа Раосављевића, који је био веома активан у прелазном року, често се појављивао у медијима и стално био на представљању играча?
– Блажо је сјајан момак, био је играч Звезде и као професионалац је већ седам-осам година запослен у клубу, али је дуго био у сенци претходних руководстава и људи који су водили спортски сектор. Вероватно је и сам „крив“ што је био инертан, није хтео да се намеће. Откад сам дошао у клуб, знате и сами да се никада нисам појавио ни на једној конференцији и да сам увек слао Блажу Раосављевића на промоције, да се фотографије, даје изјаве, јер сам хтео да растеретим себе тог медијског наступа и да испромовишем неке друге људе. Блажо је паметан момак, иако наравно треба да учи. Знате како се каже: потребно је пет година да се направи добар играч, десет година да се направи добар тренер, а петнаест да се створи добар руководилац. Паметан је, посвећен, воли Звезду – од њега зависи како ће се развијати. Млад је, има времена за њега и мислим да може бити изванредан спортски директор.
Какви су Ваши даљи професионални планови?
– То не зна нико. Питајте мене, питајте председника Мијаиловића, државу, медије, навијаче… То нико не зна. Нажалост, тако је, не ваља, али гледаћемо да, кад смо већ ту, учинимо што више можемо. Радим, посвећен сам послу и клубу, као да ћу овде остати наредних 25 година, али сам спреман и сутра да одем. А да ли сам потребан Црвеној звезди, или ФСС-у, или на неком трећем месту – не одлучујем само ја, већ много фактора.
Многи навијачи се распитују шта се може урадити са тереном и травнатом подлогом, јер је на неким утакмицама терен био заиста, заиста лош?
– Више је то визуелно него што је стварно лоше. Деси се да одређена болест нападне траву, птице долазе и донесу неки вирус, па… Кад су дошле вране, морали смо да ангажујемо људе који су их растеривали. Пре можда два месеца појеле су део траве, јер су се изнутра појавили црви, а оне разровале бусење.
Да ли можда можемо да добијемо нешто на исти начин на који је добио Партизан?
– Не деле то они, кад ми кажу да ФСС дели нешто, најежим се. УЕФА и ФИФА имају толико пара да стално формирају неке фондове и дистрибуирају новац до финалних корисника преко Савеза, који је само проточни бојлер. И кад ми кажу ФСС дао рефлекторе, гађао бих их нечим, чуј они дали рефлекторе. Кажу за себе да су финансијски стабилни, па ево реците ми има ли неког европског савеза да није стабилан? УЕФА и ФИФА су власници ТВ права, што преточе у милијарде и касније се тај новац распоређује за разне намене: терене, омладинску школу итд. И од тих пара је саграђена Кућа фудбала. Да ју је направио први у Европи, па да кажеш да је визионар, штавише мислим да је био једини који није имао тако нешто. Кад сам 2005. дошао на чело ФСС, рекао сам да треба да направимо нову Кућу фудбала, а Караџић, који ми је био потпредседник, одговара: „А, шта, шта је то?“, ја му одговарам да је тренинг камп и база националних селекција, а он ће да закључи: „Ма шта ће нам то“. Први пут чуо за то човек, а сад се хвали. Кренули смо тада у потрагу за локацијом, мислило се о Кошутњаку, о Макишу, међутим он је хтео да гради у Пазови, да му Суботица буде што ближа, да се не возика пуно.
Господине Терзићу, хвала Вам на Вашем времену и опширном разговору за наш портал.
– Хвала и вама.