Пет фактора који ће одлучити финале АБА лиге

Кошаркаши Црвене звезде одиграће трећи и четврти меч серије у петак и суботу, а РСБ вам доноси пет фактора који ће одлучити финале АБА лиге.

ПРИТИСАК

Улог је огроман. Познајући прилике у домаћим и регионалним оквирима, трофеј доноси Евролигу, а она пак доноси дугорочну стабилност клубу – већи буџет и лакше привлачење талентованих младих играча. На индивидуалном нивоу, макар за тренере, успех омогућава даљи професионални развој, а неуспех… може донети свашта. Две утакмице на свом терену, пред својим навијачима, победа доноси велики трофеј после много година, доноси и учешће у Евролиги после много година, победити само те две утакмице, задржати низ непобедивости на свом терену – шта може да крене по злу? Навијачи Звезде би имали шта да кажу на ту тему. Стога, екипи Будућности је, као аутсајдеру који је у доброј форми, било доста лако да одигра два меча у Београду. Очекивања нису била велика, противнички скалп јесте, а сам противник рањив и доказано победив. Неколико дана паузе између другог и трећег меча могу бити довољни не само за одмор и припрему утакмице, већ и за штетне утицаје на психолошком плану, посебно зато што су многи од њих Подгоричани или Црногорци и осећају значај ове серије. Из угла навијача Звезде подразумевамо да је Душан Алимпијевић под великим притиском. Међутим, то ништа мање важи и за Александра Џикића, коме је ова серија још једна прилика да коначно искочи на виши тренерски ниво. Подсетимо, прошле сезоне је управо од Алимпијевића, као тренера ФМП-а, доживео дебакл у полуфиналу КЛС-а. И играчи и стручни штаб Будућности ће бити под притиском ништа мање него наша екипа. А то је понекад разлика између погођене и промашене тројке на крају напада или четвртине. Црвена звезда је створила ореол непобедивости у регионалним оквирима и он је присутан све док заиста не нестане.

НАМЕТАЊЕ ИГРЕ

Није случајно да су најбоља два играча у редовима Црвене звезде у другој утакмици била Ален Омић и Матијас Лесор, једина два права центра у екипи. Омић је на крају однео превагу и побрао епитет играча утакмице, али треба рећи да је и француски центар доминирао под кошевима за време које је провео на терену. Комбиновано су упутили девет шутева ка кошу и изнудили чак шеснаест прекршаја, што довољно говори да је научена лекција из првог меча и да је Алимпијевић, можда противно својим афинитетима, одлучио да што више спушта лопту у рекет. Баровић и Зоран Николић нису довољно добри дефанзивци да изађу на крај са Омићем и Лесором, а Лендри, Доелман и Данило Николић немају довољно висине ни масе. Наравно, „лакша“ петорка Будућности доноси и бржу игру и више шутева за три поена. У претходном мечу ова два ривала у Морачи домаћин је за три поена шутирао невероватних 70%, са чак 16 погођених тројки, а у првом овом сезонском мечу, у Железнику, проценат шута за три био је „скромних“ 40%, са запаженим шутерским ролама Лендрија и Данила Николића. Наравно, основна опасност је у бековском тандему ГордићИвановић, који је изолацијама често успевао да дође до лаких поена, а кад крену лаки поени, онда и шутеви споља лакше улазе. Може се претпоставити да ће се Будућност опет надати добром шуту и нападачким серијама, уз помоћ подршке са трибина. На нашим играчима је да остану доследни договореном, а то ће несумњиво бити рецепт из претходног меча. Могу ли у таквој игри себе да пронађу Тејлор Рочести, па и Дилан Енис, који су познати по томе да воле лопту у рукама? Сама игра центарске линије неће бити довољна за сигурну победу.

ОДБРАНА, СКОК, БОРБА

Неколико разнородних термина у поднаслову, а сви се своде на исто: јаку жељу за победом и доказивањем. Алимпијевић је после првог меча изјавио да је противник више желео победу. Изјава, у основи, куртоазна и типична за конференције за штампу, али не и неистинита. Играчи Звезде су у тој утакмици заиста изгледали као да не знају зашто су на терену. Ни у другој нису блистали и правили су исувише грешака, али су управо одбраном, скоком и борбом преокренули резултат и повратили олако испуштену предност. Иако је целе године форсирана одбрана пика искакањем, у претходне две утакмице се прешло на преузимање. Како незванично можемо да чујемо, то није био план из свлачионице, макар не кад су у питању пикови у раној фази напада, који су касније правили два мисмеча и више него довољно времена да се један од њих искористи. Шта ће Алимпијевић одредити као тактику одбране пика за ова два меча? Да ли ћемо коначно од бекова видети и пробијање пика, уместо преузимања и искакања? Може ли Бранко Лазић пронаћи дефанзивну игру из ранијих сезона и „удавити“ Ивановића или Гордића? У сваком случају, наша центарска линија превагу под кошевима мора да материјализује и скоком. У првом мечу финалне серије је тај однос био избалансиран, у другом је наша екипа имала чак 15 скокова више. У оваквим утакмицама контрола скока доноси разлику. Изнад свега, ипак, победу доноси борбени дух и ратничка игра. Са таквим ставом ова екипа Црвене звезде тешко може да изгуби два меча од Будућности. Остају нада и вера да ће приступ из прошлог меча бити настављен и у Подгорици, али и бојазан због односа према игра на гостовањима ове сезоне.

ИГРА НОСИЛАЦА

Тејлор Рочести, Џејмс Фелдин и Милко Бјелица, уз помоћ Пера Антића, пројектовани су као носиоци игре у овој сезони. Ниједан од њих тренутно није у доброј форми, а повређени Антић неће ни заиграти пре домаће лиге. Штавише, у утакмици која је могла да преломи и финалну серију и његову тренерску судбину, Алимпијевић се током већег дела меча одрекао и Бјелице и Фелдина, који је додуше серијом поена у трећој четвртини успео да поврати део самопоуздања. Бјелица је, пак, на терену провео само 11 минута, а Рочести такође не блиста, иако се то не примећује у статистици. Дуга клупа Црвене звезде омогућује да се мечеви добијају и на тај начин, али на овако битном гостовању ће носиоци морати да изнесу своје улоге. Заправо, и Фелдин и Бјелица доносе оно што њихове замене на тим позицијама не могу – поене у рукама. Наравно, то понекад може и да се обије о главу када уђу у серију промашаја и изгубљених лопти, али ако је некада тренутак да се појаве, то су ова два меча у Подгорици. Обојица имају репертоар нападачких потеза за лаке поене или убацивање противника у бонус и проблем са личним грешкама. Тешко је веровати да ће Алимпијевић обојицу свести на епизодне улоге, али биће важно и да им нађе одговарајуће акције у нападу и петорке у којима ће се најбоље сналазити. Једно од питања које се може поставити је и: могу ли сва тројица да буду у истој петорци у оваком мечу, као играчи који воле лопту и нису баш вични игри у одбрани?

ИКС-ФАКТОР

Све очи биће упрте у имена на која смо указивали током текста, али веома често неочекивана рола епизодног играча може да реши овако важне мечеве. Уосталом, да Алекса Поповић није направио разлику у неколико узастопних напада у мајсторици између Будућности и Цедевите, наша екипа данас не би била закључана у хотелу, него би се пре меча шетала централним загребачким улицама. Олакшавајућа околност код овог фактора је што сви играчи Црвене звезде, осим Марка Кешеља, уз дужно поштовање, врло лако могу да одиграју ролу која ће однети превагу. Отежавајућа околност је пак што, због претходног фактора, односи у екипи нису јасно дефинисани, па ће се, на пример, од Стефана Јанковића очекивати не само да пружи заштиту обруча, већ и да не уђе у проблем са личним грешкама средином друге четвртине. Дозволићемо себи слободу да наведемо да би Дилан Енис, у недостатку довољно добрих/довољно заинтересованих противничких спољних дефанзиваца могао врло лако да натрпа кош Будућности или украде важну лопту. Одиграо је врло лош прошли меч и видело се да није лако прихватио замену. Поред њега, запажено је било и да је са Добрићем на терену у оба меча наш тим био у великом плусу: у првом мечу +11, а у другом невероватних +26. Оба пута је резултат са њим бољи за читавих 15 поена у односу на онај прави. На другој страни, поред Поповића који је превазишао очекивања, Данило Николић има довољно искуства и квалитета да направи разлику на позицији где црвено-бели тренутно изгледају најтањи: крилном центру. Антипод Поповићу је Кајл Гибсон, који игра доста лоше и не успева да пронађе форму, а можда баш његов учинак буде важан у случају да се Гордић и Ивановић неутралишу.